Претражи резултате

ВИКЕНЕЛ, Огист (Viquesnel, Augustе), геолог, географ, метеоролог (Сирлемело, Оаз, Француска, 5. III 1800 – Париз, 8. II 1867). Завршио Колеџ Сен Барб 1818. Прво се бавио разним пословима без већих амбиција, као слободни истраживач. Наклоност према природи и ње...

ВИКЕНТИЈЕ (Велимировић), јеромонах, писац (Витковци, 1761 – Враћевшница, 1806). Духовник студенички, добар зналац српске историје и историје манастира Студенице. Бавио се и учитељским позивом. Учествовао у преносу моштију св. монаха Симона (краља Стефана Првов...

ВИКЕНТИЈЕ (Вујић), епископ банатски, професор (Даљ, Хрватска, 29. I 1874 – околина Тополе, 18. VIII 1939). Oсновну школу завршио у Даљу, гимназију у Осијеку, Правни факултет у Бечу, а Богословски, са степеном доктора богословља, у Черновицама (Буковина у Украј...

ВИКЕНТИЈЕ (Јовановић), архиепископ и митрополит београдско-карловачки (Сентандреја, 1689 – Београд, 6. VI 1737). Био је егзарх карловачког митрополита Викентија (Поповића), а за арадског епископа изабран је 1726. Народно-црквени сабор изабрао га је 1731. за бе...

ВИКЕНТИЈЕ (Јовановић Видак), митрополит карловачки (Сремски Карловци, 10. II 1730 – Даљ, 18. II 1780). Служио као ђакон у Плашком и брзо напредовао до чина архимандрита. Администрирао пакрачком епархијом, а 1759. постао темишварски епископ. За карловачког митр...

ВИКЕНТИЈЕ (Красојевић), епископ ужички (Горња Црнућа код Горњег Милановца, октобар 1824 – Београд, 27. III 1882). Описменио се у манастиру Враћевшница, у којем се као двадесетогодишњак замонашио и био рукоположен у чин ђакона. Потом је завршио београдску богос...

ВИКЕНТИЈЕ (Поповић Хаџилавић Јањевац), митрополит карловачки (Јањево, ? – Сремски Карловци, 23. X 1725). Као придворни монах Арсенија III избегао је са њим у Аустрију. За епископа будимског у звању митрополита изабран је 1708, а карловачки митрополит постао је...

ВИКЕНТИЈЕ (Проданов), патријарх српски (Бачко Петрово Село, 23. VIII 1890 – Београд, 5. VII 1958). После гимназије и карловачке богословије постао је учитељ у свом селу, али се 1917. замонашио и постао секретар Епархије темишварске. Када је после I светског ра...

ВИКЕНТИЈЕ (Ракић) → РАКИЋ, Викентије

ВИКЕНТИЈЕ (Стефановић), патријарх пећки (Срем, крај XVII в. – Цариград, 1758). Пострижник неког фрушкогорског манастира. Као архиђакон карловачког митрополита Викентија (Јовановића) вршио је визитације цркава и манастира. За време заточеништва епископа Висарио...

ВИКТОР, митрополит вучитрнски (Косово, почетак XVII в. – Вучитрн, средина XVII в.). О њему се врло мало зна, није познато ни када је стао на чело „митрополије ђаура области Беласице и Влчитрна и њено подручје", вероватно 1640. када је Вучитрнска митрополија ос...

ВИКТОР, митрополит будимски (?, прва половина XVII в. – Будим, око 1684). Последњи будимски епископ пре сеобе Срба 1690. О његовом животу и раду мало се зна. Замонашен је у манастиру Грабовцу, а први помен као епископа потиче из записа Христофора Пивљанина 166...

ВИКТОР, епископ нишки (Калофер, Бугарска, 1798 – Београд, 12. VI 1888). Замонашен у Хиландару у време када су Бугари у њему имали власт. Са чином архимандрита братство га шаље у Ниш да руководи метохом и скупља прилоге. За нишког епископа изабран је 1867. као ...

ВИКТОР (Михаиловић), викарни епископ скадарски (Сеоце у Пиперима, 1874 – Манастир Дечани, 8. IX 1938). Завршио је шест разреда гимназије у Цариграду и Учитељско-богословску школу у Призрену. Као монах упућен је у руску ћелију Св. Јована Златоустог на хиландарс...

ВИКТОРОВИЋ, Јован, дивизијски генерал (Мајданпек, 18. I 1866 – Београд, 18. VI 1949). У Београду завршио нижу (1884–1887) и вишу школу Војне академије (1890–1892). Током 1892. и 1893, као државни питомац, усавршавао се у Русији. За пешадијског потпоручника про...

ВИКТОРОВИЋ, Михаило, глумац (Београд, 14. II 1929 – Београд, 26. IX 1998). Студирао економију и радни век започео као књиговођа у фабрици цигле и црепа. На Академији за позоришну уметност у Београду дипломирао глуму 1951. у класи Мате Милошевића (асистенти Мир...

ВИЛА, женско натприродно биће познато у веровању и фолклору Срба и осталих Јужних Словена, Словака и Чеха, раније и код Руса (у XIV в.). Према Прокопију (VI в.), Словени су поштовали нимфе (вероватно су то в.). Замишља се као девојка у белој хаљини, с дугом ра...

ВИЛА, лист за забаву, књижевност и науку, који је излазио у Београду 1865–1868. Издавао га је и уређивао Стојан Новаковић. Прве три године излазио недјељно, потом десетодневно (1868). Покренут у духу идеја на којима ће настати Уједињена омладина српска, остао ...

ВИЛА, резиденцијални објекат богатих Римљана, најчешће изван утврђеног града (villa rustica). Најпознатија в. саграђена у доба ренесансе била је Паладијева Вила Ротонда у близини Вићенце у Италији. Уведен почетком ХХ в., појам в. је у Србији означавао резиденц...

ВИЛАГОШ (Вилагошвар, данас Ширија), насеље у Арадској жупанији у Румунији. У средњем веку је припадало угарској Зарандској жупанији. Цистерцитска опатија основана је 1190, а тврђава на брду изнад вароши помиње се од 1318. Пре 1404, вероватно од 1401, кастелан ...