Претражи резултате

ВУКМАНОВИЋ, Јован, антропогеограф, етнолог (Подгор, Црмница, 14. I 1906 – Цетиње, 16. XII 1994). На Филозофском факултету у Београду завршио 1932. Групу за антропогеографију. Радио је као професор гимназије у Дарувару, на Цетињу, у Сомбору, Руми и Суботици. По...

ВУКМАНОВИЋ, Лука, свештеник, професор, богословски писац (Утрг, Црмница, 14. X 1907 – околина Камника, Словенија, мај 1945). По завршеној нижој гимназији и богословији на Цетињу, служио као парох у Грахову и Подгору. Богословски факултет у Београду завршио ван...

ВУКМАНОВИЋ, Љубомир, новинар (Нови Сад, 17. II 1932). Дипломирао на Катедри југословенске књижевности Филозофског факултета у Новом Саду (1965). Још за време студија у листу Дневник био је сарадник, касније и уредник Новосадске хронике и Унутрашњополитичке руб...

ВУКМАНОВИЋ, Светозар Темпо, правник, политичар, народни херој (Утрг у Подгору, Црмница, 14. VIII 1912 – Режевићи код Петровца на мору, 6. XII 2000). Завршио Правни факултет у Београду (1935). Због учешћа у штрајковима и демонстрацијама више пута је хапшен и за...

ВУКМИР ЗЛАТОНОСОВИЋ, војвода (? – Босна, 1424). Син непознатог властелина могућег имена или надимка Златонос, брат кнеза Вукашина. Помиње се као војвода Усоре. Његово име се јавља још неколико пута током прве половине XV в. у другим српским градовима (Приштина...

ВУКМИР СЕМКОВИЋ, жупан (?, средина ХIV в. – ?, после XII 1400). Властелин са простора западног Хума. У изворима се помиње у периоду 1378–1400. Отац му се звао Семко. Имао је два брата – Твртка и Стефана. Први пут се помиње као сведок на повељи краља Твртка Дуб...

ВУКМИРОВИЋ, Боро Црни, народни херој (Берцигово, Бугарска, 1. VIII 1912 – Ландовица, Призрен, 10. IV 1943). Завршио је основну школу и шест разреда гимназије у Пећи. Члан СКОЈ-а је постао 1932, а наредне године члан КПЈ. Због илегалног партијског рада више пут...

ВУКМИРОВИЋ, Војислав, грађевински инжењер, универзитетски професор (Велики Гај код Вршца, 19. VIII 1933). Дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду (1958), где је магистрирао (1967) и докторирао (1975). У Институту за водопривреду „Јарослав Черни" рад...

ВУКМИРОВИЋ, Зорка, физикохемичар, научни саветник (Ваљево, 6. X 1935). Студије физичке хемије завршила је 1959, магистрирала 1965. и докторирала 1973. на Природно-математичком факултету у Београду. Запослила се у Институту за нуклеарне науке „Винча" и радила у...

ВУКОБРАТ, Борис, привредник, добротвор, хуманиста (Загреб, 5. III 1940). Дипломирао на Вишој школи за спољну трговину у Београду. Студирао француски језик и цивилизацију на Сорбони и маркетинг на Политехничкој школи продаје у Паризу. Радио као новинар у Економ...

ВУКОБРАТ, Мирко, механичар, универзитетски професор (Босанско Грахово, 19. XI 1939 – Београд, 21. I 2006). На Природно-математичком факултету у Београду дипломирао на Групи за механику 1964. На Институту за механику истог факултета завршио 1973. последипломске...

ВУКОБРАТ, Слободан, англиста, универзитетски професор (Загреб, 9. II 1939 – Београд, 23. VII 2010). Студије енглеског језика и књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду 1963, где је магистрирао 1966 („Литерарна обрада историје у делима Литона С...

ВУКОБРАТОВИЋ, Лаура, трубач (Нови Сад, 12. VI 1971). Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду (1994), у класи Калмана Ковача, гостујућег прoфесора из Будимпеште. Већ у току студија радила је у Српском народном позоришту у Новом Саду, свирала прву трубу ...

ВУКОБРАТОВИЋ, Миомир, машински инжењер, универзитетски професор (Ботош код Зрењанина, 26. XII 1931 – Београд, 11. III 2012). Дипломирао је 1957. на Ваздухопловном смеру Машинског факултета Универзитета у Београду. Докторат техничких наука стекао је два пута: 1...

ВУКОБРАТОВИЋ, Михаило, филмски, телевизијски и позоришни редитељ (Београд, 8. VII 1952). Филмску и ТВ режију дипломирао 1986. на Факултету драмских уметности у Београду у класи Радоша Новаковића. На Академији уметности „Браћа Карић" предавао глуму и телевизијс...

ВУКОВ, Боривоје, рвач, тренер (Сента, 8. VII 1929 – Београд, 1. VII 2010). Рвањем почео да се бави у Сенти 1941, после II светског рата наставио у новосадској Војводини, а 1950. постао је члан београдског Партизана у којем је остварио све највеће успехе на дом...

ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ (Музеј Вука и Доситеја), меморијални музеј посвећен животу и раду Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића. Основан Одлуком Владе НР Србије 28. II 1949, налази се у здању у којем је од 1809. до 1813. била Велика школа. Претеча ов...

ВУКОВ САБОР, једна од најстаријих и најзначајнијих културних манифестација у Србији, посвећена великом реформатору српског језика, Вуку Стефановићу Караџићу. Oснована је 1933. и од тада се одржава сваког септембра у недељу пред Малу Госпојину (са прекидима ток...

ВУКОВА ЗАДУЖБИНА, невладина, самостална народна установа која се бави свим областима народног живота и стваралаштва, у духу трајних вредности дела Вукa Стефановићa Караџићa, основана у Београду 6. XI 1987. Њени оснивачи били су представници САНУ и других најзн...

ВУКОВА НАГРАДА, награда коју је установила Културно-просветна заједница Србије 1964. Додељује се појединцима и установама за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на српском културном просто...