Претражи резултате

ДУРДЕЏИЈЕ, Арбанаси који су за одређену и унапред утврђену новчану накнаду -- дурдеџилук -- штитили животе и имовину сеоског становништва изложеног насиљу и пљачкама у време турске власти. Д. су често имале везе са качацима (отмичарима) и насилницима од којих ...

ДУРКОВИЋ, Владимир, фудбалер (Ђаковица, 6. XI 1937 -- Сион, Швајцарска, 22. VI 1972). У Напретку из Крушевца (1953--1955) привукао је пажњу на себе, па га је узела Црвена звезда из Београда (1955--1966). Као крило се није снашао, али је као десни бек постао ре...

ДУРКОВИЋ ЈАКШИЋ, Љубомир, библиотекар, историчар, универзитетски професор (Врела код Жабљака, 12. XII 1907 -- Београд, 16. III 1997). Богословију завршио на Цетињу 1930, када се уписао на Богословски факултет у Београду. Од 1932. наставио је студије на Правосл...

ДУРМАН, Адам, генерал-мајор, стручни писац (Јаворањ код Двора на Уни, 8. Х 1857 -- Загреб, 24. II 1928). Завршио је коњичку школу у Будимпешти, војне науке у Бечу и постао кадет у Петој уланској пуковнији. Као подофицир учествовао у Аустроугарској армији прили...

ДУРМИТОР, планински масив у северозападном делу Црне Горе ограничен са северне стране долином реке Таре, са западне стране долином реке Пиве, са јужне стране такође дубоко усеченим долинама Комарнице и Грабовице. На југоистоку на њега се надовезује планина Сињ...

ДУРМИТОРСКА ЈЕЗЕРА → ДУРМИТОР

ДУРМИТОРСКА ОПЕРАЦИЈА (Rübezahl), кључна фаза битке за Србију 1944. Почела је у зору 13. VIII 1944, непосредно се надовезујући на операцију „Hackfleisch" у источној Босни. Ради њеног успешног извођења, немачка команда Армијске групе Ф извршила је максималну мо...

ДУРСУН-БЕГ (Турсун-бег), историчар (?, прва половина XV в. -- ?, након 1499). Писац значајног дела Историја Освајача (Târîh-i Ebu'l-feth), објављеног сукцесивно у часопису Турског историјског друштва Türk Tarih Encümeni Mecmuası (1914--1916, 26--38), а у којем...

ДУТИНА, Јулијана, балерина, репетитор, асистент кореографа (Нови Сад, 15. III 1957 -- Нови Сад, 17. VII 2009). Завршила Балетски одсек Позоришне школе у Новом Саду (класа Љ. Мишић) 1973. и исте године постала члан балетског ансамбла Српског народног позоришта....

ДУТИНА, Тодор, књижевник, дипломата (Орах код Билеће, 22. X 1948 -- Требиње, 26. V 2007). Студиј језика и књижевности завршио на Филозофском факултету у Сарајеву (1973), гдје је и магистрирао (1977). Двије године радио је као професор у Школи ученика у привред...

ДУХАЧ, Милан, вајар, конзерватор (Београд, 24. XI 1897 -- Београд, 22. I 1964). Вајарство почео да учи код Ђорђа Јовановића у београдској Уметничко-занатској школи. Током I светског рата преко Албаније стиже у Солун, а одатле одлази у Француску. Био је члан Ср...

ДУХОВИ, велики Господњи празник из групе покретних који зависе од датума Васкрса. Богослужбени назив је Силазак Св. Духа на апостоле, али се назива и Педесетница јер је педесетог дана по Васкрсу. Догађај описује само јеванђелист Лука и то не у јеванђељу него у...

ДУХОВИ ШУМЕ, митолошка бића проистекла из анимистичких веровања према којима је природа одуховљена и у њој бораве душе. Односе се на умрле особе сахрањене у шумама, те се њихове душе настањају у дрвећу. Такве шуме на основу народних веровања одређене су као св...

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА (Духовна колегија), прва српска редовна виша богословска школа, коју је у Петроварадинском шанцу, тј. данашњем Новом Саду, основао епископ бачки Висарион (Павловић), схвативши потребу вишег образoвања свештеника. Почела је с радом 1737, а њен...

ДУХОВНА СТРАЖА, богословско-црквени и просветни лист који је излазио у Београду 1908--1910, Сремским Карловцима 1928--1931. и Сомбору 1932--1940. Као црквено-просветни лист, орган Удружења свештенства монашког реда у Краљевини Србији, појавио се 1. IV 1908, а ...

ДУХОВНИ СУД, орган црквене власти у Србији који је постојао при свакој епархији. Судио је за преступе свештеника, монаха и обичних верника против црквене дисциплине, кривице свештеника, свештеничке спорове, брачне спорове и разводио бракове. Током историје орг...

ДУХОВНИК, звање у православној цркви које се јавља у манастирској и парохијској организацији. У манастиру д. је древна институција православног монаштва. У почетку ту дужност вршио је игуман, а касније посебан јеромонах звани башта (отац). То је искуснији јеро...

ДУЧАЛОВИЋИ, село на северозападној периферији Драгачева, у општини Лучани, изграђено на јужном подножју планине Овчар, на изворишним деловима Бањског и Ртарског потока. Бањски поток утиче у Западну Мораву код Овчар Бање, а Ртарски тече према реци Бјелици, десн...

ДУЧИНА, село у Шумадији, на Космају, на развођу долина Сибничке реке на југозападу и Стојничке реке на северу (притоке Турије, слив Саве). Кроз село пролази локални пут правца исток--запад, а општинско средиште Сопот је око 12 км према североистоку. Насеље је ...

ДУЧИЋ, село у Колубари, на побрђу северно од планине Сувобор. Припада општини Мионица, а саграђено је источно од широке долине реке Топлице (десна притока Колубаре). До њега води локални пут дуг 3 км, којим је повезано са путем Мионица--Љиг. Општинско средиште...