Претражи резултате

БАЈАЛОВИЋ, Ђура, архитекта (Шабац, 13. II 1879 – Београд, 7. III 1956). Завршио архитектуру на Техничком факултету Велике школе у Београду. Од 1903. до 1908. радио у Архитектонском одељењу Министарства грађевина, а од 1909. у Управи града Београда. Током 1919....

БАЈАЛОВИЋ, Љубомир, потпуковник, војни писац (Београд, 18. I 1847 – Београд, 26. VIII 1892). У Београду завршио 7. класу Артиљеријске школе (1869). Током Првог српско-турског рата (1876–1877) био је начелник штаба Књажевачке бригаде, док је у Другом српско-тур...

БАЈАЛОВИЋ, Љубомир, правник, универзитетски професор (Београд, 28. II 1904 – Београд, 20. XI 1956). По завршетку студија на Правном факултету у Београду и служења војске, 1931. отишао на докторске студије у Лион, где је 1934. докторирао. Радио неко време у Обр...

БАЈАЛОВИЋ, Петар, архитекта, универзитетски професор (Шабац, 14. V 1876 – Београд, 14. IV 1947). Дипломирао на Техничком факултету Велике школе (1899). Као изванредном студенту, додељена му је стипендија за наставак студирања архитектуре на Техничкој високој ш...

БАЈАЛОВИЋ-ХАЏИПЕШИЋ, Марија, археолог (Цетиње, 28. IV 1924 – Београд, 2. IX 2008). Дипломирала 1949. на Филозофском факултету у Београду (Група за историју уметности и археологију), а докторирала 1975. на истом факултету (Керамика у средњовековној Србији, Бг 1...

БАЈАЛСКИ, Ристо, новинар (Стојаково код Ђевђелије, 7. IV 1926 – Mосква, 20. XI 1998). Студирао права у Београду. Новинарством почео да се бави 1947. у скопском дневнику Нова Македонија, а радио и за Радио Скопље. Покренуо и био уредник (1955–1958) скопских спо...

БАЈАМОНТИ, Јулије, лекар, музичар, полихистор (Сплит, 24. VIII 1744 – Сплит, 12. XII 1800). Пратио је Алберта Фортиса на његовом путовању по Далмацији. Сам је бележио народне песме и њихове мелодије у Далмацији и Босни. Превео више песама на италијански, водио...

БАЈАН, аварски вођа (?, прва половина VI в. – ?, после 582). Био на челу Каганата у време када су Авари после победе над Гепидима и одласка Лангобарда у Италију 568. запосели Панонију. Након овога Б. је од Византије потражио власт у Сирмијуму и гепидске избегл...

БАЈАЊА (прасл. бајати: говорити), облик устаљеног магијског понашања чији је циљ изазивање неке промене у жељеном правцу. Заснива се на представи да су изазивачи болести и других недаћа код људи, стоке и усева нечиста сила или поједини људи с демонским особина...

БАЈАЦ, Владислав, књижевник (Београд, 2. VI 1954). Југословенску књижевност са општом књижевношћу студирао на Филолошком факултету у Београду. Његова проза окренута је историји цивилизације (Друид из Синдидуна, Бг 1998; Хамам Балканија, Бг 2008), магији, митол...

БАЈЕВАЦ, село у Тамнави, око 10 км јужно од Уба, западно од пута Уб–Ваљево. Припада општини Лајковац. Дисперзивног је типа, смештено на благо заталасаном терену на 130–230 м н.в. Чине га Горњи и Доњи крај, са шест заселака. Било је расељено у време аустро-турс...

БАЈЕВИЦА, село у долини Долачког потока, притоке Јошанице, 6 км југозападно од општинског центра Новог Пазара. Дисперзивног је типа и простире се на 550–700 м. н.в. Чине га три засеока окружена великим комплексима храстове шуме. Први помен о селу, под именом Б...

БАЈИНА БАШТА, град и центар општине површине 673 км2 са 36 насеља и 29.151 становником (2002), у србијанском делу Подриња. Смештена је на десној страни Дрине, на путу Лозница (114 км) – Ужице (38 км). У Б. Б. се налазе мост преко Дрине и гранични прелаз. На то...

БАЈИНА БАШТА, акумулационо језеро на реци Дрина, које је једним делом у њеном кањону. Настало је подизањем бетонске бране дуге 461 м и високе 93 м код села Перућац, 13 км узводно од града Бајина Башта. Градња бране започета је 1952, а завршена 1962. Језеро је ...

БАЈИНЦИ, село у Републици Српској, у Лијевче пољу, западно од ушћа Босне у Саву. До села води слепи пут који га повезује са општинским средиштем Србац (12 км) и путем Бањалука–Окучани. Насеље се налази у алувијалној равни на 90 м н.в. Издужено је у правцу реке...

БАЈИЋ, Баја, психолог, универзитетски професор (Загреб, 24. XII 1896 – Београд, 30. XII 1987). Студије права (1923) и психологије (1924) завршио у Паризу где је и 1927. одбранио докторску дисертацију Психологија сањарења. На позив Богдана Поповића вратио се у ...

БАЈИЋ, Бранко, правник, публициста, активиста КПЈ (Нови Сад, 8. VII 1911 – Нови Сад, 19. XI 1942). Правне науке студирао у Београду, Инзбруку и Загребу, где је и дипломирао 1934. Као студент постао члан КПЈ, а по повратку у Нови Сад и један од најактивнијих ру...

БАЈИЋ, Владимир П., штампар, издавач, уредник (Суботица, 1870 – Сомбор, 1923). У Суботици отворио штампарију коју је 1903. пренео у Сомбор, где је штампао и издавао листове, часописе и књиге. Као активиста Српске читаонице живо је учествовао у културном и поли...

БАЈИЋ, Војислав, инжењер шумарства, универзитетски професор (Босански Петровац, 30. IX 1947). Дипломирао (1972), магистрирао (1982) и докторирао (1990) на Шумарском факултету у Београду. На истом факултету радио у свим наставним звањима, а редовни професор пос...

БАЈИЋ, Дарко, филмски и позоришни редитељ, универзитетски професор (Београд, 14. V 1955). Дипломирао филмску режију на Факултету драмских уметности у Београду 1982, где је потом предавао филмску режију у свим звањима од асистента до редовног професора. Редитељ...