Претражи резултате

ГРБИЋ, Јован, музиколог, универзитетски професор, балетски корепетитор (Београд, 6. I 1940 – Тилбург, Холандија, ?). Завршио је Музичку школу „Станковић" у Београду 1962. Отишао је 1963. на усавршавање у Холандију. Потом је постао слободни уметник у Немачкој, ...

ГРБИЋ, Манојло, свештеник, историчар цркве, катихета (Широка Кула код Грачаца, Хрватска, 19. XII 1814 – Карловац, Хрватска, 16. IV 1899). Потекао из свештеничке породице и школовао се у богословији у Плашком и гимназији у Сремским Карловцима. Био је у Карловцу...

ГРБИЋ, Милош, одбојкаш (Требиње, 22. IX 1943 – Београд, 16. IX 2008). Целу играчку каријеру провео је у једном клубу – Слободи из Клека, коју је 1970. преузео зрењанински Грађевинско-индустријски комбинат „Банат" и по којем се клуб од тада звао ГИК Банат. Игра...

ГРБИЋ, Миодраг, археолог, научни саветник (Сремски Карловци, 25. XII 1901 – Београд, 30. VI 1969). Уписао je историју и географију на Карловом универзитету у Прагу, са намером да постане карловачки професор, али се предомислио и прешао на студије археологије с...

ГРБИЋ, Никола, рвач (Сврачково Село код Госпића, 2. II 1899 – Буенос Ајрес, Аргентина, 2. XII 1973). У Београд је дошао почетком 20-их година XX в., а 1922. у потрази за послом преселио се у Сомбор где је почео да се бави рвањем под надзором тренера Јаноша Хен...

ГРБИЋ, Никола, одбојкаш, тренер (Зрењанин, 6. IX 1973). Под утицајем оца Милоша, он је, као и старији брат Владимир, почео да се бави одбојком врло рано, најпре у ГИК Банату из Зрењанина (1987–1990), а затим у Војводини из Новог Сада (1990–1994), у којој је по...

ГРБИЋ, Саватије, учитељ, етнограф, писац (Ивањица, 30. VII 1868 – Штип, Македонија, 18. II 1915). У Београду завршио реалку, а потом 1890. Учитељску школу у Алексинцу. Након завршеног школовања радио је као учитељ у Косјерићу, Врађеновици, Макрешанима, Милутин...

ГРБИЋ, Сањин, архитекта (Загреб, 20. II 1963). Дипломирао 1987. на Архитектонском факултету у Београду. Запослен у предузећу „Енергопројект" (1987–1989), на Арх. ф. у Београду (1989–1994), предузећу „Колинг" (1994–2007), а 2007. оснива сопствени биро „Атеље Гр...

ГРБИЋ, Срђан, пијаниста, универзитетски професор (Београд, 5. X 1938 – Београд, 4. V 2004). Дипломирао 1963. на Клавирском одсеку Музичке академије (данас ФМУ) у Београду, у класи Емила Хајека и Властимира Шкарке. Краће време био је ангажован у музичкој школи ...

ГРБО, Ранко, архитекта (Зрењанин, 23. I 1960). Дипломирао 1984. на Архитектонском факултету у Београду. Запослен у предузећу „СИК Велимир Јакић" у Пљевљима (1984–1986), предузећима „Поморавље пројект" (1986–1994) и „Елмосдом" (1994–1997) у Јагодини, Дирекцији ...

ГРБОВИЋ, Лука, војвода, трговац (Мратишић код Ваљева, око 1780 – Мратишић, 1864). Потицао је из чувене устаничке породице. Отац Радован и стриц Милован истицали су се у борбама у Првом српског устанку. У Другом српском устанку руководио опсадом Шапца и постао ...

ГРБОВИЋ, Милољуб, инжењер рударства (Дунишићи код Сјенице, 9. VI 1927). Студије рударства завршио је 1954. на Рударском факултету Техничке велике школе у Београду. Као инжењер радио је на оперативним, руководним, пројектантским и истраживачким пословима у обла...

ГРБОВИЋ, Милутин, инжењер рударства, универзитетски професор (Штаваљ код Сјенице, 17. III 1926 – Београд, 10. VI 2012). Дипломирао је 1953. на Рударском факултету Техничке велике школе у Београду, а докторирао 1962. на Рударско-геолошком факултету УБ. Радио је...

ГРБОВИЋ ПОПОВИЋ, Лепосава, лекар, фармаколог, универзитетски професор (Лебане, 23. VII 1944). На Медицинском факултету у Београду дипломирала 1969. На Институту за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију запослила се 1970. као стручни сарадник. М...

ГРБОВИЋИ, оборкнезови и војводе из Првог српског устанка који су, са седиштем у Мратишићу, управљали Колубарском кнежином Ваљевске нахије. Судећи по турским пореским књигама (дефтерима) били су бератлијски кнезови, са званичном потврдом звања издатом од султан...

ГРБОВНИК (енг. armorial; нем. Wappen-buch), зборник, односно збирка грбова. Најстарији рукописни и сликани г., настали у ХIII в. у западној Eвропи, били су у форми свитака, а касније су били коричени и као књиге. Грбови су у њима могли бити сакупљени и организ...

ГРБОРЕЗИ, село у околини Ливна са средњовековном некрополом на локалитету Мраморје. Очувано је 86 стећака доста грубо клесаних. Већина их је у облику сандука али има и аморфних. За неке стећке употребљене су и античке сполије. Приликом археолошких истраживања ...

ГРГЕТЕГ, манастир на југоисточној падини Фрушке горе. Главна манастирска црква посвећена је Св. Николи, а слава је Пренос моштију Св. Николе 22. (9) маја. По предању, постанак манастира приписује се деспоту Вуку Гргуревићу, познатом као Змај Огњени Вук, који ј...

ГРГЕТЕШКО ВЛАСТЕЛИНСТВО, посед који је цар Леополд I 1691. даровао архимандриту гргетешком и епископу јенопољском Исаији Ђаковићу за његове заслуге за Хабзбуршку монархију. У службеним пописима обично је називано властелинство Нерадин. Село Нерадин са пустосел...

ГРГЕЧ, бандар (Perca fluviatilis), слатководна риба из породице Percidae, која се може наћи и у бракичној води Балтичког мора. Њена просечна дужина износи 25 цм, а максимална 60 цм. Достиже највећу тежину од 4,8 кг и старост до 22 године. Живи на дубинама до 3...