Претражи резултате

БАКОТИЋ, село у Федерацији БиХ, на јужним падинама планине Озрен. Налази се 6 км источно од општинског средишта Маглај, с којим је повезано локалним путем. Смештено је у долинама потока Буковац и Витањ, десних притока реке Босне, на 200–550 м н.в. Дисперзивног...

БАКОТИЋ, Игнациј Игњат, адвокат, политичар (Каштел-Гомилица, 1835 – Сињ, 30. IX 1906). Право студирао у Падови, где је стекао и докторат. Био је Србин римокатоличке вере и активно је учествовао у политичком животу Далмације као припадник Народне странке. У њен...

БАКОТИЋ, Лујо, политичар, дипломата, преводилац (Сењ, 21. XI 1867 – Београд 31. III 1941). Право завршио у Бечу и Грацу, где је и докторирао 1892. Адвокатуром се бавио у Сињу, Шибенику и Задру, а од 1908. био је посланик Српске странке у Далматинском сабору у ...

БАКОТИЋ, Петар, методичар, историчар књижевности (Каштел-Сућурац, 6. VI 1903 – Сплит, 7. XI 1979). Дипломирао филозофију у Љубљани 1926. Био је гимназијски професор у Подгорици, Шибенику, Госпићу и Оточцу, просветни инспектор, директор гимназије, те професор и...

БАКОЧЕВИЋ, Радмила, оперска певачица, универзитетски професор (Гуча, 6. I 1933). Студије певања завршила на Музичкој академији у Београду, у класи Н. Цвејића. Усавршавала се у миланској Скали код М. Фригијерија. Освојила награде на такмичењима у Београду, Софи...

БАКРОРЕЗ, графичка техникa која се састоји у урезивању цртежа у металну плочу. Цртеж се преноси на фино полирану, 2--3 мм дебелу бакарну плочу, а затим се помоћу челичне игле изгребу све црте које се касније продубе финим резбарским длетом. Тонске вредности по...

БАКСТОН, Ноел Едвард (Buxton, Noel Edward), политичар, дипломата (Лондон, 9. I 1869 – Лондон, 12. IX 1948). После свог првог пута на Балкан 1899. у британској јавности је иступао као бранилац права подређених народа у Османском царству. Заједно са браћом основ...

БАКТЕРИЈЕ (грч. bakthriva: штап, палица), једноћелијски прокариотски организми. Хипотезе о постојању микроорганизама који могу узроковати заразне болести више пута су постављали исламски лекари у средњем веку (Авицена, XI в., Ибн Катима и Ибн ал-Катиб, XIV в.)...

БАКТЕРИОЛОГИЈА, област микробиологије која се бави изучавањем бактерија. Њеним оснивачем сматра се ботаничар Фердинанд Кон (1828–1898) који је, студирајући алге и фотосинтетичке бактерије, описао и неке нефотосинтетичке форме, укључујући Bacillus и Beggiatoa. ...

БАКТЕРИОФАГИ (грч. fgein: јести), вируси који нападају бактeриje. Почетком XX в. независно су их открила два научника, Ф. В. Творт у Енглеској и Ф. Дерел у Француској. Разрађене бактериолошке методе су умногоме допринеле схватању природе вируса уопште. Познат ...

БАКТЕРИЦИДИ (лат. caedere: сећи, убити), супстанције које уништавају бактерије. Деле се на антибиотике, те дезинфекциона средства (уништавају микроорганизме) и антисептике (ометају развој бактерија), између којих не постоји јасно разграничење. При неодговарају...

БАКУЉЕВ, Александр Николајевич, хирург, универзитетски професор (Невениковскаја, Вјатскаја губернија, 25. XI 1890 – Москва, 31. III 1967). Студије медицине завршио на Саратовском универзитету 1918, а докторирао на Другом московском медицинском институту 1939. ...

БАКША, Александар, механичар, универзитетски професор (Загреб, 28. IX 1937). Дипломирао 1962. на Катедри за механику Природно-математичког факултета у Београду, где је и магистрирао и докторирао (1976) тезом „Стабилност кретања нехолономних система". Неколико ...

БАЛ (ит. ballo: плес, игра), свечаност са плесом. Врсте б. могу се одредити према значењу, месту одржавања, сврси, друштвеном сталежу и слично. Уобичајено је да се одржавају у вечерњим сатима и да се на њих долази у свечаним оделима и тоалетама, осим ако се не...

БАЛА, Ласло (Balla, László), инжењер машинства, дипломата, спортиста (Велики Бечкерек / Зрењанин, 10. VI 1918 – Суботица, 9. VIII 2009). Завршио Машински факултет у Београду. Био је професор у средњој машинској школи у Суботици, те потпредседник Скупштине субо...

БАЛАБАН, Неђо, економиста, универзитетски професор (Дрвар, 4. IV 1942). Диплoмирао (1964) и докторирао (1976) на Економском факултету у Суботици. Редовни је професор на истом факултету и у два мандата био је декан и продекан. У области информатике бави се упра...

БАЛАБАНИ, село у Црној Гори, у Зети. Налази се око 15 км јужно од општинског средишта Подгорице, на јужној периферији већег села Голубовци. Збијеног је типа, издужено правцем север–југ дуж локалног пута, на око 10 м н.в. Пут Подгорица – Петровац на мору пролаз...

БАЛАДА (фр. ballade: плесна пјесма), усмена приповједна пјесма, обиљежена јединством епских, лирских и драмских елемената. Вeoмa је кaснo oзнaчeнa oвим пojмoм, и тo у битнo другaчиjeм знaчeњу oд свoг прoвaнсaлскoг eтимoнa. У истoриjи нaциoнaлних књижeвнoсти eв...

БАЛАЖ, Арпад Г. (Balázs, Árpád G.), сликар, графичар (Кратово код Кошица, Словачка, 1. XI 1887 – Сегедин, 9. IX 1981). Сликарско школовање започео 1913. на Уметничкој академији у Будимпешти, али га је прекинуо већ 1914. услед избијања I светског рата. Од 1920....

БАЛАЖ, Јелица, биолог, фитопатолог, универзитетски професор (Футог код Новог Сада, 5. XII 1946). Филозофски факултет, Групу биологија, завршила 1969. у Новом Саду. Магистрирала (1976) и докторирала (1985) на Пољопривредном факултету у Новом Саду из области фит...