Претражи резултате

АЛЕКСИЋ-ПЕЈКОВИЋ, Љиљана, историчар (Куманово, 8. VII 1926). Дипломирала 1950. на Правном факултету у Београду, а докторирала 1956. у Центру за високе међународне студије у Стразбуру у Француској са темом Став Француске према Србији за време друге владе кнежев...

АЛЕКСИЋ од МАИНЕ, Јован, фелдмаршал-лајтнант, племић (Котор, 22. IV 1783 – Беч, 19. II 1861). Војну вештину учио од своје десете године у војсци Млетачке републике. Од 1798. био припадник аустријске војске и члан далматинске регименте у Венецији. Након францус...

АЛЕКСИЋ од МАИНЕ, Теодор, аустријски генерал-мајор (Палермо, Италија, 11. V 1825 – Нови Сад, 7. X 1891). Потиче из познате српске војничке породице. Син је аустријског подмаршала Јована. По завршетку војне академије постепено је унапређиван у више чинове док 1...

АЛЕКСОВ, Љубомир, културни радник (Будимпешта, 26. XII 1958). Дипломирао 1983. на Филозофском факултету у Будимпешти. Радио као професор историје. Од 1993. био педагошки саветник у Државној служби. Челник Демократског савеза јужних Словена у Мађарској (1983−19...

АЛЕЛОПАТИЈА (грч. llhvlwn: узајамно, pscein: трпети), узајамно деловање организама у условима природне средине на основу активних биохемијских једињења – продуката секундарног метаболизма. Термин је у науку 1937. увео немачки ботаничар Х. Молиш, дефинишући ови...

АЛЕМПИЈЕВИЋ, Милутин, културни радник (Драча код Крагујевца, 17. VI 1927). Завршио Учитељску школу у Сарајеву (1948), Вишу педагошку школу (1952) и Филолошки факултет (1975) у Београду. Радио као учитељ у Крушевцу (1950–1957), професор у Смедеревској Паланци (...

АЛЕРГИЈА (грч. llo": други, rgon: рад, дело; према ejnergeiva), преосетљивост људског организма, која се јавља у додиру са алергенима из спољне средине или самог организма. Преосетљивост настаје због реакције антиген–aнтитело, а изражава се разноврсним клиничк...

АЛЕЧКОВИЋ, Мира, књижевник (Нови Сад, 2. II 1924 – Београд, 26. II 2008). Студирала општу књижевност у Београду и вишу Фушеову школу на Сорбони. Била је уредник дечјих часописа Змај, Младост, Омладина, Полетарац, председник Удружења књижевника Србије и Савеза ...

АЛЕЧКОВИЋ-НИКОЛИЋ, Мила, психолог (Београд 25. XII 1959). Клиничку психологију студирала у Београду, медицинску психологију и филозофију у Француској. Као студенткиња, преводи и приређује математичке и епистемолошке есеје Жана Пијажеа. Као добитник француске д...

АЛИ-БЕГ МИХАЛОГЛУ → МИХАЛОГЛУ, Али-бег

АЛИБЕГОВИЋ, Асимбег, велепоседник, сенатор (Дервента, 1884 − ?, 20. X 1938). Припадник породице која је неговала добре односе са Србима и Србијом. Његов деда Рустанбег био је пријатељ са капетаном Мишом Анастасијевићем, учествовао у устанку против централне вл...

АЛИБУНАР, село у подножју 25 м високог лесног одсека на истоку Банатске лесне заравни. Ту се зараван граничи са пространом тектонском депресијом Алибунарски рит. Јужно од А. пролази пут Београд–Темишвар, са којим је насеље спојено путем кроз дубоки сурдук. Лок...

АЛИГРУДИЋ, Слободан, глумац (Битољ, 15. X 1934 – Градац, 13. VIII 1985). Дипломираo на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Први ангажман у сомборском Народном позоришту добио 1958, а потом прешао у београдско Савремено позориште. Најзн...

АЛИЈА ЂЕРЗЕЛЕЗ, јунак муслиманске епике, прозних предања и приповедака. У српској епици опеван је као противник Марка Краљевића, Угричића, посебно Змај Деспота Вука, Старине Новака и његове дружине. Према песми (С. Милутиновић Сарајлија, Пјеванија, 149) незако...

АЛИЈАГИЋ, Алија, активиста КПЈ (Бијељина, 1896 – Загреб, 9. III 1922). Пореклом из некадашње беговске породице. Био је столарски радник и синдикалистички активиста у Мостару, где је за време I светског рата радио у војној радионици. Током рата ухапшен и заточе...

АЛИКСАР, рудник каменог угља, код села Река, 3 км од Брзе Паланке. Отворен је 1888. са два поткопа. Према оскудним подацима, угаљ А. припада групи полуантрацита, слично угљу Вршке чуке и Добре на Дунаву, топлотне вредности око 27.200 kJ/кг. Рудник је радио с п...

АЛИМПИЋ, Бранка, математичар, универзитетски професор (Сремска Митровица, 15. VI 1935). Студије завршила на Природно-математичком факултету у Београду, где је 1965. магистрирала, а 1973. докторирала тезом „Изотопија једне класе квазигрупа". За ванредног профес...

АЛИМПИЋ, Добривоје П., професор, књижевник (Рашка, 19. II 1899 – Београд, 15. V 1965). У Београду завршио југословенску и светску књижевност (1924). Као студент био је активан члан СКОЈ-а и 1920. изабран у његову Централну управу. После завршених студија био ј...

АЛИМПИЋ, Душан Ђ., правник, велики жупан (Барич код Београда, 15. VI 1873 – Београд, 5. X 1930). Студије права завршио у Београду 1897, а криминалистику студирао у Швајцарској, Француској и Белгији. Од 1898. био је на разним дужностима у полицији и Министарств...

АЛИМПИЋ, Милева, књижевник (Срезојевци код Горњег Милановца, 1. VII 1833 – Београд, 1914). Кћи П. Вукомановића, брата кнегиње Љубице. Удала се за Р. Алимпића, професора Војне академије, доцније генерала и политичара. Као блиска сродница, упућена у породичне од...