Претражи резултате

ГВОЗДЕНОВИЋ, Славомир, књижевник, преводилац, национални радник (Белобрешка, Румунија, 10. III 1953). Студије српскохрватског језика и књижевности завршио на Универзитету у Букурешту (1976), докторирао 2000. с темом о поезији Васка Попе. Радио као уредник у Ба...

ГВОЗДЕНОВИЋ СИМОВИЋ, Вјера, стоматолог, универзитетски професор (Даниловград, 20. XII 1929). Дипломирала на Стоматолошком факултету у Београду 1956. Докторску дисертацију одбранила 1976. Асистент на Клиници за Ортопедију вилица 1957, а редовни професор од 1987...

ГВОЗДИЋ, Светозар, правник, државни саветник, министар (Пожаревац, 29. I 1847 – Београд, 12. V 1907). Завршио право на Великој школи у Београду 1868. Студије наставио у Минхену, Хајделбергу и Лајпцијгу, а у Паризу завршио дипломатију. Пошто се вратио у Србију,...

ГВОЈИЋ, Борислав, филмски и телевизијски редитељ, глумац (Осијек, 21. III 1928 – Нови Сад, 17. IX 1995). Дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1952. и глуму на Академији за позоришну уметност у Београду 1954. Наступио у главној улоз...

ГЕА, научно-популарни часопис са географском тематиком, који су од децембра 2001. издавали Институт за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета у Новом Саду и Подружница Српског географског друштва у Новом Саду. Главни и одговорни ур...

ГЕБАУЕР, Ервин, педијатар, хематолог, универзитетски професор (Бач, 3. IX 1935). Дипломирао 1960. на Медицинском факултету у Загребу, где је и магистрирао 1969. Као студент уређивао је студентски стручни часопис Медицинар у Загребу. Докторирао 1972. на Мед. ф....

ГЕБЕЛ, Карл (Göbel, Karl), сликар (Беч, 26. II 1824 – Беч, 10. II 1899). Пореклом из уметничке породице, школовао се на Академији у Бечу, на којој је 1848. добио награду за композицију. Након завршених студија почиње да ради у акварелу у којем је најчешће прик...

ГЕДЕОН (Јуришић), игуман, писац (Ириг, 24. I 1809 – манастир Раковица, 26. II 1872). Рођен је под световним именом Георгије, а образовање стицао по фрушкогорским манастирима. Свом монашком имену додавао је и име свога оца – Јосиф. У Србију дошао 1829. поставши...

ГЕДЕОН (Никетић), епископ (Будим, 1736 – Решинар код Сибиња, Румунија, 17. ХI 1788). Почео је службу као парохијски свештеник. Када је остао удовац, замонашен је у манастиру Раковцу 1775. и произведен за архимандрита манастира Шишатовца. За епископа православн...

ГЕДЕОН (Петровић), епископ (Сомбор, 12. XI 1770 – Нови Сад, 10. XI 1832). Рођен под световним именом Ђорђе. Граматикалну школу завршио у Сомбору, хуманистичке науке у Сегедину, а филозофију у Печују. Радни век започео је као канцелариста у Сомбору, али је посл...

ГЕЗЕМАН, Герхард (Gesemann, Gerhard Friedrich Franz), слависта, фолклориста, универзитетски професор (Лихтенберг, Немачка, 16. XII 1888 – Бад Телц, Немачка, 31. III 1948). Студирао је у Минхену, Берлину и Килу германистику, класичну филологију, индологију и сл...

ГЕЈЗИРИ, извори топле воде који избацују воду у одређеним интервалима од неколико минута до неколико дана. Избачени млаз воде најчешће има висину и по неколико десетина метара. Назив потиче од имена исландског г. – Geysir, изведеног од глагола geysa који значи...

ГЕКИЋ, Кемал, пијаниста, универзитетски професор (Сплит, 16. II 1962). Студије клавира, започете 1977. на Музичкој академији у Загребу, наставио 1978. на Академији уметности у Новом Саду, у класи Јакутхон Михаиловић. Дипломирао 1983, а магистрирао 1985. Од 198...

ГЕЛЧИЋ (Јелчић/Ђелчић), Јосип, историчар (Котор, 26. XI 1849 – Горица, 4. II 1925). Послије завршене гимназије у Дубровнику 1869. студирао и дипломирао историју, географију и италијански језик у Грацу. Радио десетак година у Наутичкој школи у Дубровнику, а пот...

ГЕНАДИЈЕ, митрополит арадски (Пријепоље, ? – Арад, после 1581). Помиње се 1580. као архијереј који руководи духовним животом Срба, Влаха, Грка и Русина. Пре тога радио је у штампарији Божидара Вуковића у Венецији. Са Теодосијем трудио се око Вуковићевог издања...

ГЕНАДИЈЕ СВЕТОГОРАЦ (Доместик), јеромонах, доместик (хоровођа), писац (? – Света Гора, ?). Највероватније је у време пада деспотовине Ђурђа Бранковића дошао на Свету Гору, неизвесно у који манастир (Велика Лавра, Ватопед, Ивирон). Оба његова списа, с краја дев...

ГЕНАДИЈЕ СХОЛАРИЈЕ, цариградски патријарх (?, – после 1456). Г. је био учени византијски државник и цариградски патријарх. Као присталица уније, учествовао је 1439. на унијатском сабору у Фиренци, али је од 1442/43. био против уније. Као цивил имао је титулу о...

ГЕНБАЧЕВ КРТОЛИЦА, Олга, биолог, научни саветник (Београд, 4. IV 1941). Дипломирала 1964. на oдсеку биологије Природно-математичког факултета у Београду. Магистрирала 1967. на Ветеринарском факултету у Београду, докторат је одбранила 1973. на oдсеку биологије ...

ГЕНЕАЛОГИЈА → РОДОСЛОВ

ГЕНЕАЛОШКА КЛАСИФИКАЦИЈА ЈЕЗИКА, изучавање и груписање језика света према њиховим заједничким особинама, односно на основу порекла из претпостављеног прајезика. Истраживање генеалошких веза међу језицима и групама језика врши се компаративном методом, изучавањ...