Претражи резултате

ВАГАН → МЕРЕ

ВАГАНЕШ, црква Успења Богородичиног у истоименом селу, петнаестак километара источно од Новог Брда. Црква је једнобродна с полукружном апсидом на истоку и високом, накнадно дозиданом спратном припратом на западу. На источном зиду има плитке, лучно засведене ни...

ВАГАНОВА, Агрипина Јаковљевна, балерина, балетски педагог, кореограф (Петроград, 26. VI 1879 – Лењинград, 5. XI 1951). Завршила Петербуршку позоришну школу 1897. и одмах ступила у Маријински театар. Иако су међу главним улогама које је одиграла и Одета/Одилија...

ВАГАНСКА ПЕЋИНА, пећина у западном делу Босне, на крашкој површи Јањ, северозападно од планине Виторог и Купрешког поља. Отвор пећине се налази на страници плитке асиметричне вртаче, која је смештена између две скаршћене увале, настале срастањем вртача, на вис...

ВАГНЕР, Ото (Wagner, Otto), архитекта (Пенцинг код Беча, 13. VII 1841 – Беч, 11. IV 1918). Један од оснивача доктрине модерне архитектуре – функционалности слободног плана, равних кровова, структуралних принципа и доследне употребе материјала, нарочито гвожђа....

ВАГНЕР, Хенри Н. (Wagner, Henry N. Jr.), лекар, универзитетски професор (Балтимор, САД, 12. V 1927 – Балтимор, 25. IX 2012). Дипломирао медицину 1952. на Школи за медицину Универзитета „Џон Хопкинс" у Балтимору. Са МекЕјфијем (McAfee) основао 1959. Одељење нук...

ВАЖИЋ, Божо, агроном, универзитетски професор (Дувнo/Томиславград, 8. X 1962). На Одсеку за сточарство Пољопривредног факултета у Сарајеву дипломирао је 1988. Магистрирао је 2002. на Пољ. ф. у Новом Саду, а докторирао 2006. на Пољ. ф. у Бањалуци. За асистента ...

ВАЗАЛНЕ ДРЖАВЕ (лат. vassallus: поданик), државе које су биле у односу зависности према некој моћнијој држави или царству. Етимологија речи вазал је и после многих расправа остала нејасна. Вазали (vassi dominici) у основи су били службеници владаревог дома у Ф...

ВАЗДУХОПЛОВНА ВОЈНА АКАДЕМИЈА, школска установа војске југословенске државе, oснована у Панчеву, у Краљевини Југославији 1. IV 1940. У прву класу примљени су питомци Ниже школе Војне академије, после 18 месеци школовања, а у другу класу лица из грађанства са з...

ВАЗДУХОПЛОВНА ИНДУСТРИЈА, грана индустрије за производњу летелица и ваздухопловне опреме у коју су укључени сви фактори од идеје, пројектовања, разраде, израде делова, монтаже, испитивања и испоруке ваздухоплова. Прве идеје о стварању в. и. јавиле су се међу с...

ВАЗДУХОПЛОВНИ МОТОРИ и ПРОПУЛЗОРИ, средства за погон ваздухоплова, системи интегрисани од пропулзивног елемента и мотора. Мотор је машина која претвара било коју врсту енергије у механичку. У ваздухопловству (преко 99%) примењују се мотори који део хемијске ен...

ВАЗДУХОПЛОВНИ МУЗЕЈ (Музеј ваздухопловства), основан је 1957. у оквиру војног ваздухопловства, у Команди Ратног ваздухопловства (РВ), као „Одсек за историју и музеј југословенског ваздухопловства". Следеће године формиран је Музеј југословенског РВ (МЈРВ) у са...

ВАЗДУХОПЛОВНИ ОПИТНИ ЦЕНТАР, војна установа која обавља научно-техничко испитивање и верификацију авиона, ваздухоплова и ваздухопловне опреме. Почетком 30-их година прошлог века у Краљевини Југославији почиње нагли развој ваздухопловне индустрије. У новооснова...

ВАЗДУХОПЛОВНИ САВЕЗ СРБИЈЕ, цивилна ваздухопловна спортско-техничка организација Републике Србије. Од 1945. почиње оснивање аероклубова (АК) у Србији, до 1948. у свим југословенским републикама основани су савези, а 1948. и Ваздухопловни савез Југославије (ВСЈ...

ВАЗДУХОПЛОВНИ ТЕХНИЧКИ ИНСТИТУТ, установа војске југословенске државе, основана 10. VIII 1946. у Земуну са задатком проучавања ваздухопловне технике и разних техничких дисциплина везаних за ваздухопловство. Убрзо по оснивању установа се преселила у Жарково, гд...

ВАЗДУХОПЛОВНОТЕХНИЧКА ВОЈНА АКАДЕМИЈА, високошколска војна установа Југословенске народне армије. Формирана је у склопу реформи војног школства новембра 1952. у Рајловцу као Ваздухопловна техничка академија преформирањем Ваздухопловног војнотехничког училишта ...

ВАЗДУХОПЛОВСТВО, организација и делатност везана за летење ваздухопловима и искоришћење ваздушног простора. По врсти ваздухоплова дели се на балонство и авијацију, по намени на цивилно и војно в. Цивилно служи за разне сврхе, а дели се на саобраћајно/транспорт...

ВАЗДУХОПЛОВСТВО, спортска дисциплина која обухвата све врсте летења безмоторним и моторним летелицама са такмичарском сврхом. Настало је крајем XVIII в. са појавом балонства, а данас обухвата и падобранство, ваздухопловно једриличарство, параглајдинг и змајарс...

ВАЗДУШНЕ БАЊЕ → БАЊЕ

ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ, врста саобраћаја која се обавља ваздухопловима по предвиђеном реду и на одређеним ваздушним линијама. Први в. с. у Србији започет је већ почетком октобра 1918. када је Српска авијатика успоставила сопствени војно-поштански саобраћај између ...