Претражи резултате

ВЕРЗИТИ, словенско племе у Грчкој, које се доселило приликом словенских инвазија крајем VI и почетком VII в. Први пут се помињу у опису словенске опсаде Солуна из 614–616, у којој су учествовали заједно са осталим словенским племенима у Грчкој: Дрогувитима, Са...

ВЕРИГА, Слободан, машински инжењер, универзитетски професор (Београд, 22. X 1923 – Београд, 31. V 1987). Машински факултет у Београду завршио 1950. За асистента на Катедри за основне машинске конструкције (предмети Машински елементи и Основе конструисања) изаб...

ВЕРИГЕ, ланац о којем виси котао над отвореним огњиштем у сеоским кућама. У прошлости, било да је реч о старијем типу огњишта, отвореном, смештеном на средини куће (кухиње, иже) или са стране, наткривеном оџаком уз преклад, гвоздени троножац за лонце – саџак, ...

ВЕРИГЕ АПОСТОЛА ПЕТРА, празник (16/29. јануар) у спомен на догађај из новозаветне историје (Дап 12,1-20). Цар Ирод бацио је у тамницу апостола Петра, оковао га ланцима (веригама) и поставио 16 стражара. Ноћу, док је спавао међу двојицом стражара, анђео га проб...

ВЕРИДБА, међусобно обећање две особе да ће у договорено време склопити брак; званична објава ужој, па широј заједници да ће се двоје венчати. Код Срба в. није правно регулисана и нема неко посебно правно значење, али у традиционалној култури Срба, у циклусу св...

ВЕРИЖНА ПРИЧА, тип приповетке са ланчаним надовезивањем епизода, посебно заступљен међу причама о животињама, мада се ситуације и реплике могу везати и око других ликова. Интернационални индекс типова истиче формулативност оваквих кумулативних прича. Продор ре...

ВЕРИЗАМ (ит. vero: истинито; verismo), књижевни покрет у Италији последњих тридесет година XIX в., који се развио под утицајем натурализма. По Л. Капуани, главном теоретичару покрета, в. означава метод, а не предмет уметности, па објективно приказивање стварно...

ВЕРИЈА → БЕР

ВЕРИЈСКА ЕПАРХИЈА, названа по седишту у граду Верија, који је основан у V в. пре Христа. Потчињена је Охридској архиепископији 1025. трећом повељом цара Василија II Македонца. Први помен Верије у српској историји у вези је са посланством које је требало да при...

ВЕРИЋИ, село у Реублици Српској, у општини Бањалука, на јужним падинама планине Козаре. Кроз село пролази стари пут, који је раније повезивао Бањалуку и Приједор, а сада је главна саобраћајна веза поткозарских села. Нови пут Бањалука–Приједор је 2 км јужно од ...

ВЕРКОВИЋ, Стефан, етнолог, археолог (Угљара, Босанска Посавина, 4. III 1821 – Софија, 30. XII 1893). Детињство је провео у фрањевачком самостану Сутјесци где је завршио гимназију и заредио се. Теолошке студије уписао је 1837. у Загребу где се упознао са Људеви...

ВЕРМЕШ, Лајош, спортиста, спортски радник (Суботица, 27. IX 1860 – Суботица, 22. V 1945). Током студија медицине у Пешти постао је свестрани спортиста – пливач и атлетичар, гимнастичар и рвач, боксерски шампион, а пре свега бициклиста, један од најбољих у тада...

ВЕРНА СЛУЖБА И ВЕРА ГОСПОДСКА, међусобни однос владара или обласног господара и њему потчињене властеле: властела „верно служи" а владар њој гарантује, пре свега личну сигурност и неповредивост баштина. Овај појам обухвата све обавезе поданика према владару ил...

ВЕРНАКУЛАРНА АРХИТЕКТУРА (лат. vernaculus: домаћег порекла), термин новијег датума који замењује раније називе народна и фолклорна архитектура, као и стилске тенденције које су у међуратном добу називане фолклоризмом. Најзначајнији представници, истраживачи и ...

ВЕРНЕР РОЗАНОВИЋ, Љубомир, сликар, сценограф, ликовни педагог (Вуковар, 28. III 1898 – Осијек, 5. VI 1967). Вишу школу за умјетност и обрт завршио у Загребу. Уметнички пут започео 1918. као први сценограф осјечког позоришта. По доласку у Београд 1920. сарађива...

ВЕРЊИКИЦА, спелеолошки објекат (пећина) у источној Србији, на источном ободу планине Кучај. Од Злота је удаљена 4,5 км, од Бора 16 км, а од Београда 230 км. Налази се високо у кречњачком одсеку, на левој страни кањона Лазареве реке, на надморској висини од 454...

ВЕРОВАЊЕ, сфера духовног живота у којој су похрањене маштовите представе о разним природним или натприродним појавама. В. је настало са настанком људског друштва, заузима у њему веома значајно место и прати његов развој све до савременог доба. Верује се у неко...

ВЕРОВАТНОЋА, мера извесности неког догађаја која се креће између потпуне извесности (сигуран догађај) и одсуства могућности (немогућ догађај). Теорија В. је математичка дисциплина која се бави изучавањем математичких модела случајних појава. Ова теорија млађа ...

ВЕРОНА, Ева, библиотекар (Трст, 1. II 1905 – Загреб, 19. V 1996). После завршене гимназије студирала је математику и физику на Филозофском факултету у Загребу и дипломирала 1928. Била је први доктор наука из библиотекарства у бившој Југославији. Радила је у На...

ВЕРОНАУКА, предмет у наставном процесу чији је првенствени циљ да код ученика развије духовну моћ да схвате основна учења вере и кључне вредности живота. Кроз в. се развија љубав према Богу и људима у окружењу, а кроз познавање историје своје верске организаци...