Претражи резултате

ГРЛИШТЕ, село у источној Србији, у Тимочкој Крајини, смештено у долини Грлишке реке (леве притоке Белог Тимока), северно од планине Тупужнице. Локалним путем дугим 3 км повезано је са путем који повезује општинско средиште Зајечар (13 км) са Књажевцем. Узводно...

ГРЉАН, село у источној Србији, у Тимочкој Крајини, смештено у долини Белог Тимока, око 5 км јужно од општинског центра Зајечара. Уз западну ивицу села пролазе пут и железничка пруга Зајечар–Ниш. Насеље је компактно, издужено уз леву обалу реке и има мрежаст ра...

ГРМЕЧ, планина у западној Босни, у Босанској Крајини, која се простире на дужини од око 70 км правцем северозапад–југоисток између долине Уне и долине Сане. Идући од северозапада према југоистоку, планина је на јужној страни оивичена Бјелајским, Петровачким и ...

ГРМУША, свака птица рода Sylvia, породице Sylviidae, из реда певачица (Passeriformes). Г. су ситне птице дужине 12–17 цм и распона крила 19–24 цм, чврсте грађе и нешто снажнијег кљуна и ногу од већине других родова исте породице. Перје им је различитих нијанси...

ГРМУША, село у западном дијелу Босне, у Федерацији БиХ, у општини Бихаћ, које лежи на сјеверној периферији планине Грмеч, изнад кањона ријеке Уне, јужно од пута Бихаћ – Босанска Крупа. Општинско средиште удаљено је 19 км, а Босанска Крупа 16 км. Село је диспер...

ГРНЧАР, античко археолошко налазиште на ушћу Врбовачке реке у Биначку Мораву. На узвишењу изнад села Г. налази се протоисторијско утврђење – Каљаја, која има доминантан положај над речном долином. У римском периоду, највероватније већ у I в. н.е. овде се на па...

ГРНЧАРА, село у западној Србији, у Подрињу, у Јадру, које се налази на левој периферији долине реке Јадар (десна притока Дрине), 6 км источно од општинског средишта Лознице. Дисперзивног је типа, смештено на благим странама долине реке Грнчарице (притока Јадра...

ГРНЧАРЕ, село у јужном делу Метохијске котлине, око 2 км источно од Призрена. Саграђено је на обронцима Призренског подгора, на око 700 м н.в., на теренима око 250 м вишим од котлинског дна због чега је саобраћајно веома изоловано. Слепим сеоским путем дугим о...

ГРНЧАРИЈА → КЕРАМИКА

ГРНЧАРИЦА, манастир код Крагујевачког Прњавора, са храмом Св. Николе. Предање постанак храма везује за краља Драгутина који га је саградио крајем XIII или почетком XIV в., крај Младенове воде. Такође постоји и предање да је више пута премештан с једне локације...

ГРНЧАРСТВО, широко распрострањена древна вештина прављења употребних и украсних производа од печене глине. Г. је било развијено још у најстаријим културама на Балканском полуострву (винчанска култура) и има континуитет све до данас, где се задржало у појединим...

ГРОБ, место сахране покојника и трајно меморијално обележје. Још од средњовековне Србије начин сахране и замисао г. били су условљени друштвеним статусом покојника, а у том контексту посебан значај има изглед споменика на гробном месту. Владарски г. представљ...

ГРОБ НЕЗНАНОГ ЈУНАКА, споменик на брду Авала, недалеко од Београда. Све до изградње споменика посмртни остаци незнаног јунака налазили су се у гробу у подножју Авале. Идентитет човека који је инспирисао изградњу споменика није утврђен, а радило се о војнику ко...

ГРОБАРОВ, Јаков (Миладин Ковачевић), књижевник (Мостар 1. IV 1938 -- Београд 24. VII 2013). Стварао је мимо преовлађујућих поетика и стилова, упамћен као последњи аутентични представник београдске боемије и централни лик многих апокрифних и стварних анегдота. ...

ГРОБЉЕ, место на којем се сахрањују мртви, а гробови су обележени у складу са њиховом религијом, културом и традицијом. Настаје из потребе за издвајањем умрлих из колектива и њиховим сахрањивањем на посебном месту, просторно удаљеном од насеља. Напуштајући дот...

ГРОДЕР, Антоније, лекар (Беч, Аустрија, 1806 – Шабац, 22. I 1885). Завршио је студије медицине у Бечу. По налогу кнеза Милоша др Карло Пацек је у Аустрији тражио лекаре за Србију. Тако је Г., као доктор медицине и хирургије, доктор окулиста и „магистер око пор...

ГРОЖЂЕ, плодови биљака из родаVitis (винове лозе). После цветања и оплодње, цваст винове лозе се преображава у грозд, а оплођени цветови у бобице. Њихов облик и размере зависе од сорте и услова гајења, као и од примене стимулативних хормона (гиберелина и сл.)....

ГРОЗДАНИЋ, Веселин, редитељ (Зрењанин, 26. III 1953). Дипломирао филмску и телевизијску продукцију 1978. на Факултету драмских уметности у Београду. У Телевизији Београд почео 1976. као хонорарни сарадник, а од 1981. је стално запослен. Од 1989. до 1995. био ј...

ГРОЗДАНИЋ, Миле, сликар, графички дизајнер, универзитетски професор (Понори код Оточца, Хрватска, 15. IV 1942). На Академији ликовних уметности у Београду, студије графике, дипломираo 1972. и магистрираo 1974. Од 1978. као професор ради у Вишој педагошкој школ...

ГРОЗДАНИЋ, Милица, архитекта (Београд, 31. I 1956). Дипломирала 1979. и магистрирала 2005. на Архитектонском факултету у Београду. Запослена у предузећу „Беоплан" (1980–1995), Урбанистичком заводу Београда (1995–2009), а од 2009. у Заводу за заштиту споменика ...