Претражи резултате

ГОЈНИЋ, Лука, дивизијар, дивизијски генерал (Брчели, Црмница, 18. Х 1875 – Котор, 30. Х 1953). После ниже гимназије на Цетињу, школовање је наставио у Србији и потом у војном училишту у Одеси 1894. Добио је чин потпоручника 1898, годину дана служио у руској во...

ГОЈСАВА, властелинка (?, прва половина XV в. – Зета, пре 1469). Била је друга кћи из брака арбанашког великаша Ђорђа Аријанита Комнина и Марије Мусаки. Удата је за Ивана Црнојевића, вероватно још у време власти његовог оца Стефанице, пре 1465. Овим браком Иван...

ГОЈЧИН, село у сјевероисточном дијелу Босне, смјештено на сјеверним обронцима планине Јаворник, који се спуштају према долини ријеке Спрече. Дејтонским споразумом село је подијељено на два дијела па је југоисточни дио припао Републици Српској и општини Осмаци,...

ГОЈЧИН ЦРНОЈЕВИЋ, војвода (? – ?, после 1451). Г. је био трећи син Ђурђа Црнојевића (Ђурашевића). У јуну 1431. дубровачке власти наложиле су своме властелину Ивану Цријевићу да нађе Гојчина и привуче га у дубровачку службу да ратује против босанског војводе Ра...

ГОЛ, Иван (Goll, Ivan/Yvan/Iwan), књижевник (Сен Дје, Француска, 29. III 1891 – Париз, 27. II 1950). Студије права у Стразбуру прекида због рата, па их наставља на Универзитету у Лозани. У Швајцарској живи од 1914. до 1918; креће се у кругу пацифиста око Р. Ро...

ГОЛА ПЛАНИНА, планина у централном делу Босне и Херцеговине, источно од Јајца. Простире се правцем север-северозапад – југоисток у дужини од око 20 км. На западу се пружа до Јајца, те јој се падине завршавају у клисурастој долини реке Врбас. Са северне и источ...

ГОЛА ПЛАНИНА, планина северно-северозападно од Јајца. Простире се правцем северозапад–југоисток на дужини од око 12 км. Широка је око 7 км. Има површину од око 170 км². На истоку и северу је оивичена кањонском долином Врбаса, на западу долинама Црне реке (лева...

ГOЛAK, микрорегија, тј. планински предео у источној Србији, који се простире између планина Озрена (Лесковик, 1.174 м) и Девице (Чапљинац, 1.187 м) на северу. Ове планине одвајају микрорегију од Сокобањске котлине. Западно од Г. је Алексиначка котлина, на југо...

ГОЛДМАН, Стеван, пнеумофтизиолог, универзитетски професор (Сегедин, Мађарска, 20. ХII 1914 – Нови Сад, 7. ХI 1988). Медицински факултет уписао у Загребу, а завршио 1938. у Бечу. Радио у Градској болници у Суботици (1938–1939) и Санаторијуму за туберкулозу у Су...

ГОЛДНЕР, Бранислав, радиолог, пнеумофтизиолог, универзитетски професор (Шабац, 31. XII 1936). На Медицинском факултету у Београду дипломирао 1962, специјализацију из пнеумофтизиологије завршио 1968, магистрирао 1973, специјализацију из радиологије завршио 1974...

ГОЛЕМА РЕКА, строги природни резерват букве прашумског типа проглашен 1981, на површини од 34,6 ха у оквиру Парка природе „Стара планина". Обухваћен је 16. одељењем газдинске јединице „Бабин зуб – Орлов камен – Голаш". Резерват се налази у сливу Големе реке, у...

ГОЛЕМО СЕЛО, село у јужној Србији, у Пољаницама, југозападно од планине Кукавице, у долини реке Ветернице (лева притока Јужне Мораве). У долини је локални пут, који западно од Кукавице повезује Лесковац и општинско средиште Врање (27 км). Насеље је формирано у...

ГОЛЕМОВИЋ, Димитрије, етномузиколог, композитор, универзитетски професор (Београд, 3. IV 1954). Студирао композицију и соло певање, а дипломирао (1978) и магистрирао (1981) етномузикологију на Факултету музичке уметности у Београду, на којем је 1987, под менто...

ГОЛЕМОВИЋИ, српска великашка породица из XV в. Браћа Ђурађ и Оливер-Олко, властела из Области Бранковића, избили су у врх чиновничке аристократије у држави деспота Ђурђа Бранковића. Оливер се помиње као приштински кефалија 1436. у једном судском спору између д...

ГОЛЕНИШЧЕВ КУТУЗОВ, Иља (Илија) (Голенищев Кутузов, Илья), филолог, историчар књижевности, преводилац (Наталијино, Саратовска губернија, Русија, 17. IV 1904 – Москва, 26. IV 1969). Са породицом је емигрирао у Краљевину СХС 1920. Завршио је упоредну књижевност,...

ГОЛЕТИ, обешумљене, oгољене и вегетацијом слабо обрасле површине које су претежно и типично развијене на планинским местима Србије. Њихова површина износи око 19.000 хa или 1,9% од укупне површине шума Србије. Мелиоративним мерама, на првом месту пошумљавањем,...

ГОЛЕШ, село у централном дијелу Босне, у Федерацији БиХ, у општини Травник, изграђено на сјеверним падинама планине Комар, у уској долини рјечице Кланац (десна страна слива Лашве, лијеве притоке Босне). До села води слијепи локални пут који се одваја од пута Т...

ГОЛЕШ, рудник магнезита код Липљана, отворен 1927. Произведена руда је од јуна 1928. прерађивана на самом руднику у полупроизвод – каустично – печени магнезит (каустик). Прерада се обављала у малим шахтним пећима, чија је радна температура износила 700--800 0С...

ГОЛЕШИ, село у Босанској Kрајини, у Републици Српској, у општини Бањалука. Лежи око 10 км југозападно од општинског центра, са којим је повезано локалним слијепим путем. Г. су изграђени у изворишном дијелу рјечице Суртолије, лијеве притоке Врбаса, на висинама ...

ГОЛИ ОТОК, јадранско острво на којем је био устројен логор за политичке затворенике 1949–1956. Налази се источно од полуострва Истра, између острва Раб, Св. Гргур и Првић. Северна обала је гола и неприступачна, док је јужна и југоисточна сиромашна зеленилом, а...