Претражи резултате

ГАЛИЦА, строго заштићена птица рода Pyrrhocorax породице врана (Corvidae). Средње величине, друштвена планинска чавка је потпуно црног перја, коралноцрвених ногу, виластих (прстастих) врхова крила и изврсних летачких способности. Храни се првенствено бескичмењ...

ГАЛИЦИЗАМ (лат. gallicus: галски, француски), реч или израз француског порекла у језику примаоцу. Француски лексички утицај у српском језику последица је интензивнијег додира између француске и српске културе у XIX в. и у првој половини XX в. До позајмљивања ј...

ГАЛИЧ (Галица), српска средњовековна тврђава. У походу против побуњених Срба 1149, који описује Јован Кинам, византијски цар Манојло I Комнин разорио је тврђаву Рас, потом потчинио друга утврђења у области Никаве (Рожаја) и стигао до тврђаве Галице, коју посад...

ГАЛОГАЖА, Слободан, пјесник, публициста, преводилац (Сарајево, 20. XI 1918 – Београд, 2. XI 1984). Славистику и право студирао у Београду (1936–1941). Као студент био осуђиван и затваран због припадности напредном студентском покрету, а за вријеме рата 1941–19...

ГАЛОГАЖА, Стеван, књижевник, публициста (Поникве код Топуског, Хрватска, 20. II 1893 – Јасеновац, 1. X 1944). Похађао школе у Загребу, Карловцу, Петрињи и Београду. Послије оптужбе за атентат на бана Цуваја пребјегао у Србију (1912); са српском војском прешао ...

ГАЛУН, Андрија, композитор, оргуљаш, универзитетски професор (Београд, 19. II 1945 – Београд, 23. XII 2004). Композицију дипломирао 1968. и магистрирао 1972. на Музичкој академији у Београду у класи Станојла Рајичића. Kао стипендиста италијанске владе, истовре...

ГАМЗИГРАД, село у источној Србији, у Црној Реци, на десној обали Црног Тимока (лева саставница Тимока, слив Дунава). Северно од села је магистрални пут, који повезује општинско средиште Зајечар (9 км) и Параћин. Током друге половине ХХ в. дошло је до депопулац...

ГАМЗИГРАД, археолошко налазиште касноантичког и рановизантијског утврђења у источној Србији, у долини Црног Тимока, 14 км западно од Зајечара. У савременој науци ово налазиште Г. идентификовано је као царска резиденција тетрархијског периода Felix Romuliana, к...

ГАМЗИГРАДИТ, минерал хорнбленда која се јавља у виду крупних фенокристала у андезитима у источној Србији. Овај назив је у геолошку литературу 1861. увео А. Брајтхаупт (August Breithaupt) сматрајући да се ради о новом минералу из групе амфибола. Описао га је ка...

ГАМЗИГРАДСКА БАЊА, бањско лечилиште у источној Србији, западно од Зајечара. Налази се у близини античке царске палате Felix Romuliana и каснијег, византијског Гамзиграда. Извори термоминералне воде јављају се на око 160 м н.в. на раседима и делом се директно п...

ГАМС, Андрија, правник, универзитетски професор (Суботица, 6. I 1911 – Београд, 3. X 1997). Дипломирао на Правном факултету у Суботици 1933, а докторирао на ПФ у Београду 1938. До избијања II светског рата бавио се адвокатуром у Београду. Са чином резервног по...

ГАМУЛЕСКУ, Дорин (Gămulescu, Dorin), лингвиста, сербокроатиста, универзитетски професор (Шијаку, Румунија, 4. IV 1936). Студирао на Филолошком факултету у Букурешту, на Одсеку за српскохрватски језик (1953–1957). После завршених студија боравио је 1957/58. и 1...

ГАНГА, кратка лирска усмена песма, углавном десетерачки дистих (ређе осмерац и др.), највише распрострањена међу српским становништвом у планинским пределима Босне и Херцеговине, као и досељеницима с тог подручја у Војводини. Преовлађује љубавна или шаљива тем...

ГАНОВИЋ, Бранимир, архитекта (Београд, 9. XII 1940). Дипломирао 1966. на Архитектонском факултету у Београду. Био запослен у Пројектном бироу Грађевинског предузећа „Аутопут" (1964–1970) и „Енергопројекту", где је пензионисан. Своју зрелу стваралачку фазу оств...

ГАОВИЦА, гавчица (Rhodeus amarus), мала слатководна риба из породице шарана (Cyprinidae). Њена просечна дужина износи 5–6 цм, а максимална 9,5 цм. Достиже старост до пет година. Распрострањена је у највећем делу Европе. У Србији живи у водама сва три слива: Цр...

ГАРАВИ СОКАК, поп група коју је 1987. основао Бранислав Бане Крстић (15. II 1960). Група је названа по истоименој збирци песника Мирослава Антића, једног од Крстићевих песничких узора. Пре тога је предводио групу Па шта!, а репертоар му се састојао од песама Б...

ГАРАИ, Бела (Garay Béla), глумац, редитељ, позоришни писац (Суботица, 14. II 1897 – Суботица, 7. II 1987). Прву улогу одиграо је у трупи Јожефа Надашија у Суботици 1913, а по завршетку I светског рата прикључио се трупи Нандора Хелтаија. Након њеног распада ос...

ГАРАШАНИН, Драга, археолог (Париз, 6. IV 1921 – Београд, 12. X 1997). Дипломирала 1946. на Филозофском факултету у Београду на групи Класична филологија и археологија, докторирала у Љубљани 1953. са темом Старчевачка култура (Бг 1954). Као волонтер радила у Му...

ГАРАШАНИН, Илија, државник, политичар (Гараши код Крагујевца, 28. I 1812 – Гроцка код Смедерева, 22. VI 1874). Породица се доселила у Србију из Црне Горе крајем XVII в. под вођством кнеза Вукашина Бошковића. Његов унук Сава настанио се у селу Гараши, а по њему...

ГАРАШАНИН, Лука, трговац, председник окружног суда (Гараши код Крагујевца, ? – Гроцка код Смедерева, 4. IX 1842). Стекао је образовање уз приватне учитеље, које је отац, познати трговац Хаџи Милутин Савић Гарашанин, доводио из Хабзбуршке монархије. Са старијим...