Претражи резултате

ДИЊАШКИ, Ксенија, балетски педагог (Србобран, 15. VI 1944). Завршила гимназију и Балетски одсек Државне позоришне школе у Новом Саду (1963, класа М. Дебељак). Као добитник стипендије за балетске педагоге, усавршавала се у школи „А. Ј. Ваганова" у Лењинграду (П...

ДИЊИЧИЋИ, властеоска породица у средњовековној босанској држави. Презиме потиче од жупана Дињице, који се први пут помиње као сведок „од Подриња" у повељи краља Твртка I из 1378. Под Подрињем се подразумевала историјска област у широј околини Сребренице. Жупан...

ДИОКЛЕЦИЈАН (Gaius Aurelius Valerius Diocletianus), римски цар, владао 284–305 (Салона, данашњи Солин, Далмација, 244 ? – Аспалат, данашњи Сплит, 311). Рођен је као Диокле у породици ниског порекла. Напредујући у војној служби под царем Каром (Carus) постао је...

ДИОКЛИТИЈА → ДУКЉА

ДИОКСИНИ, популарни назив за смесу две класе једињења, чији је тачан назив полихлоровани-пара-дибензо-диоксини (ПХДД), односно полихлоровани дибензо-фурани (ПХДФ). Зависно од броја атома хлора и њиховог положаја у молeкулу, постоје 75 једињења из класе ПХДД и ...

ДИОМИДИЈЕ, митрополит (?, почетак XVI в. – ?, после 1582). Нису познати никакви детаљи из његовог ранијег живота. Био је на челу Софијске митрополије када је 1557. ушла у састав васпостављене Пећке патријаршије и постао суфраган српског патријарха. Када је Соф...

ДИОНИСИЈЕ (Илијевић), митрополит (Копиловци, Бугарска, 1838 – Цариград, 30. III 1894). Грчко-српског порекла, школован је на острву Халки. Служио је као парох и архијерејски намесник у Берковици, а 1865. хиротонисан је за митрополита. Три године касније премеш...

ДИОНИСИЈЕ (Миковић), игуман, етнолог (Челобрдо код Будве, 12. X 1861 – манастир Дуљево, 2. VI 1942). Описменио се у манастирима Прасквица и Режевићи, где је 1879. замонашен и рукоположен у чин ђакона и јеромонаха, 1891. добио чин игумана, а 1921. чин архимандр...

ДИОНИСИЈЕ (Миливојевић), епископ (Рабровац код Младеновца, 25. VII 1898 – Либертивил, САД, 15. V 1979). Под световним именом Драгољуб дипломирао на Богословском факултету у Београду 1924. После кратког рада у Крагујевачкој гимназији и замонашења у Хиландару, б...

ДИОНИСИЈЕ (Новаковић), епископ, богословски писац (Книнско Поље код Книна, Далмација, 1705 – Сентaндреја, Мађарска, 19. XII 1767). Пореклом из свештеничке породице, са стеченим монашким образовањем као јерођакон манастира Савина отишао је 1725. у Кијев где је ...

ДИОНИСИЈЕ (Петровић), епископ (Босанска Градишка, 1858 – Скопље, 19. XII 1900). Митрополит Михаило замонашио га је на Сретење 1878. у манастиру Тумане променивши му световно име Дамјан у Д., а 30. XII 1878. рукоположио га у чин јеромонаха. У Београду је заврши...

ДИОНИСИЈЕ (Поповић), митрополит (Ниш, друга половина XVIII в. – Београд, 1815). Свештенички син (отуда презиме Поповић), aли без већег образовања. Познат је као „поп Дина", Димитрије, из времена када је био свештеник у Нишу. Потом је радио као тумач код Хуршид...

ДИОНИСИЈЕ (Соколовић), митрополит (Бајице код Цетиња, почетaк XVI в. – Манастир Грачаница, 1570). Потиче из породице Соколовић која је дала више значајних црквених личности, али и више потурчењака који су заузимали високе положаје у Порти. Као патријархов архи...

ДИОРИТ, магматска дубинска стена интер-медијарног карактера (SiO2=52–64теж.%) која је преовлађујуће изграђена од плагиокласа (андезин, ређе олигоклас) и хорнбленде, као и променљивих количина биотита и аугита. Споредни минерали су апатит, циркон, сфен, магнети...

ДИОСКОРЕЈА, јам (Dioscorea), род са преко 600 врста вишегодишњих зељастих биљака пењачица из породице Dioscoraceae, рaспрострањених углавном у тропским и суптропским областима широм света са највећим бројем врста у југоисточној Азији и Сундском архипелагу. Нек...

ДИПЛЕ (грч. diplou'": двострук), традиционални, aерофони музички инструмент с једноструким ударним језичком. Двострука, двоцевна свирала у чију цев је утиснут писак. Заступљен је у варијанти са мехом или без њега, спрам тога се називају: д. без меха и д. са ме...

ДИПЛОМАТИЈА, начела и начини делатности, организација и скуп људи који раде у подручју међународне политике неке државе. Сама реч (грч. divplwma: пресавијени папир или документ) потиче отуда што су у Старој Грчкој посланици (емисари) добијали исправу састављен...

ДИПЛОМАТИКА, помоћна историјска наука која се бави критичким проучавањем документарних извора, у првом реду повеља, по чему је и добила име (грч. divplwma). Документи се деле на оригинале и преписе, аутентичне и фалсификате. Документи могу бити у целости фалси...

ДИПЛОМАТСКО ПРАВО, дипломатско-конзуларно право, право међународног представљања, једна од најстаријих, најразвијенијих и најважнијих грана међународног права која уређује успостављање и одржавање званичних односа између држава, а посебно положај, привилегије ...

ДИПТИХ (грч. divptuco": удвојен, сложен из два дела), целина сачињена од два повезана и склопива дела, израђена од дрвета, слоноваче или племенитих метала. Потиче од „конзуларних диптиха" – плочица од слоноваче са украшеним корицама споља и удубљеном површином...