Претражи резултате

ВЕДОГОЊА, у народним веровањима биће натприродних особина које поседује способност да се супротстави градоносним облацима и врeменским непогодама. У Боки которској и Грбљу називало се вједогоња или једогоња. По сличним формалним карактеристикама и функцијама, ...

ВЕДРАЛ, Вацлав, композитор, хоровођа, музички писац (Праг, Чешка, 7. IX 1879 – Београд, 5. XII 1953). На Оргуљској школи и Конзерваторијуму у Прагу завршио студије оргуља (К. Книтл) и композиције (А. Дворжак). По доласку у Србију 1899. био је професор музике у...

ВЕДРО, мања посуда од дрвета која је у сточарству коришћена приликом муже. Употребљавана је и за држање, ношење или мерење млека (понекад и воде). В. је увек нешто ширег дна од отвора, а израђивано је на три начина. У области карпатског бачијског начина сточар...

ВЕДУТА (ит. veduta: поглед, изглед), панорамска слика, гравира или цртеж града или насељеног предела. Као самостални сликарски жанр први пут се јавља у Холандији у XVII в. да би свој пуни процват доживела век касније у Италији. Ведутисти су најчешће приказивал...

ВЕЖЉИКА, везљика, зука, шашика (Schoenoplectus lacustris), вишегодишња зељаста мочварна емерзна биљка из породице оштрица (Cyperaceae). Стабла избијају из снажног ризома који се налази у муљу, шупља су и без листова, висока 1–3 м, на врху са јајастим браонкаст...

ВЕЗ, техника украшавања тканина. На подручју Србије и у српској традиционалној народној култури прати се од средњег века, нарочито на тканинама намењеним црквама и манастирима, као и у одевању властеле. Народни в. се као врста украшавања видних делова одеће (к...

ВЕЗАНЕ СТЕНЕ, стене код којих се веза између минералних зрна (са пречником d<2µ) остварује танким опнама воде – кохезивним или електромагнетним силама. Типични представници су глине и лапоровите глине (колоидна тла). Ове стене склоне су пластичним деформацијам...

ВЕЗАНИ СТИХ → СТИХ

ВЕЗЕНКОВИЋ, Лазар, новинар (Вршац, 1853 – Вршац, 1926). Припадао је групи вршачких социјалиста на чијем је челу био Лаза Нанчић. Сарађивао је у вршачком листу Српство, а потом у Вршачком гласнику и Будућности. Једно време је био уредник и власник листа Будућно...

ВЕЗИЛИЋ, Алексије, учитељ, књижевник (Стари Кер / Змајево, Бачка, 1753 – Нови Сад, 24. I 1792). Основну школу завршио у родном месту. Похађао гимнaзију у Новом Саду и Сегедину, а затим лицеј у Пешти и Будиму. Две године је провео у Осијеку као полазник учитељс...

ВЕЗИР (арап. wazîr: министар), титула високих државних достојанственика у средњовековним исламским државама, где се јавља још у VIII в. Везирско достојанство у Османском царству установио је султан Орхан 1326. или 1328. В. је највиши државни достојанственик, в...

ВЕЗИЧЕВО, село у источној Србији, у Млави, у долини Везичевске реке (јужни део слива Млаве). Са општинским центром Петровцем повезано је локалним путем дугим 22 км. Насеље се налази на месту где се завршава уска долина Везичевске реке и почиње пространа планин...

ВЕЗНИЦИ, граматичке речи коjе повезуjући речи или реченице изражаваjу односе међу њима, нпр. али значи супротност (Он је паметан али лењ), ако значи услов (Ако има, даће), јер значи узрок (Даје јер има) итд. Речи коjе в. повезуjу могу припадати истоj врсти реч...

ВЕЗУВИЈАН (идокраз), силикатни минерал сложеног састава, Ca19(Al,Mg)13B0-5Si18O68(OH,O,F)10. Углавном је жуте, мрке или зелене боје, у различитим нијансама, а ретко је плав, љубичаст и безбојан до бео. Прозрачан је до провидан минерал, стакластог сјаја, тврдин...

ВЕИНОВИЋ ТОРТИ, Мара, рукометашица (Подвидача код Санског Моста, 17. VIII 1944). Рукометом почела да се бави у зрењанинском Пролетеру, одакле је прешла у ОРК Београд. Највећи део каријере провела је у загребачкој Локомотиви, а завршила је у сплитској Далманади...

ВЕЈВОДА, Иван Иво, дипломата, политичар (Карловац, 13. XI 1911 – Београд, 1. XII 1991). Завршио је Високу техничку школу у Прагу 1930, а члан Комунистичке партије Југославије постао је 1933. Учествовао је у Шпанском грађанском рату од 1937. до 1939, а у II све...

ВЕКОВИЋ, Дивна, лекар, преводилац (Лужац код Берана, 1886 – Зидани Мост, Словенија, 1945). По завршетку Дјевојачког института на Цетињу, у Паризу на Сорбони је 1909. завршила медицину. Као чланица Међународног црвеног крста у Женеви (1915–1917) учествовала је ...

ВЕЛАШЕВИЋ, Велизар, шумарски инжењер, универзитетски професор (Даниловград, 28. VIII 1926). Дипломирао на Шумарском факултету у Београду 1960. Од 1954. ради као лаборант на предмету Шумске мелиорације и бујице на ШФ у Београду. За асистента је изабран 1960, ма...

ВЕЛАШЕВИЋ, Душан, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Шабац, 8. XII 1939 – Београд, 1. X 2004). Дипломирао 1963. на Електротехничком факултету у Београду, докторирао 1971. на Електронском факултету у Нишу. По дипломирању радио као истраживач у Еле...

ВЕЛАШЕВИЋ ЖИВКОВИЋ, Ксенија, фармацеут, универзитетски професор (Брно, Чехословачка, 2. VIII 1923 – Београд, 6. XII 2010). На Фармацеутском факултету у Београду дипломирала 1951, а докторирала 1965. са темом о проучавању флуоресценције изохинолинских деривата ...