Претражи резултате

БРАНИЧЕВСКА ЕПАРХИЈА, помиње се први пут под тим именом 1018. када је повељом цара Василија II стављена под јурисдикцију Охридске архиепископије. Сматра се да је успостављена у другој половини IX в., настављајући традицију старог античког средишта у Виминацију...

БРАНИЧЕВСКО-КУЧЕВСКА БАНОВИНА, област у североисточној Србији, од Смедерева до Ђердапске клисуре (на северу до Дунава), која је кратко време у другој половини XIII в. улазила у састав Угарске. Области Кучева и Браничева су још од XII в. биле чест повод за суко...

БРАНКО, кефалија Приштине (? – ?). Када су Турци заузели земљу Вука Бранковића, до краја лета 1396, највећи део ове области уступили су привремено кнегињи Милици и њеним синовима, Стефану и Вуку. Лазаревићи су на добијеној територији организовали локалну управ...

БРАНКО, грађанска и црквена певачка друштва оснивана у последњој четвртини XIX в. у Краљевини Србији (Лесковац, Јагодина, Ниш, Баточина) и међу Србима у Аустроугарској (Задар, Загреб, Босанска Градишка, Брод на Сави). Име су понела у знак сећања на песника Бра...

БРАНКО → БРАНОЈЕ БРАНИВОЈЕВИЋ

БРАНКО ЗАНЧИЋ (Zanzich/Zancigh), властелин, Сребреница, прва половина XV в. Мало познати властелин деспота Ђурђа. Његов брат Радослав био је цариник у Сребреници. Дубровчани су Радослава Занчића и војводу Богдана оптужили 1431. да кују лош новац и наредили сво...

БРАНКО КРСМАНОВИЋ, академско културно-уметничко друштво, основано у Београду 1945. Међу секцијама Друштва посебан значај има хорски ансамбл који је наставио традицију хора „Обилић" (1884–1944) и који од 1991, и даље остајући у оквиру АКУД „Б. К.", поново делуј...

БРАНКО МИЉКОВИЋ, књижевна награда коју је Скупштина општине Ниш основала 1971, о десетогодишњици трагичне смрти водећег песника српског неосимболизма. Додељивала се песницима свих народа СФРЈ, а од распада земље додељује се аутору најбоље књиге песама објављен...

БРАНКО ПЕЋПАЛ, властелин, друга половина XIV в. Припада слабо познатој хумској породици Пећпал. У једној повељи од око 1330. помиње се епископ хумски Стефан Пећпал. Б. је био ожењен Марином Витославом, кћерком Угљеше Ненадића, а сестричином деспота Оливера. Ма...

БРАНКО РАСТИСЛАЛИЋ, обласни господар, североисточна Србија, прва половина – средина ХIV в. О Б. и његовој браћи Растислалићима говоре скоро једино наративни извори из каснијег времена. Према Мавру Орбину, чије је дело објављено 1601, Брајко, Радослав и Б. били...

БРАНКО ЋОПИЋ, књижевна награда основана у част једног од најпопуларнијих и најчитанијих српских писаца. Постоје три награде с таквим именом. Прва је додељивана у Београду, у периоду 1985–1992, за најбоље хумористичко-сатиричко дело, и то не само у књижевности....

БРАНКО ЦВЕТКОВИЋ, културно-уметничко друштво из Београда, основано 1945. као уметничка организација железничара и бродара. Рад друштва организован је кроз више секција: хорску, фолклорну, позоришну, плесну и др. Хорски ансамбл, међу чијим су диригентима били М...

БРАНКОВА НАГРАДА, књижевна награда коју је 1954, у знак сећања на Бранка Радичевића, основала Општина Сремски Карловци. Од 1966. награду додељује Војвођанска секција Удружења књижевника Србије, потом културна манифестација „Бранково коло", а онда Друштво књиже...

БРАНКОВАН, Константин, патолог, пуковник, професор ВМА (Нови Сад, 15. VI 1916 – Београд, 11. XII 2005). У Београду завршио Медицински факултет (1940) и специјализацију из патологије (1947). Усавршавао се у САД (1956/57. у АФИП-у, Armed Forces Institute of Path...

БРАНКОВИНА, село које се налази на источној подгорини планине Влашић, у долини Школског потока, притоке реке Рабас. Удаљено је 10 км северно од општинског седишта Ваљева. Дисперзивног је типа, простире се по странама долине на 220–370 м н.в. и чине га четири з...

БРАНКОВИЋ, Дамјан Ј., индустријалац (Бачко Градиште, 2. VIII 1866 – Београд, 9. IX 1954). Вишу Трговачку академију завршио у Сегедину 1892. У Србију прешао 1894. и радио као књиговођа-кореспондент у параћинској штофари „Браћа Минх", а од 1899. као шеф канцелар...

БРАНКОВИЋ, Драго, педагог, универзитетски професор (Јошавка код Челинца, БиХ, 6. V 1945). Дипломирао (1973) и магистрирао (1988) на Групи за педагогију и психологију Филозофског факултета у Сарајеву, докторирао 1994. на ФФ у Новом Саду. Радио као учитељ, помоћ...

БРАНКОВИЋ, Драгољуб, педагог, психолог (Рача Крагујевачка, 19. IX 1891 – Београд, 2. I 1941). Завршио гимназију у Свилајнцу, учитељску школу у Јагодини. Студирао педагогију у Јени и психологију у Берну. Учествовао у балканским ратовима и у I светском рату, из ...

БРАНКОВИЋ, Ђорђе, гроф, дипломата, историчар (Јенопоље, данас Инеу, код Арада, Румунија, 1645 – Хеб, Чешка, 19. XII 1711). Преци су му се доселили из околине Требиња у Банат. Стричеви су му били оберкапетан Петар Рац и митрополит липовски Лонгин. Пошто је рано...

БРАНКОВИЋ, Ђорђе, инжењер рударства и топионичарства (Београд, 1819 – Београд, 1869). Као стипендиста Министарства Кнежевине Србије школовао се на Рударској академији у Шемницу (1839–1844). После специјализације у Бечком државном геолошком заводу постао први д...