Претражи резултате

АГРОПАНОНИЈА, ВРШАЦ, пољопривредно-индустријски комбинат. До 1979. на територији општине Вршац и Пландиште деловала су три комбината: ПКБ са својим РО и ОУР у Вршцу и Пландишту (настао 1970), ПИК Вршачки ритови – Вршац (основан 1950) и ПИК Агробанат – Пландишт...

АГРУВИЈУМ (Agruvium/Acruvium), античко насеље код Бигова у Грбљу, Црна Гора. На основу сведочанства Плинија и Птолемеја не може се поуздано локализовати. Друга могућа локација је град Котор. У самом Бигову су откривене римске грађевине са мозаицима, кула, гроб...

АД ЗИЗИЈУМ (Ad Zizium), античко насеље код Љубомира у залеђу Епидаурума (Цавтат). Станица на путу Leusinio (Паник) – Epidauro. На локалитету Укшићи у Љубомиру налажене су римске грађевине са хипокаустима, фрескама, мозаицима. Име станице се, вероватно, може по...

АД ОКТАВУМ (Ad Octavum), археолошко налазиште у Дражмировцу код Ћуприје. Станица на путу Viminacium – Horreum Margi. Према римским итинераријима, налази се на 11,78 км удаљености од Иди-мума (Медвеђа) и Хореум Марги. У старијој литератури А. је локализован код...

АД ФИНЕС (Ad Fines), античко насеље на простору Куршумлије. Станица на путу Naissus–Viciano–Lissus, према Табули 59 км југоисточно од Ниша. Остаци грађевина из римског периода, ситни предмети и новац проналажени су на простору данашњег града. Код цркве Св. Ник...

АД ФИНЕС (Ad Fines), античко насеље на простору Џепа код Владичиног Хана. Станица на путу Naissus–Scupi. На локалитету Зина (Зинин преслап) евидентирани су остаци грађевина из римског периода и касноантичка некропола. Са овим римским насељем повезују се и рано...

АД ХЕРКУЛЕМ (Ad Herculem), касноантичко утврђење у Глашинцу код Житорађе. Станица на путу Naissus–Lissus, према Табули око 20 км јужно од Ниша. На локалитету Глашиначка чука евидентирани су остаци утврђења (266х114 м), керамика, новац, опека са крстовима, Хрис...

АДА, град у Потисју. Средиште општине којој припадају четири села. Налази се на источној граници бачке дилувијалне терасе према инундационој равни Тисе где се у њу улива мала река Буџак. Кроз А. пролази пут Нови Сад – Сента – Сегедин. Истим правцем је 1889. из...

АДА ЦИГАНЛИЈА, острво уз десну обалу реке Саве код Београда, око 4 км узводно од ушћа. Дуго је око 6,3 км, највећа ширина је 700 м, површине 310 ха. Рукавац између острва и обале преграђен је на три места земљаним насипима и створено је Савско језеро дуго 4,3 ...

АДАЛЕТНАМА (тур. adalet-name), „повеља о праведности" османских султана; султанов распис. Османска царска идеологија налагала је султану да праведно влада својим муслиманским и неверничким поданицима које му је Бог поверио, јер је просперитет раје предуслов мо...

АДАЛИЈЕ → ВЕРСКЕ ШКОЛЕ

АДАМ, Гијом → ГИЈОМ АДАМ

АДАМЕЦ, Леополд, агроном, универзитетски професор (Брно, 11. XI 1861 – Беч, 24. I 1941). Студирао сточарство на Високој школи за пољопривреду у Бечу, где је хабилитирао (1888) и постао ванредни професор (1899). Докторирао у Лајпцигу 1886. Био професор сточарст...

АДАМОВ, Јован, композитор, диригент, музички продуцент (Чока, 5. V 1942). У Новом Саду завршио гимназију и Средњу музичку школу ,,Исидор Бајић", а потом стекао звање погонског машинског инжењера. На РТВ Нови Сад од 1964. радио као продуцент забавне музике. Дир...

АДАМОВ, Марија, музиколог (Осијек, 18. X 1945). У Београду завршила музикологију на Музичкој академији и последипломске студије новинарства на Факултету политичких наука. Радила као професор у Музичкој школи „Јосиф Маринковић" у Зрењанину (1968--1978), а упоре...

АДАМОВИЋ, Александар (Шандор), виноградар, трговац, добротвор (Сремска Митровица, 11. II 1839 – Нови Сад, 15. II 1906). Завршио Резерову трговачку школу у Пешти (1855), а потом био практикант у Грацу и Трсту (1856–1857). Основао велику трговину вином и ракијом...

АДАМОВИЋ, Драгослав Зира, новинар (Ужице, 30. IX 1922 – Београд, 5. III 1978). Школовао се у родном граду и Београду. Припадао генерацији првих послератних новинара. Писањем почео да се бави у омладинској штампи (Млади борац, Омладина), потом радио у Политици ...

АДАМОВИЋ, Душан, сликар, ликовни педагог (Сански Мост, 28. VII 1893 − Ниш, 17. XI 1975). Часовничарско-златарски занат учио на Обртној школи у Загребу, где је похађао Вишу школу за умјетнички обрт (1911–1914) и V течај сликарског одељења (1920). Потом студирао...

АДАМОВИЋ, Душан, математичар, универзитетски професор (Пећ, 8. VI 1928 − Београд, 23. I 2008). Дипломирао 1953. на Природно-математичком факултету у Београду, где је и докторирао 1965. дисертацијом „Споро променљиве функције у теорији тригонометријских редова"...

АДАМОВИЋ, Живко, зоолог (Обреновaц, 9. III 1923 – Београд, 1. V 1998). Биологију завршио 1952. на Природно-математичком факултету у Београду. У првим научним радовима истраживао вилинске коњице и бубе пешчаре (Cicindelidae), стризибубе (Cerambycidae) и грабљив...