Претражи резултате

ВЛАДИВ ГЛОВЕР, Слободанка, слависта, универзитетски професор (Београд, 11. IX 1944). Студије руског, немачког и француског језика и књижевности завршила 1967. на Универзитету у Мелбурну (Аустралија), где је магистрирала (о руском роману XIX в., 1969) и доктори...

ВЛАДИМИР, кнез Бугарске (? – ?), владао 889–893. Најстарији син кана Бориса, рођен пре покрштавања Бугарске. У детињству добио паганско васпитање. Поред свог словенског имена носио је и бугарско, Расате или Хрсате. За време Борисове владе В. се нашао на челу ј...

ВЛАДИМИР, кнез Дукље (?, друга половина X в. – Преспа, 22. V 1016). У предању блажени краљ В. и Св. Јован В. Његову биографију могуће је реконструисати у извесном броју детаља, највише на основу тзв. Летописа попа Дукљанина (познатог и као Барски родослов), тј...

ВЛАДИМИРИЋИ, средњовековна властеоска породица из источне Босне. Били су у сродству са Павловићима. Родоначелник породице највероватније је био Владимир Вукосаљић којег је убио Франко Округли из Дубровника. Владимиров син Вукашин и Прибио Јурјевић ослободили с...

ВЛАДИМИРОВ, Василиј Сергејевич (Владимиров, Василий Сергеевич), математичар, универзитетски професор (Дјаглево, Лењинградскa област, 9. I 1923 – Москва, 3. XI 2012). Завршио је Математичко-механички факултет Лењинградског универзитета 1948, а 1960. докторирао ...

ВЛАДИМИРОВ, Соте, фармацеут, универзитетски професор (Босилеград, 25. X 1951). На Фармацеутском факултету у Београду дипломирао 1975, магистрирао 1978, а докторирао 1985. Специјализацију из Испитивања и контроле лекова завршио 1987. Усавршавао се у Лабораториј...

ВЛАДИМИРОВАЦ, село у општини Алибунар (јужни Банат), на контакту Банатског песка на југу и Банатске лесне заравни на северу. Кроз В. води пут Београд–Темишвар, а јужно од њега је пруга истог правца. Овде се од ње одваја колосек према Ковину, којим се одвија са...

ВЛАДИМИРЦИ, село на источној периферији Поцерине, смештено на развођу долина потока Врбичанка на истоку и Водичиног потока на западу, који отичу ка реци Сави. Насеље није јединствено, а налази се 2 км источно од пута Шабац (16 км) – Ваљево. Централни део (рани...

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Владислав, архитекта (Београд, 21. III 1905 – Београд, 20. XI 1961). Завршивши архитектуру 1930. у Београду, 1931–1932. живи и ради у Берлину, да би се затим запослио у београдском грађевинском предузећу „Лабор". Самостално радио 1933–1941. Студ...

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Данило, архитекта (Доњи Милановац, 16. IV 1871 – Београд, 5. I 1923). Студије архитектуре започеo у Минхену, а завршио у Ахену 1895. По доласку у Београд запослио се у приватној инжењерско-архитектонској канцеларији Милоша Савчића, са којим је р...

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Ђорђе Ђока, лекар, интерниста, санитетски генерал (Доњи Милановац, 12. IV 1866 – Београд, 23. VIII 1932). Завршио је гимназију у Београду и Медицински факултет у Бечу, где је специјализирао интерну медицину. У активну војну службу ступио је 1894...

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Живко, грађевински инжењер, универзитетски професор (Нови Сад, 24. III 1911 – Београд, 16. IX 1981). Дипломирао на Грађевинском факултету у Београду (1935), где је и докторирао (1955). После студијског усавршавања у Немачкој код проф. А. Лудина ...

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Милан, правник, универзитетски професор (Смедеревска Паланка, 10. IX 1904 – Београд, 16. III 1978). На Правном факултету у Београду дипломирао 1928. Током студија бавио се новинарством, а у периоду 1928–1931. радио као адвокатски приправник. На ...

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Симеон Сима, трговац, добротвор (Каћ код Новог Сада, око 1775 – Нови Сад, око 1839). Симеонов стриц, парох Григорије, преселио се у Нови Сад у другој половини XVIII в. Како стриц није имао деце, својим тестаментом 1790. прогласио је В. за сина и...

ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, Стеван Каћанин, адвокат, сенатор (Нови Сад, 1818 – Нови Сад, 16. VI 1899). Прва три разреда гимназије завршио у Новом Саду (1829–1832). Право учио у Пожуну/Братислави (1838–1839). Вративши се у Нови Сад, бавио се мање адвокатуром (1843–1847), а ...

ВЛАДИСЛАВ, војвода деспота Ђурђа Бранковића (?, друга половина XIV в. – Србија, пре 1439). У првој половини XV в. српски деспоти имали су велик број поседа у Угарској. Имали су их и њихови достојанственици, пре свега војводе које су добијале на значају како је...

ВЛАДИСЛАВ I, краљ (XIII в.), владао 1234–1243. Средњи син краља Стефана Првовенчаног. Био је ожењен Белославом, ћерком бугарског цара Јована II Асена са којом је имао синове Стефана и Десу и ћерку непознатог имена удату за омишког кнеза Ђуру Качића. На престо ...

ВЛАДИСЛАВ I ЈАГЕЛО, пољски и угарски краљ (? – околина Варне, 10. XI 1444). Син пољског краља Владислава II и брат краља Казимира IV. После смрти угарског краља Алберта Хабзбуршког (1437–1439) отворило се питање наслеђа круне. Деспот Ђурађ Бранковић покушао је...

ВЛАДИСЛАВ II, краљ (?, око 1270 – Угарска?, после 1326). Син краља Драгутина и Каталине, ћерке угарског краља Стефана V. Још за очевог живота, од угарског краља Андрије III добио је 1292. на управу „херцештво Славонију" као наследни посед, а наредне године оже...

ВЛАДИСЛАВ ГАЛЕШИЋ, велики војвода (XIV в.). Мало познати босански властелин са територије Западних страна. У изворима се, као сведок са титулом великог војводе, помиње једном на повељи бана Стефана II Котроманића Дубровнику из 1332. Титула великог војводе коју...