Претражи резултате

ДАЖДЕВЊАК, репати водоземац из породице даждевњака и мрмољака (Salamandridae). У Србији пребивају две врсте д., шарени (Salamandra salamandra) и црни (Salamandra atra). Док шарени д. код нас има најшире распрострањење, изузев Војводине, где се јавља на Фрушкој...

ДАИРЕ (арап. da'ira: круг), мембранофони музички инструмент. Оријенталног је порекла, а присутан је на простору Блиског истока, централне Азије, Кавказа, југоисточне Европе, Средоземља и делова Индије. Под овим називом или локалним варијантама чест је и на под...

ДАЈБАБЕ, манастир на југозападној падини Дајбапске горе, изнад јадранске магистрале, 4 км пре уласка у Подгорицу, са храмом Богородичиног успења формираним у пећини. Име је добио по истоименом селу у непосредној близини. После Острога највећа је светиња и најп...

ДАЈБОГ (Дабог, Дажбог), у словенској митологији Сварогов син, бог Сунца, који дарује богатство, благостање и срећу. Дрвени идол овог божанства стајао је на брду у Кијеву, заједно са идолима Перуна, Хорса, Стрибога, Семоргла и Мокоши. У српском предању помиње с...

ДАЈИЋ СТЕВАНОВИЋ, Зора, биолог, универзитетски професор (Београд 9. IX 1962). У Београду дипломирала 1987. на Природно-математичком факултету (одсек Биологија), магистрирала 1991. из области наука о материјалима у Центру за мултидисциплинарне студије и доктори...

ДАЈИЋКО ЈЕЗЕРО, мало затресављено планинско језеро које се налази на северозападној страни планине Голије код места Дајићи, испод узвишења Тичар (по којем се још назива и Тичар језеро), на 1438 м н. в. Налази се у оквиру Парка природе „Голија". Величина водено...

ДАКИЈА, римска провинција основана 106. године, која је заузимала већи део данашње Румуније, источни Банат, Трансилванију, карпатску област и Олтенију. Црноморска област с грчким колонијама и област на доњем Дунаву су улазиле у састав других провинција, у Доњу...

ДАКИЈСКИ БАСЕН, део Црноморског басена који се налази источно од Карпата. Западни обод Д. б., у источној Србији, обухвата подручје распрострањења неогених и квартарних наслага источно од Карпата. Средина тог басена, међутим, налази се далеко на истоку, у Бугар...

ДАКИЋ, Миле, историчар, писац, политичар (Утиња код Карловца, 9. V 1931). Школовао се на Учитељској школи у Карловцу и Вишој педагошкој школи у Загребу. Завршио Школу резервних официра у Пожаревцу. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву на смеру за ист...

ДАКИЋ, Мирослав, ветеринар, универзитетски професор (Скопље, 9. XI 1931 – Београд, 28. VI 1999). Дипломирао (1959) и докторирао (1967) на Ветеринарском факултету у Београду, где се и запослио и био биран у сва наставна звања (редовни професор од 1981). На осно...

ДАКИЋ, Радоје, револуционар (Мала Црна Гора, Жабљак, 27. XI 1911 – Москва, 13. I 1946). Kао питомац Српског привредног друштва „Привредник" завршио је занатску школу и изучио машинбраварски занат у Београду. Члан КПJ постао je 1934. Радио је у више индустријск...

ДАКОВИЋ, Марко, адвокат, политичар (Грахово, 20. II 1880 – Атина, 15. IV 1941). Правни факултет завршио у Београду, стичући током студија углед вође напредне црногорске омладине. Као један од оснивача Удружења ђака из Црне Горе, а потом и Клуба црногорске студ...

ДАКОВИЋ, Ненад, филозофски писац (Приштина, 7. VIII 1946). Филозофију завршио у Београду 1971. Радни век је провео као водитељ трибине у Дому омладине у Београду (1974–2012). Крајем 80-их прикључио се струји постмодерниста код нас (Оглед о сабласном, Н. Сад 19...

ДАКРОН → ПОЛИЕСТРИ

ДАКТИЛОТРОХЕЈ → ДЕСЕТЕРАЦ

ДАЛЕН, ранофеудална жупа у Неретљанској области (Паганији). Први и једини пут се помиње код Константина Порфирогенита, који за њу каже да се налазила даље од мора, у односу на Мокро и Растоку, друге две неретљанске жупе. Највероватније да се ова жупа простирал...

ДАЛИПАГИЋ, Дражен, кошаркаш (Мостар, 27. XI 1951). Један од најбољих европских стрелаца свих времена и рекордер репрезентације Југославије са 3.700 поена. У родном Мостару прво је играо рукомет и фудбал, а кошарку је почео да тренира касно, у 19. години, у Лок...

ДАЛМАТИНСКА ЕПАРХИЈА, административна област православне цркве, наследница старе цркве у Далмацији чији је почетак у апостолском времену, будући да су апостол Павле и његов ученик Тит проповедали у Далмацији (2. Тим 4,10). Евсевије Кесаријски напомиње да је ап...

ДАЛМАТИНСКА ЗАГОРА → ЗАГОРА

ДАЛМАТИНСКО-ИСТАРСКА ЕПАРХИЈА, настала је 1810. када је Далматинској епархији припојена Истра, највеће полуострво на Јадранском приморју, на којем је било православног становништва. Припадала је јурисдикцији Карловачке митрополије, односно патријаршије. У прош...