Претражи резултате

ВРЦЕЉ, Стефанија, лекар, интерниста, универзитетски професор (Буковић код Бенковца, 2. XII 1920 – Београд, 30. III 2008). Основне студије (1950) и специјализацију интерне медицине (1955) завршила на Медицинском факултету у Београду. Била је запослена на Интерн...

ВРЧЕВИЋ, Вук, сакупљач народних умотворина (Рисан, 26. II 1811 – Дубровник, 25. II 1882). Самоук, изучио је ,,књигу" помажући оцу Стефану, учитељу и општинском писару у Рисну. Касније је оца замењивао у овим пословима. Док се у Будви бавио трговином, упознао ј...

ВРЧИН, насеље у београдској урбаној зони, 24 км југоисточно од града, у долини Врчинске реке. Општинско средиште Гроцка је 14 км источно од В. У источном делу насеља је аутопут Београд–Ниш, са прикључком на локалне путевe, а у западном делу је железничка пруга...

ВРШАНИ, село у северном делу Босне, у Републици Српској, у општини Прњавор, изграђено на брежуљцима висине око 300 м јужно од долине реке Лишње (лева притока Укрине, притоке Саве) југозападно од Прњавора. Локалним путем дугим 5 км повезани су са путем Бањалука...

ВРШАНИ, село у Републици Српској, у општини Бјељина, 20 км северозападно од општинског средишта. Насеље је саграђено у алувијалној равни Саве на око 90 м, на месту где је пресеца корито њене десне притоке Лукавац. Оно је дисперзивног типа и чини га велик број ...

ВРШАЦ, град на југоисточној периферији Баната и центар општине површине 800 км2, у којој је 2011. у 24 насеља живело 51.217 становника. В. се налази на граници плеистоцене терасе (око 100 м н.в), Вршачких планина (на овом локалитету до 250 м н.в) и тектонске д...

ВРШАЧКА ЕПАРХИЈА, административна област Српске православне цркве за јужни Банат са седиштем у Вршцу. Основана је у XVI в. Оснивање епархије после обнове Пећке патријаршије (1557) било је оправдано с обзиром на то да је у њему живело много Срба, због чега је Б...

ВРШАЧКА КУЛА → ВРШАЧКИ ЗАМАК

ВРШАЧКА ПИВАРА, индустрија пива и сокова, једна од најстаријих на Балкану. Хроничар Феликс Милекер наводи да је, према документу из 1742, у Вршцу већ тада постојала камерална пивара. Други подаци указују да се у Вршцу пиво правило и раније (1720–1730), те се с...

ВРШАЧКА СРПСКА БАНКА, основана 1906. у Вршцу. Први биланс ове банке, објављен јануара 1908, износио је 534.000 круна, деоничарски капитал од 149.000 круна и штедни улози 342.000 круна. В. с. б. није редовно објављивала своје билансе тако да није било могуће пр...

ВРШАЧКЕ ПЛАНИНЕ, планина на југоисточној периферији Баната. У благом луку протеже се источно од Вршца, а њена крајња периферија је на територији Румуније. Чине је четири изолована планинска блока (хорста) – Вршачка кула (399 м н.в.), Вршачки врх (590 м н.в.), ...

ВРШАЧКИ ЗАМАК, утврђење смештено источно од Вршца, на брегу који доминира банатском равницом (399 м н.в.). Бедемима, који су били прилагођени затеченој конфигурацији терена, опасан је простор мале издужене заравнине. На источној, посебно истакнутој страни, нал...

ВРШИДБА, поступак одвајања зрна житарица од стабљике и опне зрна. В. је у традиционалној земљорадњи био поступак који је обављан након жетве, тј. скидања летине са њиве. Најархаичнији начин в. било је млаћење класја мотком или вилама, али се поуздано може рећи...

ВРШКА ЧУКА, планински терен југоисточно од Зајечара. Код нас се обично сматра најсевернијим делом Старе планине, а у ствари је то последњи северозападни орографски и геолошки сегмент бугарског Предбалкана. Удолином Новог Корита одвојен је од нашег дела Старе п...

ВРШКА ЧУКА, рудник каменог угља на истоименој планини. Угаљ јурске старости јавља се у лежишту у два или три слоја, тамносиве боје је, антрацитског сјаја са мало испарљивих састојака, топлотне моћи 29.000–32.000 kЈ. Угаљ је откопаван у три ревира: Прлита, Авра...

ВУВАЦ, манастир на реци Увац, у атару села Стубла на Златибору, са храмом Богородичиног рођења. Не зна се када је основан, али се претпостaвља да је из ХIV в. Помиње се неколико пута у периоду 1622–1671. када су у њему писане и прилагане књиге. Скопски митропо...

ВУГА (Oriolus oriolus), једини европски представник вранама сродних шарених птица старосветске, претежно тропскe, породице Oriolidae, реда певачица (Passeriformes). Новосветске в. нису joj сродне и припадају породици Icteridae. Дужине је 24 цм, а распон подужи...

ВУЗЕВСКИ, Војислав, лекар, патолог, универзитетски професор (Кладово, 11. XII 1932 – Ротердам, Холандија, 7. X 1999). Дипломирао 1960. на Медицинском факултету у Скопљу, где је 1963. изабран за асистента на предмету Патологија и 1967. положио специјалистички и...

ВУИСИЋ, Павле, филмски и ТВ глумац (Београд, 10. VII 1926 – Београд, 1. X 1988). Као студент права почео да се бави новинарством на Радио Београду. Непуну сезону глумио је у Народном позоришту у Панчеву, а затим и у Хумористичком позоришту у Београду, безуспеш...

ВУЈА, Георгије/Ђорђе, трговац (?,– ?, Лугош). Био је на Темишварском сабору 1790. као мирски посланик Вршачке епархије из провинцијала, Лугошког дистрикта, са пуномоћјем „у име свега румунскога народа несједињенога закона налазећег се у славној вармеђи крашовс...