Претражи резултате

АЛ СЕКО, техника сликања, врста зидног сликарства. Име потиче од италијанске речи secco (суво) јер се, за разлику од технике al fresco (свеже) или buon fresco (права фреска), изводи на сувом малтеру, уз употребу везива. Техника суве фреске, позната из египатск...

АЛ ФРЕСКО, техника сликања, врста зидног сликарства од чијег назива је настао термин фреска. За разлику од технике al secco, пигменти минералног порекла мешају се са кречном или чистом вoдом и наносе на влажан малтер на зиду, без везивног средства. Сушењем бој...

АЛА, митолошко биће. Према предању змијоликог је изгледа и најчешће се јавља у виду олујног ветра. Постоји у веровањима и фолклору Србије, Бугарске и Македоније. Реч а. среће се у неким изразима у Босни и Херцеговини, као и југозападној Хрватској. Старији поме...

АЛАВАНТИЋ, Радомир Раде, новинар (Београд, 13. VII 1927 – Београд, 8. VII 2003). Као борац НОБ-а учествовао у пробоју Сремског фронта априла 1945. Студирао права. Новинарством се бавио од 1947. Постао сарадник, затим уредник часописа Народна држава, који је из...

АЛАВАНТИЋЕВА АФЕРА, покушај војног пуча против режима Александра Обреновића. Организовале су га присталице династије Карађорђевић. Име је добила по службенику шабачког среског начелства и агенту принца Петра, Радомиру Милинковићу Алавантићу. У ноћи између 20. ...

АЛАВАЊА, Нада, сликар (Београд, 13. VII 1952). Студирала на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Са Tахиром Лушићем и Владимиром Николићем, уметницима окупљеним око Ликовне редакције Студентског културног центра у Београду, 1981. осн...

АЛАВАЊА/ХАЛАВАЊА РАДОЈЧИЋ, Кирило Ћира, граничарски пуковник (Кирин, Банија, 8. XI 1794 – Футог, Бачка, 19. VI 1849). Пореклом из српске граничарске породице. Војничку каријеру започео 1809. као кадет и заставник, постао царски мајор (1838), обрстлајтнант/потп...

АЛАКИНЦЕ, село јужно од пута Владичин Хан − Сурдулица, у малој Масуричкој котлини. Од Сурдулице је удаљено 3 км. Куће су окупљене у широј зони локалног пута, на око 420 м н.в. Као хришћанско насеље помиње се у XVI в. У другој половини истог века Турци су насељ...

АЛАТИ, физичка или апстрактна средства која омогућавају или помажу да се изврши неки задатак. Међу различитим а. издваја се посебна класа намењена области производних технологија, а то су а. за обраду и обликовање материјала. У примени а. увек прате и одговара...

АЛАТНЕ МАШИНE, машине које стварају саставне делове свих других машина, а могу и да се саморепродукују, односно да стварају сопствене реплике и при томе саме себе усавршавају. Не могу да функционишу без алата, а тај функционално недељиви систем, који чине а. м...

АЛАЏА ХИСАР → КРУШЕВАЦ

АЛБАЛА, Давид, лекар, писац (Београд, 1. IX 1886 – Вашингтон, САД, 4. IV 1942). Медицину завршио у Бечу 1910. Био је председник Удружења јеврејских студената Балкана. После завршеног факултета ступио у војну службу, а у балканским ратовима и у I светском рату ...

АЛБАЛА-ЛЕБЛ, Паулина, професор, преводилац (Београд, 9. VIII 1891 – Лос Анђелес, 8. X 1967). На Филозофском факултету у Београду дипломирала српску и француску књижевност (1913), након чега се запослила у Првој женској гимназији. После једногодишњег боравка у ...

АЛБАНИЈА, палата у Београду, први облакодер у српској архитектури. Подигнута је 1939. на углу Кнез-Михаилове и Коларчеве улице, на месту истоимене кафане срушене 1936. Име је добила како по тој кафани, тако и у знак сећања на голготу коју је српска војска прош...

АЛБАНОЛОГИЈА, комплекс научних дисциплина које имају за предмет језик, књижевност, материјалну и духовну културу албанског народа. Српска средина и српска наука имале су веома запажену улогу у првом периоду развоја албанолошких студија. Томе је у првом реду до...

АЛБАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ, основан у Приштини 1953. са задатком да се бави културом Албанаца у Југославији: језиком, етнографијом, фолклором, историјом и књижевношћу. Затворен крајем 1955. да би поново био отворен 1967. У наредних десетак година рада направљени су ...

АЛБАНСКА СПОМЕНИЦА, ратна споменица Краљевине Србије. Установљена је указом од 5. IV 1920. у знак сећања на повлачење преко Албаније 1915. Право на споменицу имали су сви који су били на војној дужности приликом преласка Албаније. Споменица је у облику двоглав...

АЛБАНСКИ ЈЕЗИК, индоевропски језик старобалканског порекла. Има око 6 милиона говорника и статус службеног језика у Албанији (око 3 милиона) и на Косову и Метохији (преко 1,5 милион говорника). Знатан број говорника а. ј. живи и у суседним областима Црне Горе,...

АЛБАНСКО-СРПСКИ ОДНОСИ  Политички односи. Односи Албанаца/Арбанаса и Срба у периоду турске власти, а и касније, били су условљени арбанашком исламизацијом, економским неприликама у кршевитим падинама средње и северне Албаније, питомошћу суседног српског етнич...

АЛБАНЦИ, народ још неразјашњеног порекла који насељава део западног Балкана. О њиховом пореклу постоји миграциона (досељени су са Сицилије где су стигли са Кавказа или Прикаспијске низије) и аутохтонистичка теорија (потомци су старобалканског становништва), ка...