Претражи резултате

ГРУЈИЧИЋ, Радослав Радан, полицијски комесар (Челебићи код Фоче, 2. II 1911 – Виндзор, Канада, 30. XII 1995). Студије права завршио је у Београду 1938, а на докторским студијама био у Прагу. Требало је да ради дисертацију о земљорадничком задругарству, али је ...

ГРУЈОВИЋ, Божидар (Филиповић, Теодор), правник, секретар Правитељствујушчег совјета (Рума, 1776 – Сремска Каменица, 7. IV 1807). Правни факултет с докторатом правних наука завршио у Пешти 1801. Адвокатуру положио 1803. и отворио адвокатску канцеларију у Руми. ...

ГРУЈОВИЋ, Михаило (Филиповић), секретар Правитељствујушчег совјета, председник суда, трговац (Рума, око 1780 – Крагујевац, 2. I 1842). Отац Живко био је ћурчија, а старији брат Теодор Филиповић (Божидар Грујовић). Ради даљег школовања отишао је у Харков код бр...

ГРУЛОВИЋ, Аћим, политички радник, пуковник (Бешка, Срем, 3. IX 1898 − Београд, 23. XII 1948). У Алексинцу 1920. завршио шумарски курс, у Београду 1926. двогодишњу трговачку школу и до 1930. још четири разреда гимназије. Под утицајем Групе пелагићеваца почео се...

ГРУЛОВИЋ, Милан, математичар, универзитетски професор (Нови Сад, 8. II 1949). Математичко образовање стекао у Новом Саду, где је 1971. дипломирао на Природно-математичком факултету, и Београду, где је на ПМФ магистрирао 1978. и докторирао 1984. Редован је проф...

ГРУЛОВИЋ, Никола, политичар, посланик (Бешка, Срем, 4. XII 1888 − Београд, 19. II 1959). Завршивши обућарски занат, радио у многим местима, те се учланио у Савез обућарских радника Хрватске и Славоније 1906. У Сарајеву је 1914. био члан Народног одбора Савеза ...

ГРУНТОВИЧ, Симеонов (Симо) Теодор, сликар (Мосхопоље, 1720 – Помаз код Сентандреје?, пре 1785). Као већ школовани мајстор, вероватно по позиву сународника Грко-Цинцара, прелази 60-их година XVIII в. у Будимску епархију, где слика у традиционалном позновизантиј...

ГРУПА АРХИТЕКАТА МОДЕРНОГ ПРАВЦА (ГАМП), покрет од великог значаја за ширење модернистичких идеја у српској средини основан 1928. на иницијативу архитеката Јана Дубовог, Милана Злоковића, Душана Бабића и Бранислава Којића. За разлику од формалних удружења, ГАМ...

ГРУПА СРПСКИХ НАДРЕАЛИСТА, генерација младих песника која ступа на сцену у првој деценији после I светског рата, даје печат идеологији српског надреализма, а њихово интересовање за песничке експерименте отвара се и за визуелна авангардна истраживања. Почетно ј...

ГРУПЧЕВИЋ, Коста, национални и културни радник (Охрид, 1848 – Цариград, 3. II 1907). Школовао се на грчком језику до своје 16. године, када се уз очеву помоћ отиснуо у свет. Преко Румуније је стигао у Беч, а потом се преко Трста вратио у Турску, где је са свој...

ГРУШИЋ, село у северозападној Србији, на северној подгорини планине Цер, на левој страни долине реке Думаче (притока Саве). Са општинским центром Шабац повезано је локалним путем дугим 19 км. Насеље је дисперзивног типа и чине га групе кућа нанизане уз пољске ...

ГРЧАЦ, село на источној периферији Шумадије, између долина Велике Мораве на истоку и Јасенице на југу, на благо заталасаном земљишту висине 140–240 м. Од општинског центра Смедеревске Паланке удаљено је 4 км. Кроз Г. пролази локални пут који се протеже од Смед...

ГРЧЕВИЋ, Фрањо, историчар књижевности, универзитетски професор (Цигленик крај Славонског Брода, 24. XI 1923 – Загреб 2. XII 2009). Учесник је антифашистичког покрета од 1942, а потом официр ЈНА до 1952. Дипломирао је 1954. на Групи за југославенске језике и књ...

ГРЧИЋ, Јован, професор, преводилац, књижевни историчар (Вуковар, Хрватска, 31. X 1855 – Нови Сад, 5. II 1941). Гимназијско школовање завршио у Новом Саду, а у Грацу (Аустрија) студирао право на Правно-политичком факултету (без завршног испита). Од 1877. суплен...

ГРЧИЋ, Манојло, епски лик који се спомиње у песмама старих и средњих времена. Најчешће се у кругу песама о великим греховима појављује као неверни кум и кривоклетник, који се огрешује о крштено кумство. Пошто га једна кума подмити, замењује њено (женско) дете ...

ГРЧИЋ МИЛЕНКО, Јован, песник, приповедач (Черевић, Срем, 15. XI 1846 – Беочин, Срем, 29. V 1875). Студирао медицину у Бечу од 1867. до 1873, када се разболео и вратио у завичај. Био је члан ђачких и омладинских дружина, сарадник часописа Даница, Матица, Млада ...

ГРЧИЋ, Мирко, географ, универзитетски професор (Ивошевци код Книна, 27. III 1954). Студије географије завршио 1979. у Београду, где је магистрирао 1981. и докторирао 1987. На Географском факултету у Београду прошао сва наставна звања до звања редовног професор...

ГРЧИЋ, Стјепан, сакупљач усмених творевина, фратар (Сињ-Подварош, 14. III 1879 – Радунић код Метковића, Далмација, 26. XI 1932). После гимназије у Сињу, учио је теологију у Шибенику и Макарској (1897–1901). У Далмацији био жупник и старешина фрањевачких самост...

ГРЧКА ЗЕМЉА, административни део царевине Стефана Душана. Са проглашењем царства и крунисањем (1346) Стефан Душан је изменио и титулу. У српским исправама он је цар Србљем и Грком, а у онима на грчком језику цар Србије и Романије. Србија се ту односи на српске...

ГРЧКИ ЈЕЗИК, посебан огранак индоевропске породице језика, један од балканских језика и класични језик (поред латинског). Данас њиме говори око 13 милиона људи у Грчкој, на Кипру, у јужној Албанији и у неколико историјских енклава на Средоземљу. Г. ј. заузима ...