Претражи резултате

ГРАФИКА (грч. grafhv : писање, сликање), врста ликовне технике заснована на поступку умножавања цртежа путем матрице. Настала крајем XIV в. у француској Бургоњи на принципу механичког умножавања с дрвене матрице помоћу боје на хартију, г. као најмлађа ликовна ...

ГРАФИТ, минерал из класе самородних елемената угљеничког састава, карактеристичне тамносиве до црне боје и тамносивог огреба. Непровидан, металичног сјаја, савршене цепљивости. Добар проводник електрицитета и топлоте. Релативне тврдине 1–2 по Мосовој скали, сп...

ГРАФИТИ (грч. grafhv: писање, сликање; ит. graffito: урезани цртеж), писана, угребана или сликана порука једног или групе анонимних аутора или потписаних псеудонимом на јавном простору, најчешће на уличном зиду, која се наноси спрејом уз помоћ унапред припремљ...

ГРАФИЧАР, спортско друштво основано 1922. у Београду као Раднички спортски клуб Графичар. Претеча му је био Типографски весларско-пецарски клуб основан 1905. у Београду, који се убрзо угасио. Прва правила клуба одобрио је управник града Београда 1923, а оснива...

ГРАХЕК, Никола, филозоф, универзитетски професор (Београд, 23. IV 1949 – Сремска Каменица, 28. IX 2003). Филозофски факултет, Групу за филозофију, завршио је у Београду 1973. Био је на стручном усавршавању на универзитетима у Оксфорду (1979, код Питера Стросна...

ГРАХОВЉАНИ (Граховско племе), племе у Црној Гори, које је заузимало предео на тромеђи Старе Црне Горе, Боке Которске и Херцеговине, између Цуца на истоку, Кривошија на југу, Коријенића на западу, Бањана на северозападу и Рудина никшићких на северу. До XVIII в....

ГРАХОВО, насељено место у општини Никшић у Црној Гори, које се налази у Граховском пољу. Нарочити значај добија током Кандијског рата (1645–1669), када је постало важно турско упориште. Г. је за Црну Гору представљало кључ који је отварао врата Херцеговине, а ...

ГРАХОР, род једногодишњих или вишегодишњих зељастих биљака из рода Lathyrus и породице лептирњача (Papilionaceae). Вишегодишње врсте имају ризоме или коренске кртоле. Стабло им је усправно, устајуће или полегло. Листови су голи или длакави, паралелне нерватуре...

ГРАХОРИЦА, зељасте једногодишње, двогодишње или вишегодишње биљке из рода Vicia и породице лептирњача (Papilionaceae). Стабло им је усправно, устајуће или пузеће, често се понашају као пeњачице. Листови су голи или длакави, непарно перасто сложени са 2–20 пари...

ГРАЦЕ, село на источном ободу Косовске котлине, око 3 км југоисточно од ушћа Лаба у Ситницу. Око пола километра западно од села пролази магистрални пут Косовска Митровица – Приштина. Припада општини Вучитрн, а општински центар је око 12 км северозападно од сел...

ГРАЦИ → ГОРЊИ ГРАЦИ

ГРАЦИЈАН (Flavius Gratianus Augustus), римски цар (Сирмијум, 359 – Лион, 383). Његов отац Валентинијан I, који је владао заједно са братом Валенсом, прогласио га је за трећег Августа 367. у Амијену. После Валентинијанове смрти 375, постао је савладар свога стр...

ГРАЧАНЕ, село у непосредној околини манастира Сопоћана са остацима средњовековне руралне насеобине. Локалитет Корита налази се на северозападном рубу садашњег села на падинама два суседна брега које се спуштају према јаком извору. Према површинским траговима у...

ГРАЧАНИН, Петар, генерал армије, друштвени радник (Јагодина, 22. VIII 1923 – Београд, 27. VI 2004). По занимању месарски радник, члан УРС-ових синдиката постао је 1940, а КПЈ 1942. У Беличку партизанску чету ступио је 1941, а 1942. у 2. пролетерску бригаду НОВ...

ГРАЧАНИЦА, село у Подрињу, на југозападним падинама Сокол-планине, у долини Грачаничке реке (десна притока Дрине), око 12 км северно од општинског средишта Љубовије. Локалним путем спојено је са путем Бајина Башта – Зворник. Насеље је дисперзивног типа и чини ...

ГРАЧАНИЦА, село на источном ободу Косовске котлине, око 8 км југоисточно од Приштине као општинског центра. Кроз Г. пролази пут Приштина–Гњилане и индустријски колосек до рудника и флотације оловно-цинкане руде у суседном селу Бадовац. Кроз насеље протиче река...

ГРАЧАНИЦА НОВА → НОВА ГРАЧАНИЦА

ГРАЧАНИЧКА МИТРОПОЛИЈА, један од назива старе Липљанске епископије, настао по седишту у манастиру Грачаници. Са седиштем у Липљану називала се епископија, а као Грачаничка увек је у рангу митрополије. Име је могла добити тек у време краља Милутина када је сагр...

ГРАЧАНИЧКА ШТАМПАРИЈА → ШТАМПАРИЈЕ, МАНАСТИРСКЕ

ГРАЧАНИЧКО ЈЕЗЕРО, акумулација на Косову и Метохији, на реци Грачанки, десној притоци Ситнице, југоисточно од Приштине. Изградња бране трајала је 1963–1966. Брана је дугачка 246 м и висока 52 м. Има три таложника, дванаест филтерских поља и лабораторију за кон...