Претражи резултате

ГАВРЈУШИНА, Лидија Константиновна (Гаврюшина, Лидия Константиновна), историчар књижевности, компаратиста (Москва, Русија, 28. III 1956). Студије руског језика, лингвистике и сербокроатистике окончала 1979. на Филолошком факултету Московског државног универзите...

ГАВРОВИЋ ЈАНКУЛОВИЋ, Марија, биохемичар, универзитетски професор (Горњи Милановац, 9. II 1969). Студије биохемије завршила је 1991. на Природно-математичком факултету у Београду, где је затим радила као стручни сарадник до 1995, када је изабрана за асистента-п...

ГАГАЛИЦА, гагамија, вучја нога (Lycopus), род вишегодишњих зељастих биљака из породице уснатица (Labiatae). Ризом им је дугачак, танак, разгранат, из којег избијају изданци. Стабло је усправно, четвороугласто, високо 50–160 цм, разређено, просто и жлездасто-дл...

ГАГИНЦЕ, село у јужној Србији, 26 км југозападно од Лесковца, у чијем је атару регистрован археолошки локалитет Равњак, који лежи на благој падини брега, на имању Трајка Јањића. На овом положају забележени су фрагменти керамике из римског периода. У Народном м...

ГАГИЋ, Јеремија, писар, секретар Правитељствујушчег совјета, конзул (Претоке, Шумадија, 1. V 1783 – Венеција, 1859). Са десет година отишао је у Нови Сад код рођака Вука Мариновића, под чијим се патронатом школовао у Свјатовознесенској школи Пантелејмона Храни...

ГАГЛОВО, село у Западном Поморављу, на јужној подгорини Мојсињске планине, у долини Гагловске реке (десна притока реке Расине, слив Западне Мораве). Општински центар Крушевац је 9 км према западу и са Г. је спојен локалним путем. Током друге половине ХХ в. бро...

ГАГОВИЋ, Арсеније → АРСЕНИЈЕ (Гаговић)

ГАГОВИЋ, Миро, сердар, командир (Безује, Пива, 1823 – Фоча, 24. Х 1924). У доба Омер-пашиног напада на Црну Гору, ускочио је у Морачу да ратује 1852. С њим је било четрдесетак одабраних Пивљана. Његова дружина је пресрела трговце из Корјенића и посекла шестори...

ГАГУЛИЋ, Петар, прота, црквени хроничар (Горња Kоњуша, Топлица, 15. VII 1906 – Ниш, 21. I 1995). По завршеној гимназији и Богословији у Битољу, 1929. је рукоположен за ђакона а потом и за свештеника, после чега је постављен за пароха у Старом Нагоричину. У ово...

ГАД, село у румунском делу Баната, уз леву обалу Тамиша, на месту где је та река спојена са каналом Ланка Бирда. Кроз село пролази локални пут упоредничког правца који га на истоку спаја с општинским средиштима Чаковом (12 км) и Жебелом (22 км), односно путем ...

ГАЂАНСКИ, Бранислав, лекар, радиолог, универзитетски професор (Модош / Јаша Томић, Банат, 12. VII 1891 – Београд, 7. VIII 1974). На Медицински факултет у Будимпешти уписао се 1910. Студирао је и апсолвирао у Бечу. По избијању I светског рата прешао је у Србију...

ГАЂАНСКИ, Иван, песник, преводилац (Јаша Томић, Банат, 8. IV 1937 – Београд, 23. II 2012). После првог степена минералогије на ПМФ, дипломирао на Катедри за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду 1964. На истом факултету похађао постдипло...

ГАЂАНСКИ OМЕРОВИЋ, Гордана, фармацеут, универзитетски професор (Чаково, Румунија, 5. VI 1937 – Београд, 24. XI 2007). Завршила је Фармацеутски факултет у Београду 1960. За асистента изабрана 1961. на Медицинском факултету у Новом Саду, а 1963. на Факултету вет...

ГАЗДАРЕ, село у јужној Србији у Јабланици, на југоисточној подгорини Мајдан планине, у долини Газдарске реке (лева притока Јабланице, слив Јужне Мораве). Локалним путем дугим 3 км Г. су повезане са путем који повезује општинско средиште Медвеђа (6 км) и Лесков...

ГАЗДИНСТВА, друштвене производно-економске установе чији типови се међусобно разликују структурно, функционално и историјски (→ домаћинства). Најважнија су пољопривредна г., која се разликују према својинским односима, организацији рада, радној снази, техничко...

ГАЗЕЛА (арап. ġazal љубав; љубавно-елегична песма), стални облик песме настао у средњовековној персијској књижевности трансформацијом истоименог облика арапског порекла. Састоји се од 5 до 12 двостиха који се називају бејти. Сваки бејт треба да представља једн...

ГАЗИ ХУСРЕВ-БЕГ, санџак-бег Смедеревског и Босанског санџака (Серез, 1480 – ?, Црна Гора, 1541). Један од најзначајнијих војних команданата у турским освајањима Србије, Босне, Далмације, Хрватске и Мађарске за време султана Сулејмана Величанственог (1520–1566)...

ГАЗИ ХУСРЕВ-БЕГОВА МЕДРЕСА, задужбина (вакуф) Гази Хусрев-бега у Сарајеву, позната као „Куршумлија" због оловног крова. Подигнута 1537. наспрам Хусрев-бегове џамије. За изградњу Хусрев-бег је издвојио 700.000 драхми у сребру, од чега је 400.000 предвидео за ку...

ГАЗИ ХУСРЕВ-БЕГОВА ЏАМИЈА, задужбина Гази Хусрев-бега, подигнута 1530. у Сарајеву. Са куполом високом 26 м и минаретом високим 47 м представља најимпозантнију и најлепшу исламску богомољу у Босни и Херцеговини и сјајан пример османске архитектуре. Њен градитељ...

ГАЗИВОДЕ → СТЕНИЦЕ, ВОДЕНЕ