Претражи резултате

БРОНЗА, легура бакра с неким елементом (калај, алуминијум, фосфор, берилијум и др.). Изузетак чини легура бакра с цинком, која се назив месинг. Б. се деле према главном лeгирајућем елементу. Тачка топљења је 900–1.000 оC. Калајна б. је одиграла значајну улогу ...

БРОНЗАНИ МАЈДАН, насеље у Републици Српској, на источним обронцима планине Трамошња, у долини реке Гомјенице (притока Сане). Кроз насеље пролази локални пут који повезује Бањалуку (општинско средиште, 28 км) и Сански Мост (29 км). Збијеног је типа и овалног об...

БРОНЗАНО ДОБА, праисторијски период у којем је оруђе и оружје прављено од бронзе (легуре бакра и калаја), a које je наступило после бакарног доба или енеолита. Хронолошки је подељено на старије, средње и касно б. д. У апсолутним датумима, грубо узевши, обухват...

БРОНХИЈАЛНИ КАРЦИНОМ, најчешћи злоћудни тумор (рак) плућа. Настаје злоћудном трансформацијом покровних цилиндричних епителних ћелија доњих дисајних путева – бронхија. Обично се ове цилиндричне ћелије прво преобрате у плочасте, а затим у ћелије рака. Остали зло...

БРОСКВА (Brassica napus var. napobrassica), кораба, подземна келераба, коренасто поврће из породице Brassicaceae. Некада веома распрострањено у Србији, данас се гаји само у малим баштама. Двогодишња је врста. У првој години образује задебљали корен и лисну роз...

БРОЋ (Rubia tinctorum), вечнозелена пузавица или повијуша из породице Rubiaceae. Корен је хоризонталан и дугачак преко 1 м. Стабло је дугачко до 1,5 м, четвороугласто по рубовима, с кукицама савијеним надоле. Листови ланцетасти сјајно зелени, по ободу са ситни...

БРОЋНО, хумска жупа између Бишћа и жупе Вечерић, на десној обали Неретве. У изворима се први пут помиње 1306. када је у њој опљачкан један дубровачки трговац. У њој се налазила Црква Св. Ђорђа, код које се 1307. десила пљачка. Вероватно је постојала и у XIII в...

БРСКОВО, средњовековни град, рудник и центар истоимене жупе на реци Тари. Први пут се помиње 23. VIII 1254. у повељи краља Уроша I Дубровчанима. У једној његовој недатираној повељи у Б. се, први пут на територији средњовековне Србије, помињу Саси. Захваљујући ...

БРСТИНА, Бранимир, глумац (Банатско Велико Село, 4. I 1960). Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду завршио 1982. у класи Миње Дедића. Исте године одиграо и прву улогу на сцени Народног позоришта (Јегор Нечајев у представи Лењин, Стаљин, Т...

БРТКА, Мира, сликар (Нови Бановци, 5. X 1930). Дипломирала на Академији за позориште и филм у Београду и на Академији лепих уметности у Риму. Самостално излагала у Риму (1964), Новом Саду (1971, 1994) и Београду (1971). Учествовала на изложбама „Forme presenti...

БРУВНО, село у југоисточном делу Лике, у Задарској жупанији, 14 км североисточно од Грачаца. Смештено је на ободу крашког поља Рудопоља, на 750 м н.в. Кроз село пролази пут Задар–Карловац, од којег се код Грачаца одваја пут за Книн и Сплит. Године 1991. у Б. ј...

БРУЕРЕВИЋ, Марко (Bruère Desrivaux/Bruerius, Marc), писац, дипломата (Тур или Лион, Француска, око 1770 – Кипар, 25. XI 1823). Отац му је био француски конзул при Дубровачкој републици, у коју је дошао 1772. Од најранијег детињства у Дубровнику у потпуности је...

БРУК, Стеван J., грађевински инжењер, универзитетски професор (Сомбор, 16. I 1923). Дипломирао на Грађевинском одсеку Техничког факултета у Загребу (1951), а докторирао на Грађевинском факултету у Београду (1962). Од 1952. до 1988. у Институту за водопривреду ...

БРУКНЕР, Богдан, археолог, универзитетски професор (Загреб, 13. V 1931 – Сремска Каменица, 8. I 2006). На Филозофском факултету у Београду завршио археологију 1954, а докторирао 1965. одбранивши тезу Неолит у Војводини (Бг – Н. Сад 1968). Приближно у исто врем...

БРУКНЕР, Иван, молекуларни биолог (Нови Сад, 13. XI 1960). Дипломирао на Београдском универзитету, на групи за Молекуларну биологију и физиологију, где је биран за асистента и доцента. Радио у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београд...

БРУКНЕР, Олга, археолог, конзерватор-саветник (Чачак, 21. III 1930). Дипломирала археологију 1954. на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирала 1978. с темом Римска керамика у југословенском делу провинције Доње Паноније (Бг 1981). Читав радни век...

БРУН, Бруно, кларинетистa, универзитетски професор (Храстник, Словенија, 14. VIII 1910 – Београд, 27. II 1978). Школовао се у Војној музичкој школи у Вршцу (1926) и Државној средњој музичкој школи у Београду (1943). Студије кларинета завршио на Музичкој академ...

БРУНЕТИ, Владимир, фармацеут, хемичар, бактериолог (Београд, 30. IV 1881– Београд, 5. VI 1980). Фармaцеутски факултет завршио 1903. у Бечу. У Берлину студирао природне науке и докторирао из хемије 1907. код нобеловаца Фишера и Нернста (Neue derivate aus amidon...

БРУНЕТИ, Фридрих (Федерико), виолиниста, капелмајстор (Праг, 4. II 1837 – Београд 23. X 1917). Дипломирао виолину на Прашком конзерваторијуму. На позив кнеза Михаила дошао у Београд 1862. и постао капелник Књажевске војне банде. Ту дужност успешно обављао до 1...

БРУС, мали град и центар општине површине 609 км² са 58 насеља, на североисточној подгорини Копаоника и ушћу Грашевачке реке у Расину (десна притока Западне Мораве). У односу на важне саобраћајнице Б. има периферан положај иако се код њега стичу путеви који сп...