Претражи резултате

ВЛАТКОВИЋИ, властеоска, великашка породица у Западном Хуму. Језгро поседа им је било у жупи Вруљи (долина Требижата) са градовима Вргорац, Вратар и Љубушки. Оснивач ове породице је Богавац, а за њим следи Радивој. Они нису играли значајнију политичку улогу. Ра...

ВЛАТКОВИЋИ (Латковићи), потомци босанског кнеза Влатка Вукославића, који је 1363. угарском краљу Лајошу (Лудовику) предао град Кључ и у замену добио посед Бршљановац у Крижевачкој жупанији. У угарским изворима помињу се као племство Латковићи „од Бршљановца", ...

ВЛАХ, Јован, вођа жумберачких Срба (? – Љубљана, између 25. и 27. VI 1543). После преговора са аустријским крајишким заповедницима доселио се у четвртој деценији XVI в. заједно са неколико стотина српских породица из Срба, Лапца и насеља око река Унца и Цетине...

ВЛАХ АЛИЈА, непријатељ Бановић Страхиње из истоимене песме (Вук II, 50). Преко сложених односа епских модела, архаичних слојева традиције и сећања на историјска збивања, карактер силника се склапа кроз сведочења других ликова у песми и коментара певача, старца...

ВЛАХОВИЋ, Бранко, новинар (Урошевац, 14. V 1952). Као гимназијалац у Пећи почео да пише за Јединство из Приштине. У Загребу је завршио Факултет политичких наука, дипломатски смер и дипломирао новинарство (1976). Писао је у Студентском листу и запослио се у Веч...

ВЛАХОВИЋ, Вељко, инжењер, политичар, народни херој (Трмање код Колашина, 2. IX 1914 – Женева, Швајцарска, 7. III 1975). Студије машинства започео је на Техничком факултету у Београду, наставио у Прагу и на Сорбони, а дипломирао на Универзитету у Москви. Био је...

ВЛАХОВИЋ, Иларион, адвокат, сенатор (?, 1779 – Темишвар, 9. V 1849). Школске 1796/97. био је на првој години филозофије у Пожуну (Братислава). У Темишвар је дошао из Сентандреје (Пештанска вармеђа) и 1812. унет је у списак грађана и у списак чиновника и људи с...

ВЛАХОВИЋ, Југослав, илустратор, карикатуриста, универзитетски професор (Београд, 17. III 1949). Дипломирао на Факултету примењених уметности (ФПУ) 1974, код професора Богдана Кршића. Од 1976. ради најпре као илустратор-карикатуриста, а касније и као уредник у ...

ВЛАХОВИЋ, Лазар, учитељ, књажев ађутант, секретар црногорског Сената (Карлово/ Ново Милошево, Банат, 1815 – ?, после 1870). Пореклом је из Роваца у Црној Гори. Завршио Учитељску школу (препарандију) у Сомбору. За црногорског учитеља Његошу препоручили су га Ву...

ВЛАХОВИЋ, Милинко, комитски војвода, потпуковник (Ровца, Црна Гора, 14. V 1881 – Београд, 6. XII 1930). Завршио је подофицирску, а потом и официрску школу на Цетињу. Као пешадијски официр црногорске војске учествовао је у балканским ратовима и у I светском рат...

ВЛАХОВИЋ, Милош, геолог, универзитетски професор (Пирот, 13. V 1932). Школовао се у Нишу и Београду. На Рударско-геолошком факултету у Београду дипломирао је 1959, магистрирао 1974, а докторирао 1977. Током студија запослио се у предузећу „Машинокомерц" у Беог...

ВЛАХОВИЋ, Миро, сердар, бригадир (Трмање, Ровца, 1830 – Колашин, 12. III 1905). Као младић је био перјаник књаза Данила, а потом стотинаш (командовао четом од сто војника) у Ровцима. Учествовао је у Црногорско-турском рату 1853. и истакао се храброшћу у борбам...

ВЛАХОВИЋ, Митар, етнолог (Радигојно код Колашина, 4. X 1897 – Београд, 16. I 1982). Географију и етнологију студирао у Београду. Био асистент за етнологију на Филозофском факултету у Београду 1923–1927, од 1927. кустос, потом директор Етнографског музеја у Бео...

ВЛАХОВИЋ, Петар, етнолог, антрополог, универзитетски професор (Слатина код Бродарева, 28. VI 1927). Студирао етнологију (1948–1952) на Филозофском факултету у Београду, где је докторирао 1958. Факултет кинеског језика за странце и специјализацију из антрополог...

ВЛАХОВИЋ, Тошко, војвода (Трмање, Ровца, Црна Гора, 1. V 1893 – Проломска планина код Куршумлије, 2. XI 1917). Као стипендиста црногорске владе студирао филозофију у Петрограду и Јени, али је студије прекинуо због I светског рата. Вративши се у отаџбину, борио...

ВЛАХОВИЋИ, село у Херцеговини, у Републици Српској, у општини Љубиње, смјештено на крашкој површи Хумине, између планина Хргуд на сјеверозападу и Ситница на југоистоку, Дабарског поља на сјевероистоку и Љубимског поља на југозападу. Село је дисперзивног типа, ...

ВЛАХОВИЋИ, једна од петнаестак влашких скупина које су у другој половини XV в. живеле на подручју нахије Доњи Власи (простор данашње столачке, љубинске, берковићке и билећке општине). Први помен о њима у дубровачким изворима (1368) не наводи простор њиховог об...

ВЛАХОВО, село у јужној Србији, у Топлици, на десној страни долине реке Топлице, у подножју планине Пасјаче. Кроз насеље пролаз пут који Прокупље спаја са аутопутем Ниш–Лесковац. Општинско средиште Житорађа налази се 6 км источно. Село је збијеног типа, смештен...

ВЛАЧИЋ, Љубомир, протојереј, богословски писац (Метковић, Хрватска, 28. VII 1868 – Београд, 23. VIII 1942). После италијанске класичне гимназије и богословије у Задру, служио као ђакон и парох по Далмацији, те као окружни протојереј Имотског и Книнског протопр...

ВЛАШАЦ, лук козјак, љутика (Аllium аscalonicum) из породице Alliaceae (лукови), пореклом из Сирије. Познат је и као шалот, ешалота, зависно од региона. To je врста из југоисточне Европе, Русије и Азије. Ботанички је, као и сви лукови, двогодишња врста, али се ...