Претражи резултате

ГАВРИЛО (Предојевић), епископ марчански (?, крај XVI в. – Манастир Марча, јун 1644). Наследио је на катедри свог рођака Максима (Предојевића) на захтев граничара (1642). Како је епископ Максим био велики и бескомпромисни борац против уније, то се очекивало и о...

ГАВРИЛО I (Рајић), патријарх пећки (Стари Влах, крај XVI в. – Бруса, Турска, 30. VII 1659). Потиче из кнежевске породице Рајића на Старом Влаху. Његова младост слабо је позната. Био је парохијски свештеник, а по смрти супруге замонашио се и био изабран за смед...

ГАВРИЛО II (Михајловић), патријарх пећки (Сарајево, почетак XVIII в. – Пећ, 1752). У изворима се његово презиме јавља у облицима Михајловић (по оцу Михајлу), Микић и Михић, име му је добило народни облик – Гавра, а називан је и Сарајевац. За митрополита даброб...

ГАВРИЛО III (Николин), патријарх пећки (? – Цариград?, после 1761). Јавља се у изворима као Николић и Николин, што у сваком случају сведочи да му се отац звао Никола. О његовој младости није ништа познато, али је вероватно био са простора Карловачке митрополиј...

ГАВРИЛО IV, патријарх пећки (?, Грчка, почетак XVIII в. – ?, после 1758). О њему се ништа не зна изузев да је био Грк, према Дечанским споменицима „Грк из Ниша". Извори га приказују у лошем светлу јер „ниједног од архијереја на миру не остави него их помоћу ца...

ГАВРИЛО V (Дожић), патријарх српски (Врујци, Доња Морача, 17. V 1881 – Београд, 7. V 1950). Под световним именом Ђорђе завршио је Учитељско-богословску школу у Призрену и као ученик био замонашен (1900) у манастиру Сићеву. Није дуго остао учитељ у Дечанима, не...

ГАВРИЛО АРХАНЂЕЛ, православни храм у Београду, у Хумској улици. Подигли су га београдски добротвори Милан и Радмила Вукићевић „у част и славу ослободилаца у рату 1914–1918", како стоји у натпису на храму. Представља испуњење завета који је Милан дао 1915. за в...

ГАВРИЛО РАДОМИР, бугарски цар (? – код Петриска, IX 1015). Син цара Самуила и Агате, ћерке Јована Хрисилија који је био функционер у градској управи Драча. Сматра се да је брак његових родитеља склопљен пре године 976–978, а у изворима се први пут помиње када ...

ГАВРИЛО СВЕТОГОРАЦ, хиландарски јеромонах (? – ?, после 1540). Руског је порекла (из рода Мстиславича). У првој половини XVI в., у три маха је заузимао угледни положај светогорског прота. Са грчког је превео на словенски најпре историју постанка Свете Горе, а ...

ГАВРИЛО ТРОЈИЧАНИН, монах, писац (Шћепан Поље, у међуречју Пиве и Таре, почетак XVII в. – ?, после 1651). Писарску и редакторску активност испољио између 1633. и 1651. као даровит граматик и као јеромонах манастира Свете Тројице на Врхобрезници крај Пљеваља. С...

ГАВРИЛО ХРОМИ, епископ зворнички (Сливна, Бугарска, 1754 – Манастир Тамна, 1837). Школован је по грчким школама. Епитет „хроми" добио је због дефектне ноге. Иако Бугарин, за време свог дугог епископства (1808–1837) прихватио је српско светосавље и сродио се са...

ГАВРИЛОВ, Миливој, метеоролог, универзитетски професор (Вршац, 19. II 1953). Дипломирао 1976. и магистрирао 1980. на Природно-математичком факултету у Београду. Докторску дисертацију одбранио 1996. на Физичком факултету у Београду. Радиo je у државној метеорол...

ГАВРИЛОВИЋ, месна индустрија, прехрамбено предузеће са седиштем у Петрињи, основано 1821. Још средином друге половине XVIII в. у Петрињи се оснива месарски цех, а међу оснивачима су и браћа Г. Прву мануфактуру оснивају 1821. Иван Г. и неколико петрињских месар...

ГАВРИЛОВИЋ, Александар, правник, професор, управитељ гимназије (Мартинци, Срем, 14. VI 1833 – Нови Сад, 17. VI 1871). Као питомац Текелијанума (1853–1856) завршио је трогодишње студије права у Будимпешти и потом одмах добио место професора у Новосадској гимназ...

ГАВРИЛОВИЋ, Александар, глумац, редитељ (Панчево, 15. VIII 1880 – Осијек, 22. VIII 1944). Пре завршетка средње школе ступио у глумачку дружину Димитрија Нишлића, наставио код Љубомира Рајичића Чврге, у којој је био партнер и близак сарадник Жанке Стокић. У сез...

ГАВРИЛОВИЋ, Андра, историчар, историчар књижевности, књижевник (Свилајнац, 11. VII 1864 – Београд, 24. II 1929). Студирао је и 1887. дипломирао на Историјско-филолошком одсеку Велике школе, а потом радио као гимназијски професор, претежно у Београду и Нишу. Об...

ГАВРИЛОВИЋ, Богдан, математичар, универзитетски професор (Нови Сад, 1. I 1864 – Нови Сад, 5. VIII 1947). Г. 1883, као питомац и стипендиста Текелијанумa са одличним успехом полаже основни професорски испит на Филозофском факултету у Будимпешти, на Одсеку за ма...

ГАВРИЛОВИЋ, Бранка, архитекта (Живковци код Аранђеловца, 4. II 1937). Дипломирала 1962. на Архитектонском факултету у Београду. Завршила Међународни курс за планирање и грађевинарство у Ротердаму (1969). Запослена у Центру за становање и развој (1961–1997) при...

ГАВРИЛОВИЋ, Велимир, архитекта (Сокобања, 7. IV 1892 – Београд, 14. XI 1968). Дипломирао на Техничком факултету у Београду 1920. Његов опус припада међуратној епохи српског градитељства. Међу познатим делима у Београду истичу се његова породична кућа у Тополск...

ГАВРИЛОВИЋ, Вера, стоматолог, историчар медицине, универзитетски професор (Чачак, 16. XI 1923 – Београд, 19. V 2009). Дипломирала на Стомaтолошком факултету у Београду 1957. Изабрана на истом факултету за асистента 1959, а за редовног професора 1980. Хабилитов...