Претражи резултате

ГОЛУБОВИЋ, Михајло, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Оточац, Хрватска, 21. III 1920 – Београд, 27. V 2013). У Београду дипломирао на Машинско-електротехничком одсеку Техничког факултета 1948. Целог радног века радио је у електропривреди Србије ...

ГОЛУБОВИЋ, Петар, географ, универзитетски професор (Малча код Ниша, 17. VIII 1935). Дипломирао је на Природно-математичком факултету, Одсеку за географију, у Приштини. Постдипломске студије завршио је 1980. на ПМФ у Београду, одбраном магистарског рада Демогра...

ГОЛУБОВИЋ, Предраг, филмски сценариста, редитељ, публициста (Сарајево, 25. VI 1935 – Београд, 18. VII 1994). На Групи за књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду дипломирао 1961, а на Одсеку за драматургију Академије за позориште, филм,...

ГОЛУБОВИЋ, Слободан, лекар, офталмолог, универзитетски професор (Бобовиште код Алексинца, 30. Х 1944). У Београду завршио Медицински факултет 1969, специјализацију офталмологије 1976, магистрирао 1979. и докторирао 1985. За асистента на предмету Офталмологија ...

ГОЛУБОВИЋ, Срдан, филмски редитељ, продуцент, универзитетски професор (Београд, 24. VIII 1972). Филмску и телевизијску режију дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 2001. На истом факултету ради од 2002. када је изабран у звање асистента. За ван...

ГОЛУБОВЦИ, село у Црној Гори, у Зетској низији, око 15 км јужно од Подгорице. Западно од села су магистрални пут Подгорица–Сутоморе, железничка пруга Београд–Бар и река Морача. Североисточно од села је подгорички аеродром. Земљиште у околини је идеално заравње...

ГОЛУБСКИ, Новак, земљопоседник, народни капетан, писац (Србобран, Бачка, 1819 – Србобран, 6. X 1895). Као младог и угледног земљорадника у Сентомашу (Србобран) затекао га је српски народни покрет у Војводини 1848–1849. Одмах се у њега укључио и почео своје срп...

ГОЛУХОВСКИ, Агенор (Gołuchowski, Agenor Maria Adam), гроф, дипломата, министар (Лавов, Украјина, 25. III 1849 – Лавов, 28. III 1921). Како је од оца, пољског грофа Агенора старијег, наследио значајну имовину и педигре члана породице одане Хабзбурзима, брзо је ...

ГОЛФ, спортска игра чија је претеча „паганика", која се играла у старом веку у Риму савијеним штаповима и пуњеном кожном лоптицом. Слична игра играла се у Кини за време династије Сонг (960–1279), а под именом г. први пут се помиње 1457. у указу шкотског краља ...

ГОЉАК, планина у јужној Србији, између Косовске котлине на западу и планине Кукавице на истоку. Две планине дели долина реке Ветернице. То је ниска и пространа планина, која се протеже правцем исток-запад на дужини од око 34 км. Највише тачке су Веља глава (1....

ГОМИЉАНИ, село у Херцеговини, на источној периферији Поповог поља, око 3 км западно од општинског средишта Требиња, са којим је повезано локалним путем. Насеље је дисперзивно и заузима велику површину. Оно је изграђено на контакту скаршћеног дна Поповог поља н...

ГОМИОНИЦА, манастир са храмом Ваведења Пресвете Богородице, смештен уз поток Матавазу, у селу Кмећани код Бронзаног Мајдана под Змијањем, удаљен 40 км од Бањалуке. Име је добио по истоименом насељу; постоји и народни назив Гомјеница, a некада је био познат и п...

ГОМИРАЦ, Вајан, педагог (Јаково, Срем, 14. II 1896 – Београд, 21. XI 1963). Школовао се у родном месту и Сремским Карловцима, а студирао на Филозофско-педагошкој групи Београдског универзитета 1920–1924. Радио у Вишој трговачкој и Државној женској учитељској ш...

ГОМИРЈЕ, село у Хрватској, у Приморско-горанској жупанији, у Горском котару, смештено на североисточној подгорини планине Велика капела, у долини реке Добре (десна притока Купе). Припада општини Врбовско. Село је 1857. имало 1.187 становника, али је њихов број...

ГОМЈЕНИЦА, река у Босни, у северозападном делу Републике Српске, десна притока Сане. Припада црноморском сливу. Извориште јој је на северу Змијања (северни део планине Мањача), у близини засеока Станивуковићи, на надморској висини од 573 м (Бијело врело) издаш...

ГОМЈЕНИЦА, село у Босанској Крајини, у Републици Српској, смјештено у алувијалним равнима ријеке Сане и њене десне притоке Гомјенице, у близини ушћа, око 2 км јужно од општинског центра Приједора. Село се убрзано развијало послије II свјетског рата упоредо са ...

ГОМОЛАВА, вишеслојни археолошки локалитет који садржи културне слојеве од неолита до касног средњег века (VI миленијум стaре ере – XVI в.), а налази се у Срему, на левој обали Саве, код села Хртковци. Захваљујући повољном географском положају, Г. је све време ...

ГОНДОЛА, Франо → ГЕТАЛДИЋ-ГУНДУЛИЋ, Франо

ГОНЕТАЛИЦА, један од локалних назива за загонетке или за жену која поставља загонетке, али је најчешће назив народне друштвене игре. Упућујући на терен (Рисан, Црна Гора), Вук је у Рјечнику 1852. уз г. навео два тумачења: 1) загонетка и 2) кратак опис игре у к...

ГОНЦИЋ, Светислав, глумац, редитељ (Кладово, 5. V 1960). На глумачки пут усмериле су га мајка Мирослава и први учитељ глуме Анита Бразановић, која је водила подмладак у глумачкој секцији Бате Миладиновића. Са девет година играо је у представи Награда Југослове...