Претражи резултате

ВУЧУРОВИЋ, Обрад, војно-машински инжењер, генерал-мајор, универзитетски професор (Кривошије код Котора, 1. IV 1922 – Београд, 18. IX 2013). Машински факултет завршио у Загребу 1952, студије нуклеарног инжењерства на Електротехничком факултету у Београду 1955, ...

ВУШКОВИЋ, Иво, машински инжењер, универзитетски професор (Загреб, 13. VII 1912 – Загреб, 12. VII 2005). Студије на Техничком факултету у Београду, на Одсеку за машинско-електротехничке инжењере, завршио 1936. Исте године добио немачку стипендију и отишао на Ин...

ВУШКОВИЋ, Кристина, математичар, универзитетски професор (Београд, 6. V 1967). Дипломирала 1989. на Универзитету Њуjорк (САД) математику и компјутерске науке с највишом категоријом просечне оцене (Summa Cum Laude). У току студија је награђивана за изузетан усп...

ВУШКОВИЋ, Лепосава, физичар, универзитетски професор (Лешница код Лознице, 23. IV 1941). Дипломирала 1963, магистрирала 1968. и докторирала 1972. на Природно-математичком факултету у Београду, одбранивши тезу о угаоној расподели спорих електрона расејаних на а...

ВУШКОВИЋ, Милош, сликар, карикатуриста (Цетиње, 17. VIII 1900 – Цетиње, 5. IX 1975). Уметничке студије започео на Уметничкој школи у Београду, а наставио у Бечу (1921). У Београд се вратио 1924. и у Гласу и другим листовима радио као илустратор и карикатуриста...

ВУШОВИЋ, Данило, лингвиста (Видрован код Никшића, Црна Гора, 13. XII 1900 – Београд, 2. V 1939). Филозофски факултет (група за српскохрватски језик и књижевност) завршио 1926. у Београду. У београдским гимназијама радио 1926–1932, када је премештен у Министарс...

ВУШОВИЋ, Иван, правник, судија (Бршно, Горње Поље, Никшићки срез, 15. XI 1909 – Јошаница код Сокобање, 30. XI 1941). Гимназију је завршио у Никшићу, дипломирао на Правном факултету у Београду 1933, а претходне године постао члан КПЈ. Прво је службовао у Рековц...

ВУШУРОВИЋ, Игор, одбојкаш (Беране, 24. IX 1974). Играо је за Будућност (Подгорица) 1990–1997, Војводину (Нови Сад) 1997/98 (првак 1998), Будванску ривијеру (Будва) 1998/99, Патру (Грчка) 1999/2000, Рому (Рим) 2000–2002, Тренто (Италија) 2002/03, Бове (Француск...

ВШЕТЕЧКА, Јован Ф., хемичар, индустријалац (Београд, 1871 – Београд, 27. IV 1930). Завршио је Високу техничку школу у Прагу и студије хемије у Милхаузену. По завршетку студија радио је у хемијским фабрикама у иностранству. По повратку у земљу 1898. преузео је ...

ВШЕТЕЧКА, Франц, грађевински инжењер, професор, индустријалац (Ракинцани, Чешка, 1827 – Праг, Чешка, 8. XI 1905). Политехнику завршио у Прагу. Након школовања радио је у државној грађевинској служби и као асистент на Техничком факултету у Прагу (1852). У Беогр...

Г, четврто слово српске ћирилице, свих словенских и већине несловенских ћириличких графијских система, које има више појавних облика (алографа): Г, г, Г, г итд. У старословенској ћирилици назив слова био је глаголи 'говори', а имало је бројну вредност 3. Води ...

ГАБЕЛА НА НЕРЕТВИ → ДРИЈЕВА

ГАБЕЛИЋ, Смиљка, историчар уметности, научни саветник (Загреб, 23. IX 1949). Дипломирала 1974, магистрирала 1980. и докторирала 1988. на Филозофском факултету у Београду. У Институту за историју уметности ФФ бирана је у звање асистента, научног сарадника и нау...

ГАБОШ, насеље у Хрватској, изграђено на северозападној периферији винковачко-вуковарске лесне заравни, на десној обали реке Вуке. Припада Вуковарско-сремској жупанији, у општини Маркушица, а налази се на 88 м. н. в. У писаним документима први пут се помиње 143...

ГАБРИЛИ, село у Конавлима, око 5 км источно од Цавтата. На сеоском гробљу, изнад Конавоског поља, налази се црква Св. Димитрија („Свети Митар"), саграђена највероватније у другој половини XI в., у време када су Конавли улазили у састав српске краљевине Дукље. ...

ГАБРИЋ, Јосип, стонотенисер (Суботица, 7. VIII 1930 – Суботица, 30. VII 2014). Стоним тенисом почео je да се бави 1945. у суботичком Спартаку за који је играо до 1951. и одласка у Београд на студије права, када је каријеру наставио у Партизану (1951–1956), а з...

ГАБРИЋ, Нестор, вокални солиста народне музике (Суботица, 12. I 1931 – Нови Сад, 7. X 1994). У Суботици је изучио занат и запослио се на железничкој станици. Први контакт с музиком имао је у железничком КУД-у ,,Братство-јединство" где је, као веома талентован,...

ГАБРО, плутонска магматска стена тамносиве боје, настала дубинским очвршћавањем магме базичног састава (SiO2=45-52 теж.%). Назив је настао према месту Габро код Ливорна у Тоскани, где је откривена стена оваквог састава. Површински еквивалент г. је базалт. Г. ј...

ГАБРОВАЦ, село на северном подножју планине Селичевице изнад долине Нишаве, 5 км јужно од општинског средишта Ниша, са којим је повезано слепим локалним путем. Током друге половине ХХ в. број становника је благо осцилирао између 1.100 и 1.300. Године 2011. бил...

ГАВА ГРУПА (Гава тип), названа по општини Гава код Њиређхазе у североисточној Мађарској, представља културну појаву касног бронзаног доба (фаза Ха А), која се на више начина испољила и на територији Србије. Г. г. је издвојена као посебна културна група касног ...