Претражи резултате

ГРДИНИЋ, Никола, теоретичар и историчар књижевности, универзитетски професор (Врбас, 20. X 1951). Дипломирао 1975, магистрирао 1981 и докторирао 1989. на Катедри за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, где је од 1976. асистент, а од 2000. редо...

ГРДИЦА, село у долини Западне Мораве, на северној периферији општинског средишта Краљева. Кроз њега пролазе пут и железничка пруга Краљево–Чачак. Развијало се градњом дуж пута за Чачак и крај локалних путева. У историјским изворима помиње се од 1526. Дуго је б...

ГРДОМИЛ, казнац (друга половина XII в.). Први по имену познати казнац у српској средњовековној држави. Он се 1189. помиње у служби кнегиње Десиславе. Удовица великог дукљанског кнеза Михаила се повукла у Дубровник и предала два брода Републици у присуству неко...

ГРЂИЋ, Васиљ, национални борац, политичар (Гацко, 13. X 1875 – Београд, 26. X 1934). Потомак познате трговачке породице, у сарајевској гимназији је 1896. основао тајно ђачко друштво „Српска свијест" и истоимени лист. Као стипендиста Земаљске владе за БиХ, упис...

ГРЂИЋ, Гојко, економиста, универзитетски професор (Гацко, Херцеговина, 16. VIII 1907 – Београд, 31. XII 1979). Права завршио 1931. у Београду, а докторат из економских наука („Rationalisierung, Arbeitslosigkeit und Arbeitszeitverkürzung") одбранио на Филозофск...

ГРЂИЋ, Ристо, правник, народни посланик (Гацко, 2. V 1900 – Београд, 10. X 1978). Студије права завршио у Загребу. Био судски приправник у Тузли 1923/24, а потом до 1935. директор Српске штедионице у Гацком, па се сматра оснивачем банкарства у Херцеговини. Као...

ГРЂИЋ, Шћепан, професор, политичар, публициста (Гацко, 3. VII 1873 – Београд, 16. IV 1944). Филозофски факултет, „математско-физикални" смјер, завршио је у Грацу. По завршетку студија радио је као гимназијски професор математике у Сарајеву и Тузли. Веома рано ...

ГРЂИЋ БЈЕЛОКОСИЋ, Лука, етнограф, публициста (Мостар, 1857 – Мостар, 20. X 1918). Завршио је пекарски и терзијски занат, а заједно с оцем, касније и самостално, трговао са турском војском, научивши и турски језик. Фолклористичким и етнографским радом почео је ...

ГРЕБЕЛДИНГЕР (Гребел), Стеван, балетски играч, кореограф (Тител, 22. VI 1936). У Нови Сад дошао 1946. и стекао играчко образовање у Балетској школи у класи Маргите Дебељак. Још као ученик VI разреда ангажован је за улогу Меркуција у балету Ромео и Јулија (С. П...

ГРЕБЕН, планина у источној Србији, око 13 км југозападно од Димитровграда. Са југа и северозапада ограничена је дубоком долином реке Јерме (лева притока Нишаве), на североисточној страни долином Погановске реке (десна притока Јерме), а на југу се на њу надовез...

ГРЕБЕНА (гребен, гребени), саставни део прибора за прераду текстилних влакана у традиционалној култури. Користе се за чешљање конопље или вуне да би се извукла најфинија влакна, повесмо, која се потом преду за ткање. Г. се састоје од дрвене основе на коју је у...

ГРЕБЕНАРОВИЋ, Зоран, сликар, фрескописац, иконописац (Лесковац, 30. XI 1952). Похађао Факултет ликовних уметности у Београду (1976‒1981), одсек сликарство, у класи Мирјане Михач, после чега је боравио у Њујорку (1982‒1986). Преломна тачка његовог радног опуса ...

ГРЕБЕНАЦ, село у јужном Банату, у општини Бела Црква, на источној периферији Банатског песка, где се он граничи са алувијалном равни реке Караш (лева притока Дунава). Насеље је смештено на око 80 м н.в., а северозападно од њега је висока лесна греда Думача (24...

ГРЕБЕНШЧИКОВ, Ољег Сергејевич (Гребенщиков, Олег Сергеевич), ботаничар, фитогеограф, балетски играч (Пернов, Естонија, 24. VII 1905 – Москвa, 12. IX 1980). Један је од руских емиграната који су напуштањем Русије после Октобарске револуције дошли у Југославију....

ГРЕБЕР, Вида, стоматолог (Зрењанин, 22. Х 1936). Дипломирала на Стоматолошком факултету у Београду 1961. Први специјалиста за ортопедију вилица са дечјом и превентивном стоматологијом на терену (1972). Запослила се у Дому здравља „Др Милутин Ивковић" у Београд...

ГРЕБЉАНОВИЋ, Ђорђе, капетан Београда у Фурланији (?, прва половина XV в. – ?, после 1481). Грофица Кантакузина (Катарина) Бранковић, кћерка деспота Ђурђа Бранковића, купила је око 1465. од горичког грофа Леонарда замак Београд у Фурланији, у који је сместила б...

ГРЕГОВИЋ, Марко, сликар, иконописац, рестауратор (Кастел Ластва / Петровац на Мору, Црна Гора, 29. V 1867 – Београд, 31. V 1941). У периоду 1884–1886. провео је три семестра на бечкој Ликовној академији. Иако не постоје подаци о менторству, сачувана је његова ...

ГРЕГОВИЋ, Џон (Јово; Gregovich, John), пионир Неваде, сенатор државе Невада (Паштровићи, Црна Гора, 1847 – Рено, Невада, САД, 14. V 1912). До 1892, када је почело да функционише острво Елис, близу Њујорка, као место где се региструју досељеници и остају неко в...

ГРЕГОРАЦ (Gasterosteus aculeatus), риба из породице Gasterosteidae која живи у приобалним деловима мора, али и у рекама и језерима. Њена просечна дужина износи 4–8, а највише 11 цм. Најчешће живи до четири, ретко до осам година. Живи у јатима, од плитких вода ...

ГРЕГОРИЋ, Данило, публициста, политичар (Трст, 22. XI 1909 – Београд, 14. I 1957). Син је Цветка (Флоријана) Грегорића. Завршио је Правни факултет у Београду, на којем је 1936. одбранио докторску дисертацију „Економска и социјална политика националног социјали...