Претражи резултате

ДЕПРЕСИЈА (лат. deprimere: притискати надоле, потцењивати), емоционално-афективни поремећај расположења или психичка болест која може да доведе до пада виталног динамизма, до потиштености, осећаја безнађа и потпуне немоћи. Хипократ (460–357. п.н.е.) описује де...

ДЕПУТАЦИЈА (лат. deputare: одрезати, одсећи), изасланство, посланство, посланици, делегација – скуп људи који је изабран и упућен, у име неког органа, организације или другог колективитета, да пренесе у њихово име поруку, закључак, молбу или захтев, односно да...

ДЕРА, Ђорђе, професор, књижевник, публициста (Нови Сад, 1. IV 1844 – Нови Сад, 17. III 1917). Студије права започео у Грацу, a завршио у Пешти (1866). Након положеног доктората (1867) кратко је радио као адвокатски приправник. Незадовољан службом, покушао је д...

ДЕРБЕНЏИЈЕ, једна од изузетно важних служби у османском систему власти у српским земљама, али и шире, у Румелији. Реч derbend је персијског порекла и значи клисура, кланац, теснац. Д., који су били задужени да се старају о сигурности путева, регрутовани су из ...

ДЕРВЕНТА, град и центар општине на сјеверу Босне у Босанској Посавини, у Републици Српској. Један је у низу градова на десној страни долине ријеке Саве између Сиска и Бијељине. Смјештен је у долини Савине притоке Укрине, на њеној десној обали, око 20 км удаљен...

ДЕРВЕНТА, село у источном дијелу Босне, у Републици Српској, смјештено у долини ријеке Зелени Јадар, између Горњег Бирача и Лудмера. Припада општини Милићи, а општински центар удаљен је 10 км према сјеверозападу. Кроз село пролази пут Власеница–Милићи–Сребрени...

ДЕРВИШ (перс. сиромах, монах-просјак), исламски мистик, припадник монашког рода. Поред назива д. у исламском свету је распрострањен и термин „суфија" којим су најпре названи побожни људи у другој половини VIII в. у ирачком граду Куфи. Већ у првим вековима од п...

ДЕРГЕНЦ, Ранко, лекар, оториноларинголог, универзитетски професор (Петриња, 3. V 1947). Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1972. Магистрирао 1978, а докторску дисертацију одбранио 1985. на Стоматолошком факултету у Београду. Специјалиста oторинолар...

ДЕРЕТИЋ, Војо, молекуларни генетичар, микробиолог, универзитетски професор (Сплит, 24. IX 1953). Oсновне студије завршио 1977. на Одсеку биолошких наука Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, а на истом факултету је магистрирао и 1984. доктор...

ДЕРЕТИЋ, Ирина, филозоф, преводилац, универзитетски професор (Београд, 28. XI 1969). На Филозофском факултету у Београду дипломирала је филозофију 1994, магистрирала 2000 (Како именовати биће? Језик и онтологија у Платоновим дијалозима „Кратил" и „Софист", Бг ...

ДЕРЕТИЋ, Јован, историчар књижевности, универзитетски професор (Ораховац код Требиња, 22. I 1934 – Београд, 16. III 2002). Гимназију учио у Требињу и Врбасу, а на Филозофском факултету у Београду дипломирао на Групи за југословенску и општу књижевност (1958); ...

ДЕРИВАЦИЈА (лат. derivatio), језички процес који обухвата два аспекта: уже значење се односи на грађење речи помоћу суфикса, суфиксације, извођења, а шире значење указује на грађење речи уопште, творбу речи суфиксацијом, префиксацијом, композицијом итд. Наука ...

ДЕРМАТОЛОГИЈА (грч. devrma: кожа, lovgo": реч, говор), грана медицине која се бави дијагнозом и лечењем кожних болести. Д. се развила као грана интерне медицине у XIX в. Лекари тог доба су се мало интересовали за кожу, сем ако се није радило о кожним осипима т...

ДЕРНШВАМ фон ХРАДИЦИН, Ханс (Dernschwam von Hradiczin, Hans), хуманиста, рудар, дипломата (Мост, Чешка, 23. III 1494 – Часта, Словачка, 1568). Пореклом из угледне грађанске породице из околине Моста у Бохемији, студирао је у Бечу, Лајпцигу и Риму и припадао бе...

ДЕРОКО, Александар, архитекта, историчар архитектуре, универзитетски професор (Београд, 16. IX 1894 – Београд, 30. XI 1988). Први светски рат омео је Д. да после велике матуре 1913. настави студије на Машинском одсеку Техничког факултета, с намером да постане ...

ДЕРОКО, Драгутин, картограф, професор географије (Београд, 7. IV 1877 – Београд 1. XI 1947). Дипломирао на Историјско-географском одсеку Велике школе у Београду, а посебно интересовање показао је за картографију и графичку репродукцију. Усавршавао се у картогр...

ДЕРОКО, Евжен (Derocco, Eugen), филателиста, инжењер (Београд, 19. VIII 1860 – Београд, 18. V 1944). Уписао се на Природно-математички одсек Филозофског факултета Велике школе у Београду (1878). Радио као саобраћајни инспектор и 1913. постао начелник Саобраћај...

ДЕРОКО, Никола, инжињеријско-технички генерал, војни писац (Београд, 16. IV 1874 – Београд, 27. IX 1944). Војну академију завршио је у Београду 1894, када је произведен у чин инжињеријског потпоручника, и Војно-официрску електро-техничку школу у Русији 1903. У...

ДЕРОЊЕ, село у југозападном делу Бачке, на граници три геоморфолошке целине. Смештено је на дилувијалној тераси. Уз његову западну границу налази се фосилно корито реке Мостонге (лева притока Дунава), чије су воде усмерене кроз канал прокопан око 500 м западно...

ДЕСА, кнез, велики жупан (?, почетак XII в. – ?, после 1166). Најмлађи син великог жупана Уроша I и брат великог жупана Уроша II који је око 1130. завладао Захумљем као удеони кнез. Одатле се уплео у сукобе у Дукљи прикључивши се противницима кнеза Радослава, ...