Претражи резултате

БУНУШЕВАЦ, Радмила, новинар (Београд, 16. XI 1911 – Београд, 4. VII 2006). У младости играла хазену и била чланица екипе Југославија. Дипломирала 1937. на Правном факултету у Београду. Први новинарски рад објавила у Политици 1931, у којој је радила до 1966. Ур...

БУНУШЕВАЦ, Тома, инжењер шумарства, универзитетски професор (Београд, 1. III 1914 – Београд, 8. X 1998). Дипломирао на Пољопривредно-шумарском факултету у Београду 1936, где је од 1938. радио као асистент на предмету Геодезија, а 1945. изабран за сталног хонор...

БУНУШЕВАЦ БИНГУЛАЦ, Анђа, новинар (Ниш, 28. XI 1900 – Стари Сланкамен, 6. XI 1980). У Београду завршила Правни факултет 1924. Још као студенткиња писала за Радничке новине. Каријеру започела 1926. у београдској Политици и постала прва српска професионална нови...

БУНЧИЋ, Сава, ветеринар, универзитетски професор (Нови Сад, 30. IV 1950). Дипломирао (1974), магистрирао (1980) и докторирао (1985) на Факултету ветеринарске медицине у Београду, где се по дипломирању запослио и где је биран у наставна звања до ванредног профе...

БУЊА, примитивна грађевина у северној и средњој Далмацији и Истри, углавном кружног облика, ниских и уских врата с минијатурним прозором. Изведена у суво, без малтера, од грубих камених прстенова, који се према горе у унутрашњости сужавају и на врху затварају ...

БУЊАК, Петар, полониста, преводилац, универзитетски професор (Београд, 1. XII 1960). Дипломирао на Филолошком факултету у Београду (1981), где је магистрирао (1987) и докторирао (1996). Од 1983. ради на Фил. ф., од 2009. у звању редовног професора. Бави се срп...

БУЊАЦ, Владимир, књижевник, новинар (Загреб, 10. VI 1928 – Београд, 17. II 1999). У Београду студирао архитектуру, потом биологију, а од 1954. југословенску и општу књижевност. Са сликаром Б. Маскарелијем основао двојезични књижевни лист (српскохрватски–италиј...

БУЊАЦ (БУНИЋ), Радован, кнез (?, око средине XVII в. – Загреб, 1703). Српски крајишки првак који се крајем XVII и почетком XVIII в. борио против потчињавања области између Купе и Уне (данашње Баније) власти хрватског бана и загребачког бискупа. Из расположивих...

БУЊЕВАЦ, Милан, театролог, критичар, прозаиста (Добој, 25. IV 1941). Филолошки факултет на катедри за Општу књижевност завршио у Београду (1965), а докторирао у Стразбуру 1968. Радио као научни сарадник и шеф пројекта у Институту за књижевност и уметност у Бео...

БУЊЕВАЧКЕ И ШОКАЧКЕ НОВИНЕ, недељни лист за политику, поуку, забаву и газдинство који је почео излазити 19. III 1870. у Калочи (Мађарска). Лист је писан на икавици, латиничним писмом, намењен, пре свега, буњевачком и шокачком становништву у Бајском троуглу. Би...

БУЊЕВАЧКЕ НОВИНЕ, информативно-политичко гласило буњевачке националне заједнице које је покренуто у Суботици августа 2005. Излази једном месечно, на 32 стране, у тиражу од 1.000 примерака. Наставља традицију Буњевачких и шокачких новина које је бискуп Иван Ант...

БУЊЕВИЋ, Душан, свештеник (Сарајево, 25. IV 1928). Живео и школовао се у Стону код Дубровника, Мостару, Нишу и Београду, одакле 1944. одлази у четнички Чегарски корпус. После ослобођења хапшен због растурања Гролове Демократије и истеран из свих школа (1946). ...

БУЊЕВЦИ, јужнословенска етничка група, католичке вере, штокавско-икавског наречја српскохрватског језика. У Србији их има нешто више од 20.000. Највећи број живи у северном делу Бачке, углавном у Суботици, Сомбору и околним насељима. О пореклу, припадности и е...

БУЊИШТЕ, сметлиште, издвојено место у окућници где се баца ђубре. У народном веровању нечисто и опасно место. Породиљи се забрањује да иде на б., а свим осталим да износе ђубре из куће после заласка сунца јер могу „ограисати", могу се разболети од „ограме" (па...

БУРА (грч. boreva": северни ветар), снажан и хладан сливајући ветар. Међународни назив је бора. Најинтензивнији развој б. је дуж балканске обале током зиме, а тако се називају и многи хладни сливајући ветрови (на источној страни Стеновитих планина у Северној А...

БУРА, Димитрије, инжењер шумарства (Дицмо код Сиња, 15. I 1911 – Београд, 19. VII 1987). Студирао на шумарским факултетима у Београду и Брну, где је и дипломирао 1934. Организатор публицистичке делатности у области шумарства Југословенског пољопривредно-шумарс...

БУРАЗОР, Мирко, лекар, кардиолог, универзитетски професор (Ниш, 9. I 1946). Дипломирао на Медицинском факултету у Нишу 1970, где је и магистрирао 1984, докторирао 1990, специјализирао интерну медицину 1978. и стекао ужу специјалност из кардиологије 2005. Ради ...

БУРГЕНЕ (Burgenae), античко утврђење и насеље код Нових Бановаца. Крајем XIX в. регистровано је пространо утврђење или утврђено насеље 500х600 м. У II–III в. ту је била стационирана мања војна јединица (кохорта I Thracum civium Romanorum), а у касној антици cu...

БУРДИМО, село у подножју планине Тресибабе, у долини Изворске реке (притока Сврљишког Тимока), на локалном путу, 12 км источно од општинског седишта Сврљига. Насеље дисперзивног типа на 480–600 м н.в. сачињено од 11 махала. Помиње се 1478. и 1481. са 32 куће. ...

БУРЗАН, Никола, новинар (Подгорица, 9. XII 1935 – Београд, 30. V 2000). Студирао светску књижевност на београдском Филозофском факултету. Професионални новинар постао 1957. У београдској Борби био уредник унутрашњополитичке рубрике (1969–1972), главни и одгово...