Претражи резултате

ВРЕМЕ, дневни лист који је излазио у Београду од 18. XII 1921. до 6. IV 1941. Главним иницијатором оснивања сматра се краљ Александар Карађорђевић, који је желео да, поред Политике, постоји лист подједнаког квалитета, али под контролом Двору оданих људи. Оства...

ВРЕМЕ, недељни лист који је почео да излази у Београду 29. X 1990. Основали су га новинари који су већином прешли из Нина и Борбе, са жељом да покрену модерно уређиван и дизајниран њуз-магазин. Главни уредници недељника били су Зоран Јеличић и Драгољуб Жаркови...

ВРЕМЕ ГЛАГОЛА, граматичка категорија која као језички одраз објективног времена служи за изражавање темпоралне локализације ситуације (догађаја, процеса, стања), о којој се говори у реченици. Дата локализација се саодноси са хронотопом hic et nunc ('овде и сад...

ВРЕМЕНСКА РЕЧЕНИЦА, врста зависне везничке реченице, у функцији временске одредбе основне реченице, с којом в. р. изграђује минималну двопредикатску сложену реченицу (Видећемо се када се будем вратила с пута.). Предикат основне реченице одређује се с обзиром н...

ВРЕНЧЕВИЋИ (Френчевићи/Френкоглу), крушевачки бегови који су извршили отмицу српских девојака Миљкане и Марије Гојковић из села Мозгова новембра 1832. Браћа су убрзо ухапшена, а девојке враћене родитељима. Случај је изазвао буну у крушевачкој нахији, што је кн...

ВРЕОЦИ, несеље у Шумадији, у Колубари, на деснoј страни долине реке Пештан (десна притока реке Колубаре, слив Саве). Западно од насеља, у долини реке су магистрални пут Београд–Чачак и железничка пруга Београд–Бар. Општинско средиште Лазаревац је 9 км јужно од...

ВРЕС, вријес, црњуша (Еrica herbacea), вечнозелени ниски жбун из породице Еricaceae. Једини је представник овог рода у Србији. Стабла су полегла или устајућа, покривена ситним игличастим затупастим зеленим и према наличју уздужно савијеним листовима. Цваст je ...

ВРЕСАК, вријесак, вришт, вриштина (Calluna vulgaris), густ зимзелен жбун, висок 30–60 цм, полеглих или устајућих разгранатих стабљика. Листови врло ситни, 1–2 мм, тупи, пљоснати, наспрамни, црепасто покривају изданак. Цветови ситни, ружичасти у густим гроздаст...

ВРЕТА, Атанасије, трговац (Македонија, друга половина ХVIII в. – Панчево, после 1814). Пореклом из Македоније, цинцарска породица В. селила се у Аустрију, Земун и Турску, да би се коначно настанила у Панчеву. Ту је В. с краја ХVIII и почетком ХIХ в. развио усп...

ВРЕТАНИЈСКА ЕПАРХИЈА → МАРЧАНСКА ЕПАРХИЈА

ВРЕТЕНО, део прибора за предење начињен од дрвета, у облику штапа нешто дебљег на средини, дужине до 50 цм. Доњи крај је обично мало задебљан да би био масивнији, или су стављани „пршљенови" (мали котурови од глине, камена или кости, с рупом на средини) који с...

ВРЕТЕНО → МЕРЕ

ВРЕЋА → МЕРЕ

ВРЕЋИЦА, Синиша, математичар, универзитетски професор (Генералски Стол, Хрватска, 2. VI 1954). Дипломирао је као студент генерације 1977. на Одсеку за математику, механику и астрономију (Природно-математички факултет, Универзитет у Београду). Магистрирао је 19...

ВРЖИНА, Милован, песник, сатиричар, новинар (Сарајево, 7. VII 1951). Студирао књижевност на Филолошком факултету, дипломирао на ДИФ-у. Дугогодишњи уредник хумористичког листа Јеж, па Ошишаног јежа, припадник Јежевог круга сатиричара. Афоризме, сатиричне стихов...

ВРЗИНО КОЛО, веровање да на одређеним местима у природи демони играју коло. Назив је вероватно изведен од старословенског деформативног назива за Белзебуба, па би в. к. значило Белзебубово коло, односно Вражје коло. Термин Врза или Врга се етимолошки повезује ...

ВРЗИНО КОЛО, лист за сатиру и књижевност који је излазио у Београду 7. XII 1872 – 29. VI 1873 (бр. 18). Најављено да излази четири пута мјесечно. Уређује, издаје и одговара Петар Ј. Периновић. Стварни уредник и главни сарадник био је Милован Глишић. Лист је на...

ВРЛА, десна притока Јужне Мораве, у југоисточној Србији, дугачка 27 км. Извире на локалитету Виље коло, на падини планине Варденик, јужно од Власинског језера. Захвата слив површине 213 км2. Главне притоке су Којина река и Мусуричка река. Планински део реке је...

ВРЛИКА, град у Хрватској, у Сплитско-далматинској жупанији, на југоисточној подгорини планине Козјак. Смештен је на западном ободу малог Врличког поља, а источно, односно југоисточно су река Цетина и Перућко вештачко језеро. Ту се укрштају магистрални пут Книн...

ВРЛИЋ, Субота, војвода, палатин (? – ?, после 1529). Истакнута личност у покрету Срба у Угарској предвођених Јованом Ненадом (1526–1527). Прогласивши се за цара, Јован Ненад је В. именовао за свог ризничара и палатина. Палатин је у средњовековној Угарској био ...