Претражи резултате

БАНИЋ, Бранко, фармаколог, токсиколог, универзитетски професор (Београд, 20. X 1931 – Нови Сад, 17. III 2000). Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1958. Хабилитациони рад одбранио 1964, а 1978. докторирао на Мед. ф. у Новом Саду. Био асистент на Инс...

БАНИЋ, Милан, инжењер машинства, универзитетски професор (Куманово, 19. X 1921 – Београд, 4. VI 1980). Студије машинства, после прекида за време рата, завршио 1949. на Машинском факултету у Београду. Радио као инжењер у „Литостроју" у Љубљани и „Металној" у Ма...

БАНИЋ, Младен, глумац (Београд, 3. IV 1856 – Београд, 13. II 1940). Талентован карактерни глумац који је од најраније младости играо у путујућим позориштима. Током 1864. играо у трупи Ф. Иличића и трупи Ј. Поповића, у којој је остао до 1867. Током глумачке кар...

БАНИЋ, Сава, адвокат, национални радник (Бела Црква, 20. X 1867 – Бела Црква, 17. XII 1910). Правни факултет, с адвокатским испитом, завршио у Будимпешти 1896, након чега је у Белој Цркви отворио приватну адвокатску канцеларију и водио је с успехом све до изне...

БАНИЋЕВИЋ, Божидар Д., интерниста, хематолог, универзитетски професор (Велимље код Никшића, 25. VII 1925). Дипломирао (1954), хабилитовао (1969) и докторирао (1976) на Медицинском факултету у Београду. На истом факултету од 1964. биран у сва наставничка звања,...

БАНИЋЕВИЋ, Милош, педијатар, универзитетски професор (Грахово код Никшића, 17. V 1939). Дипломирао (1963), магистрирао (1976) и докторирао (1984) на Медицинском факултету у Београду. Провео шест месеци на усавршавању на Клиници „Џон Хопкинс" у Балтимору (1975–...

БАНИЋЕВИЋ, Петар, глумац, универзитетски професор (Велимље код Никшића, 8. II 1930 – Београд, 4. IX 2006). Још као гимназијалац у Никшићу глумио као аматер у тамошњем театру. На Академији за позоришну уметност дипломирао 1954, а 1956. ангажован у Народном позо...

БАНИЦА → НОВАЦ

БАНИЦА, Светислав, књижевник, новинар (Вршац, 27. IX 1889 – Сомбор, 10. X 1935). Филозофију, романистику и германистику студирао 1907–1912. у Јени, Берлину и Будимпешти, где је положио професорски испит. По завршетку студија био суплент у новосадској Српској п...

БАНИЧИНА, село на површи која чини развође између Јасенице и Велике Мораве. Налази се 12 км југозападно од општинског центра Смедеревске Паланке, с којом је повезана локалним путем. Збијеног је типа и простире се на 160–240 м н.в. Село је радијалног облика и р...

БАНКА АНДРЕЈЕВИЋ И КО., банка коју су браћа Димитрије и Лазар Андрејевић основала 1882. у Београду под називом „Андрејевић и Ко". У њу 1888. као ортачки власник улази једна од најјачих мађарских банака, Пештанска мађарска комерцијална банка (ПМКБ), која је од ...

БАНКАРСКЕ КРИЗЕ → ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ

БАНКАРСТВО, свеукупна делатност и систем пословања банака и новчаних установа. Давање кредита и примање депозита код Срба је, као и код већине европских народа, започело у средњем веку. За време цара Душана (1331–1355) давањe новца на позајмицу с плаћањем кама...

БАНКЕ БИЉНИХ ГЕНА, институције за чување, проучавање и размену биљних генетичких ресурса. Биљни генетички ресурси могу да се чувају на месту где су пронађени („in situ" – најприроднији начин) или пренети у посебне услове („ex situ"). Начин чувања зависи од биљ...

БАНКЕ ЖИВОТИЊСКИХ ГЕНА, институције у којима се чува генетички материјал животиња. Могу бити у облику замрзнутих репродуктивних (сперме, ређе јајних ћелија) и соматских ћелија, ембриона, а у последње време и ДНК, као и у живим индивидуама очуваних дивљих попул...

БАНКОВИЋ, Андра Д., вођа социјалистичког покрета, публициста (Јагодина, 14. X 1857 – Београд, 5. XI 1911). Током боравка у иностранству упознао се с идејама европског социјалдемократског покрета. У Паризу био у блиским везама са бланкистима, у Швајцарској с уч...

БАНКОВИЋ, Драгић, математичар, универзитетски професор (Крагујевац, 17. V 1947). Дипломирао 1971. на Природно-математичком факултету у Београду где је и докторирао 1980. Редовни професор Института за математику ПМФ-а у Крагујевцу од 1996. Шеф Катедре за матема...

БАНКОВИЋ, Станиша, инжењер шумарства, универзитетски професор (Славник, 3. I 1945). Дипломирао (1968), магистрирао (1972) и докторирао (1981) на Шумарском факултету у Београду. На истом факултету на којем ради од 1973, биран је у сва наставнa звања (редовни пр...

БАНОВИНА, територија којом влада или управља бан. У Краљевини Југославији б. су постале највеће административно-територијалне јединице Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. X 1929, који је краљ Александар I Карађорђевић донео по суспенд...

БАНОВИНСКА ПАЛАТА У НОВОМ САДУ, капитално дело српске модерне, аутора Драгише Брашована. Импозантно јавно здање, чију јединствену композицију чине две одвојене зграде, подигнуто је у раздобљу 1936–1939, на празном простору од 28.000 м² некадашњег Булевара Краљ...