Претражи резултате

БАЛША I, властелин, господар Зете (? – ?). Вероватно води порекло од романизованих Влаха који су се као ратници-пронијари издигли у редове племства. О Б. као родоначелнику познате породице говори Мавро Орбин (1601). Према казивању Орбина, који је користио непо...

БАЛША II БАЛШИЋ, господар Зете и северне Албаније (? – Саурско Поље код Берата, 18. IX 1385), владао 1378–1385. Најмлађи Балшин син, наследио брата Ђурђа I. Територију проширио 1372. женидбом с албанском деспотицом Комнином, ћерком деспота Јована Комнина Асена...

БАЛША III БАЛШИЋ, господар Зете (Зета, ? – Београд, 28. IV 1421), владао 1403–1421. Син Ђурђа II Страцимировића Балшића. Дошао на власт 1403, када су Турци били заузети сукобима међу Бајазитовим синовима, па су за Б. зато били важнији Млечани који су најављива...

БАЛША ХЕРЦЕГОВИЋ, великаш, господар Доњих крајева (? – ?, 1416). Син херцега Хрвоја Вукчића из првог брака с непознатом властелинком. У изворима се први пут помиње 1398. када је предводио босанску војску, која је заузела град Дубицу, седиште истоимене угарске ...

БАЛШИЋ, Јелена, владарка, књижевница (?, између 1366. и 1371. – скадарско острво Горица, почетак 1443). Трећа кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице. Образовала се на двору у Крушевцу под утицајем монахиње Јефимије. Удала се за зетског господара Ђурђа Страцимиро...

БАЛШИЋИ, потомци Балше I. Помињу се као обласни господари 1360, када је и цар Урош признао „постојање Зете Б. и државе кнеза Војислава". Балшини синови Страцимир, Ђурађ и Балша II заједнички су иступали и брзо ширили своју власт. Управљали су 1362. само узаним...

БАЉАК, Александар, афористичар (Црвенка, 29. VII 1954). Огласио се 80-их година XX в. у часописима Студент, Младост, Књижевна реч, Књижевне новине и др., дајући својеврсну сатиричку хронику српског друштва свога времена. Један је од кључних стваралаца сатиричн...

БАЉАК, Душан, политичар, публициста, адвокат (Задар, средина XIX в. – Задар, 24. IV 1935). Студирао права у Бечу и Грацу, где је и докторирао. Био члан Српске народне странке у Далмацији и један од њених првака, припадајући радикалнијој партијској струји. Посл...

БАЉВИНЕ, село у Републици Српској, које се налази на десној страни долине ријеке Врбас, на западној подгорини планине Чемернице. У саставу је општине Мркоњић Град. Једина саобраћајна веза села је мост преко Врбаса, који га повезује са путем Јајце (25 км) – Бањ...

БАЉЕВАЦ, село југозападно од Београда, крај пута Београд (око 30 км) – Лазаревац. Старо насеље било је дисперзивног типа, на побрђу западно од пута, а ширењем утицаја Београдске урбане зоне изместило се уз њега и чини део континуиране агломерације, коју гради ...

БАЉЕВАЦ, рударско насеље на левој страни долине Ибра. Налази се у западном делу Баљевачке котлине, на путу и железничкој прузи Краљево–Рашка (општинско средиште, 14 км). Простире се у долини реке и по страницама планине Радочело на 387–480 м н.в. Нижи део насе...

БАЉИВИ, Ђуро (Baglivi, Giorgio), лекар, универзитетски професор (Дубровник, 8. IX 1668 – Рим, 15. VI 1707). Пореклом је из дубровачке породице Армено, а у Леће (јужна Италија) дошао је као петнаестогодишњак. Студирао медицину у Напуљу, а усавршавао се у Салерн...

БАЉКОВАЦ, село 3 км јужно од општинског средишта Крагујевца, које се налази на левој долинској страни Ждраљице, десне притоке Лепенице, поред пута према Јагодини. Село је дисперзивног типа и простире се по побрђу на 240–400 м н.в. Чине га три „мáле". Б. је осн...

БАЉКОВИЦА, село у Републици Српској, на југоисточним обронцима планине Мајевице, око 12 км сјеверозападно од општинског средишта Зворника. Са градом је повезано локалним путем. Насеље је смештено у долини Баљковичке реке (слив Дрине) на 300–500 м н.в. Дисперзи...

БАЉОЗОВИЋ, Александар, хирург, универзитетски професор (Лесковац, 30. XII 1925 – Сремска Каменица, 16. I 1992). Дипломирао 1953. на Медицинском факултету у Београду, а специјалистички испит из хирургије положио 1958. Докторирао 1980. Усавршавао се на хируршким...

БАЉОШЕВИЋ, Стеван Ж., инфектолог, универзитетски професор (Јужни Брод/ Македонски Брод код Кичева, Македонија, 2. VIII 1938). Дипломирао на Медицинском факултету у Београду 1963. Завршио специјализацију инфективних болести у Београду 1969. Докторску дисертациј...

БАЉЦИ, село у Републици Српској, на око 3 км сјевероисточно од општинског средишта Билеће, уз границу са Црном Гором. То је подручје Билећких Рудина. Насеље је смештено у широкој скаршћеној ували дугој око 4 км, на 680–750 м н.в. Дисперзивног је типа и заузима...

БАМБИ, кондиторска индустрија основана 15. X 1967. у Пожаревцу. Сталним улагањем у технолошке и кадровске потенцијале, као и праћењем светских достигнућа и трендова, израсла је у лидера југословенске кондиторске индустрије. Пословала у саставу Комбината „Житос...

БАН (грч. bo(e)no"), титула забележена код Константина Порфирогенита у значењу владарске титуле Хрвата у „Крштеној Хрватској". Хрватски б. је лично управљао жупама Крбавом, Ликом и Гацком. Сматра се да титула води порекло од аварско-турских речи бајан: владала...

БАН, Јелена (Jeлка), гимнастичарка (Босут код Сремске Митровице, 20. V 1906 – Београд, 20. VIII 1981). Школовала се у Сремској Митровици, где је у Соколском друштву положила испит за предњаке. Начелница Сокола у овом граду била у периоду 1929–1932. Усавршавала...