Претражи резултате

ВРАТКО ЧИХОРИЋ (Друговић), жупан (? – ?). Припадао је властеоској породици која се јавља са именима Чихорића и Друговића. Поседе је имала у Попову пољу и истицала се у служби царева Душана и Уроша. Имао је браћу: Ненада који је носио титулу жупана, Дабижива са...

ВРАТКОВИЋ, Маргарита (Марија), старија кћи последњег српског деспота Павла и Теодоре Бакић (?, пре 1526 – ?, пре 22. II 1593). Рођена у Србији, пре преласка породице Бакић у Угарску 1525. Удата око 1548. за Јована (Јаноша) Кендефија, присталицу краља Фердинанд...

ВРАТКОВИЋ РАЦ, Павле, погранични војни заповедник у хабзбуршкој Угарској (?, прва половина XVI в. – ?, пре 12. II 1588). Као официр служио је 1569. у граду Ујвару (Нове Замки, Словачка) под заповедништвом Ђорђа Гиција, а после његове смрти постао је капетан Уј...

ВРАТНА, манастир у Неготинској Крајини, у непосредној близини села Јабуковца, крај истоимене реке. Према предању, основао га је у ХIV в. Св. Никодим Тисмански – Никодим Грчић, светогорски монах српско-грчког порекла, који се после боравка на Светој Гори повука...

ВРАТНИЦА → ДОЊА ВРАТНИЦА

ВРАТУША ЖУЊИЋ, Вера, социолог, универзитетски професор (Београд, 5. VII 1951). Дипломирала 1974, магистрирала 1979. и докторирала 1991. на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду. Ради на истом одељењу као асистент од 1976, потом бирана у сва з...

ВРАЋЕВШНИЦА, манастир у долини Враћевшничке реке, недалеко од Горњег Милановца, посвећен великомученику Св. Ђорђу. Подигао га је и фрескама украсио 1431. велики челник Радич Поступович, у народној традицији познат под именима Рајко од Расине и Облачић Раде. Ка...

ВРАЦА → ГОРЊА ВРАЦА

ВРАЧ, у хришћанству, светачки лик којем је Бог даровао моћ излечења болести тела и душе. В. (ijatr", medicus, врачь) је стара српска и општесловенска реч за оне који се баве лечењем других, за лекара. У времену турског ропства добила је други смисао који је уд...

ВРАЧ ПОГАЂАЧ, хумористичко-сатирични лист, који је излазио у Загребу од 28. I 1896. до 1902. и у Новом Саду од новембра 1902. до 1/14. VII 1914. Власник и издавач Сима Лукин Лазић, сауредник је и један од главних сарадника био Стеван Бешевић Петров, а по Лазић...

ВРАЧАЛИЋ (Врачилић), Петар, војвода у Банату и Поморишју (? – ?, после 1542 или 1551). Био је један од српских првака у Угарској у служби краља Јована Запоље (1526–1540) и његове удовице Изабеле, који су на састанку у Ходошу 1. IX 1542. одлучили да започну пре...

ВРАЧАЊЕ, у традиционалној култури магијско деловање на некога или нешто уз помоћ ритуала којима се изазивају натприродне силе. У основи, веровања у в. подразумевају низ магијских ритуала који директно утичу на натприродни однос узрока и последице и доводе до ж...

ВРАЧАР, градска општина у Београду. Топоним Врачарево брдо први пут се помиње 1492. на једном турском опсадном плану Београда. У каснијој картографској грађи из XVIII в., са приказом аустријских опсадних положаја, познатих као Лаудонов шанац, у оквиру контрава...

ВРАЧАР, Љиљана, инжењер електрохемије, универзитетски професор (Цетиње, 6. VI 1949). Дипломирала 1972, магистрирала 1975. и докторирала 1984. на Технолошко-металуршком факултету у Београду. На Отава универзитету у Канади била на постдокторским студијама 1985/8...

ВРАЧАР, Рајко, инжењер металургије, универзитетски професор (Пишче код Плужина, Црна Гора, 1. VIII 1934). Дипломирао је на Металуршком одсеку Технолошког факултета у Београду 1960. Докторирао 1969. на истом факултету из области хидрометалургије. Радио је две г...

ВРАЧАР, Стеван, правник, универзитетски професор (Крунисавље, срез Доњи Михољац, 2. III 1926 – Београд, 23. II 2007). Дипломирао 1951. на Правном факултету у Београду, а докторирао 1960. За асистента на истом факултету изабран је 1954, за доцента 1962, а за ва...

ВРАЧАРИЋ, Боривој, лекар, универзитетски професор генерал-мајор (Цирих, Швајцарска, 26. IV 1918 – Београд, 28. XI 1997). Дипломирао је 1942. на Медицинском факултету у Београду, а специјализацију из хигијене завршио 1947. на ВМА С. М. Кирова у Лењинграду (Санк...

ВРАЧАРСКА ЗАДРУГА, једна од најстаријих српских холдинг банака, основана у Београду 1893. Формирана је као акционарско друштво под пуним именом „Врачарска задруга за штедњу и кредит", с уписаним капиталом у висини од два милиона динара. Пет година касније поде...

ВРАЧЕВ ГАЈ, село на југоисточној периферији Баната, у општини Бела Црква, 5 км југозападно од општинског средишта. Смештено је на западној периферији белоцркванске котлине и са свих страна окружено је ниским земљиштима котлинског дна (око 78 м н.в.). Јужно од ...

ВРАЧЕВИ, народни назив за празник Српске православне цркве Св. Врачеви који се прославља два пута годишње 1/14. јула и 1/14. новембра. Црква је посветила овај дан браћи Св. Кузми и Дамјану, који су ширили хришћанство, као милосрдни и бесплатни исцелитељи. У на...