Претражи резултате

АНГЛО-АУСТРИЈСКА БАНКА (Anglo-Austrian Bank / Anglo-Österreichische Bank), прва енглеско-аустријска банка на територији Хабзбуршке монархије. Основана је 1863. с намером да омогући пласман енглеског капитала, али је у периоду 1873–1875. прешла у аустријске рук...

АНГОРСКА БИТКА, одиграла се 28. VII 1402. између Татара (Монгола), које је предводио њихов велики емир Тимур (Тамерлан), и Турака Османлија, са султаном Бајазитом I на челу. Tимур је до тога времена водио крваве ратове у Персији, у држави Златне Хорде и у Инди...

АНГРОПРОМЕT, трговинско предузеће на велико и мало са седиштем у Нишу. Главни снабдевач Ниша и ширег окружења пољопривредно-прехрамбеним производима и робом широке потрошње. Формиран 1947, као „Трговинско предузеће мешовите робе на велико", већ 1952. променио ...

АНДЕРБА (Anderba/Sanderva), античко насеље у Штедиму код Никшића. Станица на путу Epidaurum–Anderba. Регистровани остаци предримског и римског насеља. Могућа је веза с кастелом (castellum) аутохтоног илирског племена Дербана. ЛИТЕРАТУРА: Д. Сергејевски, „Римс...

АНДЕРСЕН, Ханс Кристијан (Andersen, Hans Christian), дански књижевник (Оденсе, 2. IV 1805 – Копенхаген, 4. VIII 1875). Писао бајке, приче, романе, поезију, драме, дневнике и путописе. Књижевно име стекао аутобиографским романимa Импро-визатор и О. Т., a светск...

АНДЕРСОН, Вајат (Аnderson, Wyаtt W.), биолог, универзитетски професор (Њу Орлеанс, САД, 27. III 1939). Основне и магистарске студије из области зоологије завршио 1962. Докторску дисертацију на Рокфелеровом универзитету, под руководством Теодосиуса Добжанског, ...

АНДОНИЈЕ РАФАИЛ ЕПАКТИТ, књижевник (?, крај XIV в. – ?, после 1419/20). Атрибут „епактит" означава да је био „странац", можда Византинац који је живео и стварао у Србији. Његово Слово о светом кнезу Лазару, написано 1419/20. на српскословенском језику, предста...

АНДОНОВ, Димитар Папрадишки, сликар (Папрадиште, Македонија, 1859 – Скопље, 1954). Син грађевинара и сликара Андона Китанова. Сликарство учио код оца, затим Уметничко-иконографску школу у Кијеву 1882/83. На конкурсној изложби за редовно школовање у Москви доби...

АНДОНОВИЋ, Драгомир, геодетски инжењер, универзитетски професор (Београд, 1. IX 1879 – Београд, 18. IX 1951). Студирао на Техничком факултету Велике школе у Београду, у Гану (Белгија), где је упоредо студирао математику и механику, затим у Потсдаму и Јени (Нем...

АНДОНОВИЋ, Јеврем, судија, министар, политичар (Јагодина, X 1842 – Београд, 5. IV 1910). Завршивши Правни факултет у Београду, био је постављен за судију 1867. Служио у ваљевском и београдском суду, а био и председник крагујевачког и ваљевског суда. За судију ...

АНДОНОВИЋ, Милан, грађевински инжењер, универзитетски професор (Пожаревац, 11. VII 1849 – Беч, 31. VIII 1926). Студирао на Техничком факултету Велике школе у Београду, на Политехници у Карлсруеу и у Ахену, а дипломирао на Техничкој високој школи у Минхену. У о...

АНДРАГОГИЈА (грч. nhvr: човек, gein: водити; одгајати), педагошка дисциплина која се бави образовањем и учењем одраслих. Први значајни покушаји систематизовања и промишљања феномена и праксе образовања одраслих учињени су 20-их година XIX в., а израз а. у сист...

АНДРАШИ, Ђула (Andrássy, Gyula), гроф, политичар, државник (Кошице, Словачка, 3. III 1823 – Волоско, Хрватска 18. II 1890). По образовању правник. У младости присталица грофа И. Сечењија. Уочи револуције 1848, као посланик Угарског сабора, придружио се Л. Кошу...

АНДРЕЈ, велики кнез хумски (?, друга половина XII в. – ?, после 1249). Син кнеза Мирослава и сестре бана Кулина. Имао је старију браћу, Петра и Тољена. Мавро Орбин и Лукаревић наводе да је имао 10 година када је Петар њега и мајку протерао из Хума. У заштиту г...

АНДРЕЈ (Шагуна) (Andreiu Şaguna), митрополит ердељски, писац (Мишколц, Сибиу, Румунија, 20. XII 1808 − Сибиу, 16. VI 1873). После филозофије и права у Пешти, завршио је богословију у Вршцу и у њој био професор, а потом у Kарловачкој богословији, на позив митро...

АНДРЕЈА, монах, црквени песник (Кратово, прва четвртина XVI в. – ?). Оскудни подаци говоре да је боравио у Софији, али није познато колико дуго. Сачувана је његова Служба Николи Софијском (којег су Турци мученички убили 1555) с краја XVI в., на српскословенско...

АНДРЕЈА, сликар (? – ?). Члан сликарске групе која је 1565. осликала припрату Пећкe патријаршијe. Сматра се да је заједно са сликаром Лонгином био водећи мајстор те радионице. Свој потпис оставио је на штиту св. Димитрија, изнад улаза у цркву посвећену истом с...

АНДРЕЈАШ, црква св. Андреје Првозваног у клисури реке Треске код Скопља. Ктиторски натпис изнад улаза на западном зиду наоса говори да је 1388–1389. цркву подигао краљевић Андријаш, син краља Вукашина и краљице Јелене. Тада су довршени архитектура и живопис. Т...

АНДРЕЈЕВ, Александар Иванович, позоришни редитељ (Москва, 1875 − СССР, 1940). Био је учесник у оснивању Московског художественог театра у којем игра од 1898. до 1906, у време деловања Станиславског и Немирович-Данченка. Претежно заинтересован за режију, током ...

АНДРЕЈЕВ, Јелена, балерина (Нови Сад, 12. VIII 1933 – Нови Сад, 14. IX 1998). Играчко образовање стицала у Новом Саду на Балетском одсеку Музичке школе „Исидор Бајић" код М. Поповић, у приватној школи М. Ковач и М. Милосављевића и у Балетској школи при Опери у...