Претражи резултате

АНЖУЈЦИ, владарска породица настала као огранак француске династије Капета. Династију А. основао је гроф Фулк I почетком X в. Они своју власт из области Анжу на Лоари проширују на војводство Нормандију (1144–1204, 1415–1450) и краљевину Енглеску (династија Пла...

АНИКИТА, монах (? – ?, XVI в.). За време боравка у Русији пре 1530, стекао углед као хагиограф и назван Лав филолог. Написао је Слово похвално Михаилу Черниговском и бојарину Феодору, а потом се вратио у Србију или у сремске и јужноугарске пределе. Боравећи у ...

АНИЛИН (аминобензен / фенил-амин; C6H5–NH2), најважнији ароматични амин. То је дериват бензена у којем је један атом водоника у молекулу бензена замењен амино-групом (–NH2). Настаје при непотпуном сагоревању и крековању органских супстанција које садрже азот (...

АНИМАТНОСТ (лат. anima: душа), граматичка категорија српског језика, која се назива и категорија живо/неживо, позната и у другим словенским и у неким несловенским језицима. Типолошка истраживања савременог стања и развоја категорије а. у разним језицима (слове...

АНИМАЦИЈА (лат. animatio: покретање; оживљавање), делатност подстицања активности појединца или групе да би постала свесна себе и потребе да се културно еманципује. Као инструмент културне политике подразумева ослобађање креативних способности сваког појединца...

АНИМИЗАМ (лат. anima: душа; нем. Animismus), веровање да сви објекти неживе и живе природе садрже нека невидљива, нематеријална „бића" (душе или духове) који представљају њихову суштину и чине их живима и активнима. Термин а. први је употребио немачки хемичар ...

АНИМИРАНИ ФИЛМ, категорија филмова који настају различитим поступцима мануелне анимације (оживљени цртежи, лутке или предмети), као и процесима механичке, техничке и компјутерске анимације. Производни развој овог специфичног рода филмског стваралаштва на терит...

АНИЋ, Живота, историчар, архивиста (Аранђеловац, 10. XI 1926 – Београд, 9. III 2004). Дипломирао историју на Филозофском факултету у Београду 1954. Радио у Државном архиву ФНРЈ (1954–1959), као архивиста, шеф одељења и руководилац службе; у Државном секретариј...

АНИЧИН, Божидар, електроинжењер, универзитетски професор (Скопље 16. XI 1933 – Београд, 25. XI 2008). После завршеног Електротехничког факултета у Београду, радио у Институту „Винча" (1964–1972), а потом као универзитетски професор на Машинском факултету (1972...

AНИЧИН, Иван, физичар, универзитетски професор (Бор, 25. III 1944). После студија физике у Београду, запослио се 1967. у Лабораторији за физику Института „Борис Кидрич" у Винчи, где непрекидно ради све до 1997. На Природно-математичком факултету, смер Нуклеарн...

АНИЧИЋ, Гаврило Гавра, трговац, политичар (Мостар, 1814 − Краљевица код Зајечара, 16. XI 1883). Бавећи се трговином као старим породичним занимањем, стекао знатно богатство. Политичку активност започео као либерал, а Радикалној странци приступио тек у седмој д...

АНИЧИЋ, Петар, гравер, ксилограф (Београд, 1851 − Лајпциг, око 1910). Као дечак ступио у дрворезницу државне штампарије Књажевства Србије у Београду да изучава ксилографски занат. Био је вредан и талентован ученик, па је већ у седамнаестој години постао главни...

АНИЧИЋ, Тодор, трговац, добротвор (Мостар, 1822 – Трст, 7. I 1908). Детињство провео у Мостару и Дубровнику код ујака Јове Милаковића, виђеног трговца, где је завршио и основну школу. До осамнаесте године, о трошку ујака Јована, изучавао трговину у Трсту. Пото...

АНКЕР (Der Anker), најстарије аустријско осигуравајуће друштво основано 1858. у Бечу, као друштво за живот и пензијско осигурање. Све до друге половине XIX в., када почињу да се отварају филијале страних друштава, у Србији није постојало ниједно осигуравајуће ...

АНОЈЧИЋ, Борислав В., ветеринар, универзитетски професор (Војнић, Хрватска, 30. IX 1933). Дипломирао (1960), магистрирао (1970) и докторирао (1975) на Факултету ветеринарске медицине у Београду. Здравствену заштиту домаћих животиња (тада Ветеринарство) предава...

АНОЈЧИЋ, Милош, ветеринар, физиолог, универзитетски професор (Сомбор, 1. I 1932). Дипломирао (1960), магистрирао (1968) и докторирао (1972) на Факултету ветеринарске медицине у Београду. У звању асистента био 1961–1972. када је избаран за доцента на Катедри за...

АНОЈЧИЋ, Стојан, лекар, хирург, универзитетски професор (Сремска Митровица, 5. V 1926 – Београд, 17. VII 2007). Медицински факултет у Београду завршио 1953, специјализацију из хирургије 1962, а докторирао 1981. На Мед. ф. у Београду биран је у звање асистента ...

АНОНИМ (грч. nwvnumo": безимени), термин који означава одсуство имена аутора дјела (умјетничког и др.) или особу која скрива своје име. У српској књижевности средњег вијека многа дјела су остала непознатог ауторства. У фолклорној традицији и дијелу писане трад...

АНОНИМ, путописац XIII – XIV в. Саставио опис источне Европе 1308. у којем је донео низ података вредних за познавање српске историје почетком XIV в. Према А. „краљевство Рашка" састоји се од два дела: Рашке, коју чине провинције Хум, Диоклија и Приморје, и Ср...

АНОНИМНЕ ТУРСКЕ ХРОНИКЕ XV-XVI ВЕКА, крајем XV и током XVI в. настале су две анонимне хронике о Косовској бици. Прва, под насловом Tevarih-i Al-i Osman, појавила се крајем XV и почетком XVI в. У њој је непознати аутор дао детаљан опис Косовске битке али без но...