Претражи резултате

ВРАЊСКА БАЊА, насеље на североисточној периферији Врањске котлине, на десној страни Јужне Мораве и у долини њене десне притоке Бањске реке. На северозападној периферији села је локални пут који га на западу повезује са Врањем (12 км). В. Б. је центар општине с...

ВРАЊСКА ЕПАРХИЈА, административна област СПЦ са седиштем у Врању. Јавља се после обнове Пећке патријаршије под именом „Врањанска", а њен епископ се помиње 1565. као потчињен скопском митрополиту. Проширена је 1587. припајањем митрополије Старог Нагоричана и те...

ВРАЊСКЕ НОВИНЕ, лист за друштвена, политичка и привредна питања. Наставак је публикације Слободна реч, која је излазила 1944–1949. и 1955–1969. Излазиле су од бр. 826/827 (1969) до броја 1.796 (1990) у Врању, недељно. Уређивали су их Бора Цветковић, Милош Јани...

ВРАЊСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ И БАНКЕ. Најстарија новчарска установа у Врању била је окружна штедионица, основана одмах после Берлинског конгреса 1878, када је варош припојена Србији. Пре добротворно друштво него банка, она је плаћала у злату, а наплаћивала у сребру. Прв...

ВРАЊСКИ, Зоран Стошић → СТОШИЋ ВРАЊСКИ, Зоран

ВРАЊСКИ БАСЕН, део терена са обе стране Јужне Мораве, од Владичиног Хана на северу, преко Врања, Ристовца, до Бујановца, на југу. В. б. представља сложену међупланинску котлину испуњену неогеним и квартарним наслагама у појасу простирања Српско-македонске масе...

ВРАЊСКИ ГЛАСНИК, лист који је излазио у Врању 1891–1892, 1920–1927. и од 1965. до данас. Одговорни уредник прве серије био је Миајло Н. Рашковић, а у другој години излажења је обустављен. Обновљен је 1920. и излазио непрекидно до 1927, као недељни информативни...

ВРАЊСКИ КАДИЛУК, управно-судска јединица у оквиру Ћустендилског санџака Румелијског ејалета у Турском царству. Био је један од шест кадилука (Радомир, Тиквеш, Струмица, Радовиште и Штип) тог санџака, који се простирао на око 20.000 км² и у којем је живело око ...

ВРАЊСКО ПОЉЕ, котлина у јужној Србији, проширени део долине Јужне Мораве оивичен планинама Кукавицом (1.407 м) на северу, Вардеником (1.566 м) на североистоку, Бесном кобилом (1.923 м) на истоку и Гољаком (Св. Илија 1.270 м) на западу. Простире се између Бујан...

ВРАПСЕМЕ (Lithospermum officinale), вишегодишња зељаста биљка из породице Boraginaceae. Стабло је усправно, високо до 1 м, у горњем делу разгранато. Листови су ланцетасти, зашиљени и грубо длакави. Цваст је увојак са већим бројем беличастих или жућкастозеленка...

ВРАПЧИЋИ, село у Херцеговини, у Федерацији БиХ, смјештено у долини Неретве на западним обронцима планине Вележ, 6 км сјевероисточно од Мостара. Западно од села је пут Мостар–Сарајево. Село је издужено дуж планинске подгорине и пута до висине од 30 м. Током пос...

ВРАТАР, остаци средњовековног утврђења изнад обале Жепе, леве притоке Дрине. Утврђење је било издужене основе, дужине преко 100 м, са две округле куле на источном и западном крају. Између кула са јужне стране налазио се очувани бедем до око 3 м висине, док са ...

ВРАТАР, остаци средњовековног утврђења код Метковића, у некадашњој жупи Луци. Трагови бедема налазе се на врху брега Градина, који доминира пролазом из Вргорца у Метковићко поље. Први пут се помиње 1434. када је дарован браћи Радивојевићима. Касније је био у п...

ВРАТАР, остаци средњовековног утврђења у Сутјесци недалеко од Тјентишта, над стрмим обронцима Волујака и Зеленгоре. Бедемима су били утврђени положаји изнад обе речне обале тако да је утврђење контролисало важан средњовековни пут од Фоче према Гацком. Помиње с...

ВРАТАРЕ, село на југоисточној периферији Шумадије, на десној страни долине Падешке реке (лева страна слива Западне Мораве), 14 км северно од општинског средишта Крушевца. Северно од села је локални пут, који га повезује са путем Крушевац–Параћин. Насеље је изг...

ВРАТАРНИЦА, село у источној Србији, у Тимочкој крајини, у долини Белог Тимока, 13 км јужно од општинског средишта Зајечара. Село је на путу и железничкој прузи Зајечар–Књажевац. Савремено насеље је формирано крајем XVI в. Староседеоци су пореклом из Заграђа, Б...

ВРАТИСЛАВ, жупан? (?, друга половина XIII в. – ? ). Потомак Вукана, рашког великог кнеза и краља Дукље, прворођеног сина Стефана Немање. Његов отац, жупан Димитрије, у монаштву под именом Давид, био је трећи по реду син краља Вукана. В. се родио вероватно сред...

ВРАТИСЛАВ МАРТИЋ, хумски властелин (? – ?). Познат искључиво по догађајима из 1278. који сликовито приказују феудалну самовољу и устројство локалне државне управе. Дубровачки трговци су се пожалили казнацу Богдану Радојевићу да су опљачкани на Неретви. Он је с...

ВРАТИЋ, повратић (Tanacetum vulgare), вишегодишња ароматична зељаста биљка из породице главочика (Compositae). Стабло угласто, усправно високо 30–150 цм, на врху разгранато. Листови, голи или разређено длакави, тачкасто жлездасти, непарно перасто дељени са реж...

ВРАТКО, кнез (?, почетак ХIV в. – Полимље, 10. V око 1360). Потомак Вукана, рашког великог кнеза и краља Дукље, прворођеног сина Стефана Немање. Вратков отац је био Вратислав, док је према конструкцијама писаних српских родослова имао кћер Милицу, доцније супр...