Претражи резултате

ВАЈСКА, село у југозападном делу Бачке, у општини Бач. С општинским центром повезано је локалним путем (10 км), који води до Дунава и граничног прелаза за Хрватску. В. је изграђена на граници алувијалне терасе и алувијалне равни Дунава. Село има морфолошки два...

ВАЈСМАН, Ернест (Weissman, Ernest), архитекта (Ђаково, Хрватска, 11. XI 1903 – Харлем, Холандија, 13. VII 1985). Дипломирао 1926. на Техничкој високој школи у Загребу, 30-их година деловао у Београду. Радио у бироу Ле Корбизјеа (1927–1930. и од 1937). Био је ч...

ВАЈТ, Вилијам Артур (White, William Arthur), дипломата (Пулави, Пољска, 13. II 1824 – Берлин, 28. XII 1891). Потицао је из ирске римокатоличке породице. Био је син дипломате и течно је говорио пољски језик, па је у државну службу ступио 1857, као писар, а зати...

ВАЈУГА, село у источној Србији, у Кључу, на обали Дунава јужно од Кладова. Општинско средиште Кладово удаљено је 15 км. Kроз село пролази локални пут, који се протеже дуж десне обале реке. Насеље је на алувијалној тераси на око 47 м н.в. и издужено је између Д...

ВАЈУНИТИ, словенско племе у Грчкој, које се доселило приликом словенских инвазија крајем VI и почетком VII в. Први пут се помињу у опису словенске опсаде Солуна 614–616, у којој су учествовали заједно са осталим словенским племенима у Грчкој: Дрогувитима, Сагу...

ВАЈФЕРТ (Weifert), породица немачког порекла. Три су значајна члана породице: Ђорђе В. (старији), Игњат В. и Ђорђе В. (млађи), свакако најзначајнији члан породице. Према његовом сведочењу, породица води порекло из Горње Аустрије. Игњатов отац Ђорђе/Георг (?, 1...

ВАЈФЕРТ, Ђорђе, индустријалац, гувернер Народне банке, добротвор (Панчево, 15. VI 1850 – Београд, 12. I 1937). Рођен је у богатој занатлијској породици немачког порекла, а деда Ђорђе и отац Игњат основали су Панчевачку пивару. У Панчеву је похађао немачку осно...

ВАКАЊАЦ, Бранимир, геолог, универзитетски професор (Осијек, 23. X 1931 – Београд, 4. VIII 1993). У Београду дипломирао 1956. на Рударско-геолошком факултету, где је изабран за асистента за предмет Лежишта минералних сировина 1958. Докторску дисертацију под нас...

ВАКСМАН, Селман А. (Waxman, Selman A.), микробиолог, биохемичар (Нова Прилука код Кијева, Украјина, 22. VII 1888 – Хијанис, Масачусетс, САД, 16. VIII 1973). Завршио Средњу школу у Одеси 1910. али, као Јеврејин, није могао да се упише на Универзитет те је емигр...

ВАКУП, село у Поморављу, на источном ободу Алексиначке котлине, на левој обали Сокобањске Моравице, притоке Јужне Мораве. Налази се око 1 км североисточно од општинског средишта Алексинца са којим је спојено слепим путем. Насеље је на планинској страни, на вис...

ВАКУФ (арап. waqf), у шеријатском праву облик трајно завештане имовине која служи као јавно добро, најчешће у хуманитарне сврхе. Настаје као задужбина, добро које завештач својевољно предаје исламској верској заједници или хуманитарној установи. В. су били фин...

ВAKЦИНАЦИЈА (лат. vaccinus: крављи), поступак давања цепива, справљеног од ослабљених узрочника заразних болести, ради вештачког изазивања активног имунитета код осетљивих особа. Вакцина представља биолошки активан антиген, обично у течном раствору или колоидн...

ВАЛ, кајакашки клуб, основан 1949. у Сремској Митровици као секција истоименог бродарског друштва, у чијем су саставу биле и једриличарска и бродомоделарска секција. Тек 1955, захваљујући почетку производње такмичарских кајака у Југославији, успели су да форми...

ВАЛАКОЊЕ, село у источној Србији, у Црној Реци, на десној страни долине Црног Тимока. Општинско средиште Бољевац удаљено је 5 км. Северно од В. је магистрални пут Параћин–Зајечар (30 км), који се укршта са локалним путем Злот–Бољевац. Насеље је дисперзивног ти...

ВАЛАЧ, праисторијско налазиште, недалеко од Косовске Митровице, смештено на стрмој падини изнад Ибра. Током заштитних ископавања 1955. и 1957. истражена је површина од 300 м2. У културном слоју дебљине око 1 м откривено је насеље винчанске културе са надземним...

ВАЛДЕЦ, Рудолф, вајар (Крапина, Хрватска, 8. III 1872 – Загреб, 1. II 1929). Обртну школу завршио је у Загребу 1889, док је студије вајарства похађао у школама и академијама у Бечу (1890–1894) и Минхену (1891–1894). Студијски је боравио у Италији, Русији, Нема...

ВАЛДМА, Арбо, пијаниста, теоретичар пијанизма, универзитетски професор (Перну, Естонија, 20. II 1942). Основне студије клавира завршио 1966. на Конзерваторијуму у Талину (проф. Б. Лук), а магистарске студије 1969. на државном конзерваторијуму „П. И. Чајковски"...

ВАЛДОНИ, Пјетро (Valdoni, Pietro), хирург, универзитетски професор (Трст, 22. II 1900 – Рим, 23. XI 1976). Студирао је медицину у Бечу и Болоњи, а после завршеног факултета био је асистент (1924–1938) на хируршкој клиници у Риму, а потом, од 1952, редовни проф...

ВАЛЕН, Роберт Ј. (Walen, Robert Jеanet), физичар (Ротердам, 8. IV 1912 – Париз, 21. XI 1994). Потиче из породице Камрлин Онеса, носиоца Нобелове награде за физику. Доселио се 1922. са породицом у Фрaнцуску, где је наставио школовање. Докторирао је на Сорбони 1...

ВАЛЕНТ, Владимир, инжењер технологије, универзитетски професор (Селенча, Бачка, 29. XII 1940). Дипломирао (1964) и магистрирао (1971) на Технолошком факултету у Београду, а докторирао 1976. на Универзитету „Еберхард Карлс" у Тибингену. Током 1964–1966. радио у...