Претражи резултате

БУГАРСКИ ЗЛАТИЋ, Тодор, правник (Черевић, Срем, 1884 – Нови Сад, 10. IV 1954). Свом презимену додао презиме породице која га је усвојила после очеве смрти. У току школовања и студија на правним факултетима у Братислави и Будимпешти био је питомац Матице српске...

БУГАРСКО-СРПСКИ ОДНОСИ. Политички односи. Бугари (Протобугари) запосели су територију између Доњег Дунава и планине Балкана 680, где су затекли и покорили осам словенских племена. Измешали су се са Словенима и, као малобројни, примили словенски језик, али су д...

БУГАРШТИЦЕ (бугаркиње, бугаршћице, бугарскице, бугаршћине, пјесан бугарска, бугарка, попијевка, попијевкиња), усмене народне песме дугог стиха, махом од 15–16 слогова, превасходно епске, мада је забележено и неколико балада и лирских песама. Највероватније зна...

БУГАРШТИЧКИ СТИХ, хетеросилабички стиховни облик усмене књижевности који се јавља у бугарштицама. Променљивост броја слогова варира: уколико стих има 15 слогова, цезура се обично јавља после седмог слога, а у облику од 16 слогова цезура се налази после осмог с...

БУГОЈНО, град у Федерацији БиХ, у горњем дијелу долине ријеке Врбас и њеном проширеном дијелу Ускопље. Раскрсница је путева од којих примарни значај има пут долином Врбаса, који јужно од Б. прелази у долину ријеке Раме и Неретве и води до Јадранског мора код П...

БУДАК, Миле, књижевник, министар у НДХ, ратни злочинац (Свети Рок, Лика, 30. VIII 1889 – Загреб, 6/7. VI 1945). Већ као студент права био је активан у националистичким хрватским организацијама. У I светском рату био је мобилисан и заробљен у Ваљеву, а у Загреб...

БУДАКОВ, Павле, лекар, патолог, универзитетски професор (Кикинда, 9. VII 1945). Медицински факултет у Новом Саду завршио 1968, магистрирао 1975, а докторирао 1977. о деловању алкохола као етиопатогенетског агенса хроничних запаљењских процеса панкреаса. Редовн...

БУДАКОВ, Слободан, новинар, политичар (Велика Кикинда / Кикинда, 27. XI 1927). Студирао у Београду на Новинарско-дипломатској високој школи, а дипломирао на Високој школи политичких наука. Од гимназијских дана био је активиста у омладинским организацијама. Нов...

БУДАЛИЈА (Budalia), античко насеље и станица на путу Siscia–Sirmium. Предримско келтско-панонско насеље које се налазило на праисторијском и античком путу у Посавини. У Itinerarium Hierosolymitanum наведено је као станица 8 миља западно од Сирмијума. Локализуј...

БУДАЛИНА ТАЛЕ → ТИПСКИ ЛИКОВИ У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

БУДВА, град у Црногорском приморју и центар општине површине 122 км2, у којој је 2011. у 33 насеља живело 19.170 становника (48,19% Црногораца и 37,7% Срба; српским језиком говори 51,89%, а црногорским 34,77%). Б. је најзначајније туристичко насеље у Црној Гор...

БУДВАНСКИ СТАТУТ, статут средњовековне комуне Будве. Познат је према шест преписа, од којих се два најзначајнија чувају у Библиотеци Св. Марка у Венецији. Старији рукопис потиче из друге половине XVII в, док је на млађем препису назначено да је настао 1700. По...

БУДИЛОВИЧ, Антон Семјонович, слависта, историчар, публициста (Комотово, Русија, данас Белорусија, 5. VI 1846 – Петроград, 25. XII 1908). Студирао на Историјско-филолошком факултету у Петрограду 1863--1867. Усавршавао се код И. И. Срезњевског и В. И. Ламанског....

БУДИМ/БУДИМПЕШТА (Budapest), главни град Мађарске, на северној периферији државне територије, око 80 км јужно од границе према Словачкој. Смештена је на северној периферији Панонске низије, на месту где пловна река Дунав напушта Вишеградску клисуру и улази у П...

БУДИМАЦ, Зоран, информатичар, универзитетски професор (Сомбор, 6. VII 1960). Студије информатике завршио на Природно-математичком факултету у Новом Саду, где је магистрирао (1991) и докторирао (1994). Редовни је професор на Департману за математику и информати...

БУДИМИР, Велимир, новинар (Мркоњић Град, 1. XI 1926). Школовао се у родном граду. Пред крај рата ступио у народну војску. Године 1947. примљен је у Танјуг, где је као сарадник, уредник и дописник са стране остао 38 година, до пензије. У међувремену је ванредно...

БУДИМИР, Ђурађ, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Грачац, Јужна Лика, 10. X 1957). Дипломирао (1981) и магистрирао (1985) на Електротехничком факултету у Београду. Докторирао на Универзитету Лидс у Великој Британији. Радио на Краљевском колеџу Л...

БУДИМИР, Милан, класични филолог, лингвиста, универзитетски професор (Мркоњић Град, 2. XI 1891 – Београд, 17. X 1975). Године I светског рата провео као заточеник по аустроугарским тамницама. Студирао на Бечком универзитету где је и докторирао 1920, одбранивши...

БУДИМИРОВИЋ, Јован, пуковник, племић (Мартинци, Срем, 1. IV 1767 – Мартинци, 22. III 1839). Војничку каријеру започео 1783. као редов у Петроварадинској граничарској регименти (бр. 9) у којој је постао десетар и каплар. У току последњег аустро-турског рата сту...

БУДИМЛИЋ, сарајевска породица која се бавила трговином, те националним и културним радом. Ђорђе (Георгије, Ђорђије), трговац, културни радник (Сарајево ?, почетком XIX в. – ?, после 1856). Према сачуваним биографским подацима може се закључити да је син трговц...