Претражи резултате

ДАФИНА (Elaeagnus angustifolia), листопадан жбун или ниско дрво из породице дафина (Elaeagnaceae). Гране са трновима или без њих. Лист je дугачак 5–8, широк око 1–2 цм, ланцетасто-елиптичан, на врху зашиљен, на лицу сивозелени, на наличју прекривен сребрнастим...

ДАФИНГЕР, Мориц Михаел (Daffinger, Moritz Michael), сликар (Беч, 25. I 1790 − Беч, 21. VIII 1849). Образовање је стекао на Академији у Бечу (1801−1805). Након основног сликарског образовања код Х. Мауера, усавршавао се и код Х. Ф. Фигера. Од 1801. до 1812. рад...

ДАХИЈЕ (тур. dayı: ујак; покровитељ, заштитник), српски народни назив за јаничарске вође одметнуте од централне власти крајем XVIII и почетком XIX в. који су себи приписали то звање по угледу на титулу самосталних локалних управитеља у северној Африци у састав...

ДАЦИЈА (ит. dazio: данак, порез), порез који је обухватао сва давања становника у црногорској држави. Д. се углавном дијелила на лична и стварна давања. Лична се састојала у радној снази (кулук) за обављање послова у интересу државе, а стварна у давању приноса...

ДАЦИТ, изливна (вулканска) магматска стена светлосиве боје, настала површинским очвршћавањем магме киселог састава (SiO2>64 теж.%). Назив је настао према имену римске провинције Дације. Дубински еквивалент д. је гранодиорит. Д. је претежно изграђен од интермед...

ДАЦИЋ, Раде, математичар, књижевник (Сијарина код Медвеђе, 8. IV 1930 – Београд, 3. XII 2016). Дипломирао 1955. на Математичкој групи Природно-математичког факултета у Београду. Од 1958. је асистент на Машинском факултету, а докторирао 1965. на ПМФ у Београду ...

ДАЧАНИ, античко племе из карпатско-подунавске регије. Дачком територијом се у ширем смислу може сматрати територија данашње Румуније. Д., који представљају северни огранак трачких племена, којем припадају и Гети, латински извори су називали именом Daci, а грчк...

ДАЧИЋ, Душан, каратиста, тренер (Нови Сад, 30. V 1955). Пре него што се 1970. потпуно посветио каратеу, играо је хокеј, а као члан пионирске екипе Фудбалског клуба Војводина постао је и првак Југославије. Под стручним вођством Илије и Владимира Јоргe у Карате ...

ДАЧИЋ, Душан М., протојереј, ректор богословије, писац (Багрдан код Јагодине, 2. VIII 1924 – Београд, 14. IV 2009). По завршеној Учитељској школи у Јагодини, радио је две године као учитељ (Багрдан, Ловци, Кочино село, Деоница), а потом уписао и завршио Богосл...

ДАЧИЋ, Живојин, књижевник, публицист, просвјетитељ (Баточина код Крагујевца, 6. VI 1874 – Београд, 24. V 1920). На Великој школи дипломирао Историјско-филолошки одсек 1896. Радио као наставник, чиновник Министарства просвете, професор гимназије, секретар Униве...

ДАЧИЋ, Ивица, политичар, државник (Призрен, 1. I 1966). Завршио Факултет политичких наука (смер новинарство) у Београду. Године 1990. изабран је за првог председника Младих социјалиста Београда, а од 1992. до 2000. обављао је послове портпарола Социјалистичке ...

ДАЧИЋ, Љубиша, астроном (Багрдан код Јагодине, 27. VI 1929). Дипломирао астрономију на ПМФ у Београду 1953. На Вишој артиљеријској школи у Ћуприји предаје математику од новембра 1954. до фебруара 1955. На Астрономској опсерваторији у Београду ради 1955–1962. У...

ДАЧКИ РУДНИЦИ, рудници злата који су у периоду римске доминације били формирани у области западних Карпата, а центри експлоатације су били Alburnus Maior и Ampelum. Освајање ових ресурса било je пресудан мотив за римске ратне походе на Дакију. Одмах по освајањ...

ДАШИЋ, Вучић, математичар, универзитетски професор (Брезојевице код Плава, Црна Гора, 5. I 1937). На Природно-математичком факултету (група математика) у Београду дипломирао 1960. До 1970. предавао је математику и физику у средњим школама. Универзитетску кариј...

ДАШИЋ, Ђорђе, архитекта, пројектант (Београд, 18. VII 1957). Студирао на Архитектонском факултету у Београду (1975‒1983) и на „АА School" у Лондону (1984‒1987). Самостални аутор од 1985. до данас. Током 80-их радио је у Лондону на многим комерцијалним пројекти...

ДАШИЋ, Миомир, историчар, универзитетски професор (Ровца код Берана, 15. XI 1930). Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду 1954, а 1962. стекао и степен магистра историјских наука. На истом факултету одбранио је 1980. докторску дисертацију п...

ДАШНИЦА, село у централној Србији, у Жупи, на левој страни долине Мале реке (саставница Пепељуше, десне притоке Западне Мораве). Изграђено је на локалном путу Александровац–Крушевац. Општинско средиште Александровац је 10 км према западу. Насеље је дисперзивно...

ДВАДЕСЕТ ДРУГИ ДЕЦЕМБАР, предузеће основано у Крагујевцу 1946. као пословница „Војнонабављачког предузећа". Године 1949. прераста у „Војнотрговинско предузеће – Крагујевац". Основна делатност била је снабдевање војних лица и чланова њихових породица одећом и о...

ДВАДЕСЕТ ПРВИ МАЈ, Београд (ДМБ), фабрика мотора која је 10. XI 1948. одлуком Владе ФНРЈ основана као фабрика транспортних/тракторских мотора и трансмисија (ФТМТ) у Раковици и Кнежевцу. То је био зачетак фабрике „21. мај". У почетку су се у фабрици производили...

ДВАДЕСЕТ ПРВИ ОКТОБАР, предузеће за производњу опреме за аутомобилску индустрију које је у Крагујевцу 1962. настало интеграцијом предузећа „Пролетер", „Радио електро" и „Младост". „Пролетер" је основан 1947. и производио је хладњаке, грејаче и пречистаче за ау...