Претражи резултате

АУГМЕНТАТИВ (лат. augmentum: увећање; нем. Augmentativ), реч настала извођењем (деривацијом), која означава нешто увећано (главурда, носина, књижурина, кућерина). Најчешћи суфикси за извођење а. су -ина, -етина, -урина, -уштина, -чина. А. обично имају погрдно ...

АУГУСТИНЧИЋ, Антун, вајар (Клањец, Хрватска 4. V 1900 – Загреб, 10. V 1979). Од 1918. студирао вајарство на Вишој школи за умјетност и умјетни обрт у Загребу код Р. Валдеца и Р. Франгеша, а након промене ранга школе у Академију наставља студије код И. Мештрови...

АУДИОТЕХНИКА (лат. audire: слушати, грч. tevcnh: вештина), део техничке акустике који се бави снимањем, преносом (или записивањем) и репродукцијом звука помоћу електричних и електронских уређаја. А. обухвата електроакустичке претвараче (микрофоне), уређаје кој...

АУДИТОРИЈУМ (лат. слушаоница), просторија, редовно већих димензија, у којој се одржавају предавања, конференције, концерти, чија се акустичност постиже нарочитом конструкцијом дворане, изградњом зидова и таванице, избором материјала, који упијају или одбијају ...

АУЕР, Људевит, политичар, министар (Свети Иван Жабно код Крижеваца, 8. VIII 1892 – Сремска Митровица, 7. XII 1973). Завршио права на Загребачком свеучилишту. Усавршавао се у Прагу, Москви, Паризу и Бечу. По завршетку студија посветио се адвокатури. Био је члан...

АУРЕЛИЈАН (L. Domitius Aurelianus), римски цар (околина Сирмијума, ? – утврђење Ценофруриј, Мала Азија, IX (VIII?) 275), владао 270‒275. н.е. Каријеру је градио у војсци, где од обичног војника, преко центуриона, трибуна, префекта легије, заповедника границе н...

АУРЕУС → НОВАЦ

АУРЕУС МОНС (Aureus Мons), антички град на простору Сеоне и Орешца код Смедерева. Према античким итинераријима удаљен 35–39 км од Сингидунума што би указивало на локацију у наведеним селима, можда и Удовицама. У Итинераријуму Хијеросолимитани означен као civit...

АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКА ЕПАРХИЈА, основана 1973. издвајањем из Западноевропске и Аустралијске епархије, то издвајање је диктирано практичним разлозима (повећање броја досељених Срба), као и деловањем америчког раскола. Седиште епархије је у манастиру св. Са...

АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКА ЕПАРХИЈА МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ, основана 1964. од стране Америчкоканадске епархије са бившим епископом Дионисијем, која је тада била у расколу. Исте године добила је свој Устав. Прво седиште било је у Кабрамати, предграђу Сиднеј...

АУСТРИЈСКО-СРПСКА ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА → ТАЈНА КОНВЕНЦИЈА (1881)

АУСТРИЈСКО-СРПСКИ ОДНОСИ. Политички односи. О овој теми од посебног значаја могуће је говорити тек после Мохачке битке 1526, кад је Краљевина Угарска признала власт хабзбуршких владара на деловима своје територије коју нису запосели Турци. Хабзбурзи су били ца...

АУСТРОМАРКСИЗАМ, школа марксистичке мисли која се појавила у Аустрији на почетку XX в. (1904. колекција Marx-Studien, 1907. часопис Der Kampf) и постојала до 1934. Најзначајнији представници били су: М. Адлер, К. Ренер, Р. Хилфердинг, Г. Екстајн, Ф. Адлер и О....

АУСТРОСЛАВИЗАМ, политичка концепција о могућности еманципације словенског становништва у оквиру Хабзбуршке монархије. Првим представником сматра се А. Т. Линхарт који је још 1791. писао да би се Аустрија могла назвати словенском државом, с обзиром на преовлађу...

АУСТРО-ТУРСКИ РАТОВИ. Аустрија и Турска водиле су од 1529. до 1791. десет ратова и у отвореном непријaтељству званично биле скоро шест деценија, док погранични сукоби, звани Мали рат на Крајини нису у XVI в. практично ни престајали. Основни узрок њиховог сукоб...

АУСТРОУГАРСКА МОНАРХИЈА, настала је државноправним уговором (нагодбом) склопљеном између Аустрије и Угарске 1867. Тим уговором дотле јединствена Аустрија подељена је на два дела, на Аустрију, или Цислајтанију, коју су чиниле Горња и Доња Аустрија, Тирол с Фора...

АУСТРОУГАРСКА НАГОДБА (1867), државноправни уговор којим су уређени односи између Аустрије и Угарске. Суштина нагодбе састојала се у томе што је Хабзбуршка монархија, дотад јединствена, подељена на две самосталне и равноправне државе, Аустрију и Угарску. Оне с...

АУТОБИОГРАФИЈА (грч. atov": сам, biografiva: животопис), књижевно-научна врста у којој аутор описује сопствени живот (или само дио живота). Често на граници различитих жанровских оријентација (дневник, мемоари) или појава без чвршће терминолошке традиције (усп...

АУТОКЕФАЛИЈА (грч. at": сам, kefalhv: глава), у црквеном праву означава самосталност и независност од других цркава. Црквена област која има суверену (своју) власт не добија а. од друге цркве, него од самог оснивача Цркве -- Христа, што се огледа у праву избор...

АУТОМАТИКА (грч. atmato": самоходни, самовољни), област науке и технике која се односи на скуп теоријских и примењених знања о системима и уређајима који делују без учешћа човека. Термин се појавио после II светског рата, у првом периоду истраживања и практичн...