Напредна претрага
Претражи резултате
10058 резултат
БАКОТИЋ
БАКОТИЋ, село у Федерацији БиХ, на јужним падинама планине Озрен. Налази се 6 км источно од општинског средишта Маглај, с којим је повезано локалним путем. Смештено је у долинама потока Буковац и Витањ, десних притока реке Босне, на 200–550 м н.в. Дисперзивног...
БАКОТИЋ, Игнациј Игњат
БАКОТИЋ, Игнациј Игњат, адвокат, политичар (Каштел-Гомилица, 1835 – Сињ, 30. IX 1906). Право студирао у Падови, где је стекао и докторат. Био је Србин римокатоличке вере и активно је учествовао у политичком животу Далмације као припадник Народне странке. У њен...
БАКОТИЋ, Лујо
БАКОТИЋ, Лујо, политичар, дипломата, преводилац (Сењ, 21. XI 1867 – Београд 31. III 1941). Право завршио у Бечу и Грацу, где је и докторирао 1892. Адвокатуром се бавио у Сињу, Шибенику и Задру, а од 1908. био је посланик Српске странке у Далматинском сабору у ...
БАКОТИЋ, Петар
БАКОТИЋ, Петар, методичар, историчар књижевности (Каштел-Сућурац, 6. VI 1903 – Сплит, 7. XI 1979). Дипломирао филозофију у Љубљани 1926. Био је гимназијски професор у Подгорици, Шибенику, Госпићу и Оточцу, просветни инспектор, директор гимназије, те професор и...
БАКОЧЕВИЋ, Радмила
БАКОЧЕВИЋ, Радмила, оперска певачица, универзитетски професор (Гуча, 6. I 1933). Студије певања завршила на Музичкој академији у Београду, у класи Н. Цвејића. Усавршавала се у миланској Скали код М. Фригијерија. Освојила награде на такмичењима у Београду, Софи...
БАКРОРЕЗ
БАКРОРЕЗ, графичка техникa која се састоји у урезивању цртежа у металну плочу. Цртеж се преноси на фино полирану, 2--3 мм дебелу бакарну плочу, а затим се помоћу челичне игле изгребу све црте које се касније продубе финим резбарским длетом. Тонске вредности по...
БАКСТОН, Ноел Едвард
БАКСТОН, Ноел Едвард (Buxton, Noel Edward), политичар, дипломата (Лондон, 9. I 1869 – Лондон, 12. IX 1948). После свог првог пута на Балкан 1899. у британској јавности је иступао као бранилац права подређених народа у Османском царству. Заједно са браћом основ...
БАКТЕРИЈЕ
БАКТЕРИЈЕ (грч. bakthriva: штап, палица), једноћелијски прокариотски организми. Хипотезе о постојању микроорганизама који могу узроковати заразне болести више пута су постављали исламски лекари у средњем веку (Авицена, XI в., Ибн Катима и Ибн ал-Катиб, XIV в.)...
БАКТЕРИОЛОГИЈА
БАКТЕРИОЛОГИЈА, област микробиологије која се бави изучавањем бактерија. Њеним оснивачем сматра се ботаничар Фердинанд Кон (1828–1898) који је, студирајући алге и фотосинтетичке бактерије, описао и неке нефотосинтетичке форме, укључујући Bacillus и Beggiatoa. ...
БАКТЕРИОФАГИ
БАКТЕРИОФАГИ (грч. fgein: јести), вируси који нападају бактeриje. Почетком XX в. независно су их открила два научника, Ф. В. Творт у Енглеској и Ф. Дерел у Француској. Разрађене бактериолошке методе су умногоме допринеле схватању природе вируса уопште. Познат ...
БАКТЕРИЦИДИ
БАКТЕРИЦИДИ (лат. caedere: сећи, убити), супстанције које уништавају бактерије. Деле се на антибиотике, те дезинфекциона средства (уништавају микроорганизме) и антисептике (ометају развој бактерија), између којих не постоји јасно разграничење. При неодговарају...
БАКУЉЕВ, Александр Николајевич
БАКУЉЕВ, Александр Николајевич, хирург, универзитетски професор (Невениковскаја, Вјатскаја губернија, 25. XI 1890 – Москва, 31. III 1967). Студије медицине завршио на Саратовском универзитету 1918, а докторирао на Другом московском медицинском институту 1939. ...
БАКША, Александар
БАКША, Александар, механичар, универзитетски професор (Загреб, 28. IX 1937). Дипломирао 1962. на Катедри за механику Природно-математичког факултета у Београду, где је и магистрирао и докторирао (1976) тезом „Стабилност кретања нехолономних система". Неколико ...
БАЛ
БАЛ (ит. ballo: плес, игра), свечаност са плесом. Врсте б. могу се одредити према значењу, месту одржавања, сврси, друштвеном сталежу и слично. Уобичајено је да се одржавају у вечерњим сатима и да се на њих долази у свечаним оделима и тоалетама, осим ако се не...
БАЛА, Ласло
БАЛА, Ласло (Balla, László), инжењер машинства, дипломата, спортиста (Велики Бечкерек / Зрењанин, 10. VI 1918 – Суботица, 9. VIII 2009). Завршио Машински факултет у Београду. Био је професор у средњој машинској школи у Суботици, те потпредседник Скупштине субо...
БАЛАБАН, Неђо
БАЛАБАН, Неђо, економиста, универзитетски професор (Дрвар, 4. IV 1942). Диплoмирао (1964) и докторирао (1976) на Економском факултету у Суботици. Редовни је професор на истом факултету и у два мандата био је декан и продекан. У области информатике бави се упра...
БАЛАБАНИ
БАЛАБАНИ, село у Црној Гори, у Зети. Налази се око 15 км јужно од општинског средишта Подгорице, на јужној периферији већег села Голубовци. Збијеног је типа, издужено правцем север–југ дуж локалног пута, на око 10 м н.в. Пут Подгорица – Петровац на мору пролаз...
БАЛАДА
БАЛАДА (фр. ballade: плесна пјесма), усмена приповједна пјесма, обиљежена јединством епских, лирских и драмских елемената. Вeoмa је кaснo oзнaчeнa oвим пojмoм, и тo у битнo другaчиjeм знaчeњу oд свoг прoвaнсaлскoг eтимoнa. У истoриjи нaциoнaлних књижeвнoсти eв...
БАЛАЖ, Арпад Г.
БАЛАЖ, Арпад Г. (Balázs, Árpád G.), сликар, графичар (Кратово код Кошица, Словачка, 1. XI 1887 – Сегедин, 9. IX 1981). Сликарско школовање започео 1913. на Уметничкој академији у Будимпешти, али га је прекинуо већ 1914. услед избијања I светског рата. Од 1920....
БАЛАЖ, Јелица
БАЛАЖ, Јелица, биолог, фитопатолог, универзитетски професор (Футог код Новог Сада, 5. XII 1946). Филозофски факултет, Групу биологија, завршила 1969. у Новом Саду. Магистрирала (1976) и докторирала (1985) на Пољопривредном факултету у Новом Саду из области фит...