Претражи резултате

БОГОЈАВЉЕЊЕ (6/19. јануар), празник Христовог крштења у Јордану, које је обавио Јован Крститељ (Мт 3, 13-17). Српски народ је с примањем хришћанства прихватио и овај празник освећења воде и природе. Христос је крштењем осветио воду, једну од основних животних ...

БОГОЈЕ, војвода (XIV в). Титулу и звање војводе носио је за време Стефана Дечанског, као краљев намесник у Зети. Када је Стефан Душан збацио с престола Стефана Дечанског и преузео власт (августа 1331), Б. се с групом властеле одметнуо од новог краља. Међу њего...

БОГОЈЕВИЋ, Василије П., трговац, народни посланик, сенатор (Тетово, 14. I 1860 – Скопље, 24. III 1939). Потиче из угледне српске тетовске породице, отац Петар био богат трговац, народни првак и представник Срба у Старој Србији и Македонији. Основну школу заврш...

БОГОЈЕВИЋ, Десанка, молекуларни биолог и физиолог, научни саветник (Београд, 3. X 1956). Дипломирала 1981. на групи Молекуларна биологија на Биолошком факултету у Београду, на којем је магистрирала 1986. из генетике, а докторирала 1995. на проблематици молекул...

БОГОЈЕВИЋ, Јелена, биолог, ентомолог, универзитетски професор (Сомбор, 2. V 1934). Природно математички факултет, групу Биологија, завршила у Београду 1958. Докторирала 1970. на Пољопривредном факултету у Београду из области претежно земљишних бескрилних инсек...

БОГОЈЕВИЋ, Наташа, композитор (Ваљево, 1. I 1966). Оркестарским делом Circulus vitiosus дипломирала на Катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду, у класи С. Хофмана. Усавршавала се у Електронском студију Радио Београда код В. Радовановића и...

БОГОЈЕВИЋ, Радоје, ботаничар, еколог, универзитетски професор (Трућевац код Деспотовца, 6. XI 1923 – Београд, 6. VIII 1989). Завршио Вишу педагошку школу и студије биологије на Природно-математичком факултету у Београду. На истом факултету је и докторирао 1965...

БОГОЈЕВИЋ, Ратомир, архитекта, урбаниста, универзитетски професор (Ниш, 9. XI 1912 – Београд, 5. IX 1962). Дипломирао 1937. на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду. Радио као приватни пројектант (1938–1941) и у Урбанистичком заводу града Београ...

БОГОЈЕВИЋ, Славољуб Слава, сликар, графичар, уметнички илустратор (Ниш, 31. III 1922 – Београд, 15. XII 1978). Прве поуке из сликарства добио је током 1943. у сликарској радионици Народног позоришта у Београду, коју је водио Јован Бијелић. Студије сликарства з...

БОГОЈЕВИЋИ, село на левој страни долине Голијске Моравице, 4 км јужно од општинског седишта Ариља. Кроз село тече Љесковачки поток, притока Моравице. Дисперзивног је типа и чини га 17 заселака. Смештено је на 360–620 м н.в. На његовој источној граници пролази ...

БОГОЈЕВО, село на западној периферији Бачке, у општини Оџаци. Налази се на западној периферији бачке плеистоцене терасе према алувијалној равни Дунава широкој 2 км. На другој страни Дунава алувијална раван је још ужа тако да је овде формиран прелаз преко реке,...

БОГОЈЕВЦЕ, село у општини Лесковац, у долини Јужне Мораве уз њену леву притоку Ветерницу, 1 км јужно од ушћа. Западно од села пролазе аутопут и железничка пруга Ниш–Врање, али је једина саобраћајна веза села локални пут до Лесковца дуг 6 км. Насеље се налази н...

БОГОМОЉАЧКИ ПОКРЕТ, јавио се после 1848. међу Србима у Банату и раширио се по Карловачкој митрополији. Поникао је у народу, а везује се за Витомира Малетина из Српског Падеја. Религиозно-морални препород огледа се у редовном посећивању богослужења, окупљању ра...

БОГОМОЉКА (Mantis religiosa), крупан инсект из породице Mantidae и реда Mantodea. Tело је издужено, дорзи-вентрално спљоштено, дугачко 45–60 мм, зелене боје која се с јесени мења у жуту у складу с бојом вегетације. Глава је мала и веома покретљива, са два бочн...

БОГОРОДИЦА, Мајка или Мати Божја, тј. Мајка Спаситеља Исуса Христа (Назарет, око 20. п.н.е. – 45 н.е). По оцу Јоакиму припада потомству цара Давида, а по мајци Ани лози првосвештеника Арона. Родитељи су је са три године посветили Богу. Одрасла је у јерусалимск...

БОГОРОДИЦА ГРАДАЧКА, средњовековна црква у Чачку, посвећена Вазнесењу Христовом. Манастир са црквом подигнутом у славу Успења Богородице, познатог у изворима као Градац Моравски, саградио је до 1189/1190. кнез Страцимир, брат великог жупана Стефана Немање. Прв...

БОГОРОДИЦА ЗАХУМСКА, манастир на југоисточној обали Охридског језера под стенама Галичице. Изградио га је пре 1360. ћесар Гргур Голубић, угледни властелин из Херцеговине, који је из родног Захумља донео у Македонију много поштовану икону Богородице Захумске и ...

БОГОРОДИЦА КРАЈИНСКА (Пречиста Крајинска), рушевине цркве код села Остроса на југозападној обали Скадарског језера. Први пут се помиње крајем X в. када је ту сахрањен Петрислав, отац кнеза Јована Владимира. Нешто касније овде се налазио Владимиров двор са цркв...

БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА, средњовековна црква у Призрену. Њен први помен датира из 1019, када је ту столовао византијски епископ Призрена. Године 1219. постала је седиште новоустановљене Призренске епископије као саставног дела Српске аутокефалне цркве. Цркву је поч...

БОГОРОДИЦА ПЕТРУШКА, средњовековна црква, чији се остаци налазе изнад села Лешја на брду Баба код Параћина. Време њеног оснивања није поуздано утврђено. Очувани извори сведоче да је ктитор цркве био жупан Вукослав који је од цара Душана добио баштину око Петру...