Претражи резултате

АЏИЋ, Сретен, педагог, професор (Мала Сугубина код Рековца, 15. X 1856 – Београд, 9. XII 1933). У Бечу је студирао педагогију у Педагогијуму и на Универзитету, те проучавао рад са слепима, а у Лајпцигу слушао предавања В. Вунта из експерименталне психологије. ...

АЏИЋ-ПОЗНАНОВИЋ, Нада, сликар текстила (Беочин, 31. VII 1944). Дипломирала на Академији примењених уметности у Београду, на одсеку за текстил. Последипломске студије (Просторна таписерија) завршила на истој Академији. Самостално излагала таписерије и сликани т...

АШАНИН, Ружица, М., микробиолог, универзитетски професор (Жидовићи код Пљеваља, 3. IX 1947). На Факултету ветеринарске медицине у Београду дипломирала 1971. У току последипломских студија провела годину дана на Катедри за заразне болести. На матичном факултету...

АШАНИН, Чедомир, политички активиста у исељеништву (Никшић, 15. XI 1924). Био је припадник 5. четничког пука у Црној Гори, а после пораза националних снага емигрирао је у Канаду. Након II светског рата са Пером Булатом основао Српску народну одбрану у Канади. ...

АШАЊА, село у јужном Срему у општини Пећинци. Изграђено је унутар плеистоцене терасе. Кроз А. пролази локални асфалтирани пут. Од општинског средишта удаљена је 29 км, а од Београда 36 км. Уз северну границу села налази се широки канал Јарчина, који је, иако п...

АШИК-ПАША ЗАДЕ, турски хроничар (Танун, Анадолија, крај XIV / почетак XV в. – ?, после 1484). Своје дело Tevarih-i-al Osman, у којем су описани догађаји из турске историје од времена Мурата I и даље током XV в., писао је пред крај живота. Догађаје је описивао ...

АШКАЛИЈЕ, етничка група која живи на Косову, јужним деловима уже Србије и у Војводини. Постоји вишe теорија о њиховом пореклу, али најчешће се сматрају једном од ромских група. Традиционално су по занимању ковачи, котлокрпе, калајџије. На Косову је крајем Отом...

АШКОВИЋ, Томислав, атлетичар, спортски функционер (Београд, 4. V 1951). Факултет политичких наука завршио у Загребу. Атлетску каријеру започео 1975. у Кикинди. Био је члан загребачког Динама, београдске Црвене звезде и новосадске Војводине. Такмичио се у трчањ...

Б, друго слово српске ћирилице, графема са више појавних облика (алографа): Б, б, Б, б, итд. У старословенској ћирилици назив слова био је „буки". Њимe се означава двоуснени, звучни, експлозивни сугласник у српском језику. Тај глас је и назив слова Б у савреме...

Б-92, радио-телевизијска станица, названа по Београду као седишту и фреквенцији на којој је емитовала радио програм. Била је један од ретких слободних медија који је 90-их година XX в. као омладински радио, oснован 1989, иступао против насиља, нетолеранције и ...

БА, село на северној подгорини Сувобора, у изворишном делу долине реке Врело. Са општинским средиштем Љигом спојено је слепим путем дугим 11 км. Почетком XX в. помиње се под именом Бах. Простире се на 260–440 м н.в. Виши делови села имају дисперзиван карактер,...

БАБА, старија жена са којом су у традиционалној култури повезана различита веровања. Општесловенска реч б. има више значења: „жена", „мајка оца или матере", „ташта", „старица", „она која помаже при порођају, бабица", „дојиља", а може бити и назив за жену која ...

БАБА, планина у Херцеговини, западно од Гатачког поља. Простире се правцем запад–исток, на дужини од око 12 км. На гребену су врхови Ђед (1.737 м н.в.), Камена глава (1.666 м) и Голи врх (1.502 м), чије висине опадају од запада ка истоку. Састављена је од креч...

БАБА, Јоан (Baba, Ioan), песник, новинар, преводилац (Селеуш код Алибунара, 25. XI 1951). Након студија права и политикологије, у Алибунару покренуо часопис Информатор (на српском, румунском и словачком). Од 1974. живи у Новом Саду, где је један од оснивача и ...

БАБА МАРТА, персонификација месеца марта или неколико његових дана који су праћени захлађењем и падавинама; име охоле и свадљиве бабе која је, према предању, пре времена истерала своју стоку на пашу у планину и успут увредила одлазећи месец. Предање, чије вари...

БАБА НОВАК → СТАРИНА НОВАК

БАБА-ВОЈНОВИЋ, Мариоара (Baba-Vojnovici, Mărioara), песник, позоришни и филмски критичар, новинар (Селеуш код Алибунара, 18. XII 1950 – Нови Сад, 7. VI 2010). По дипломирању на Академији драмских и филмских уметности „Ј. Л. Карађале" у Букурешту, радила као но...

БАБА-МИЛКИЋ, Ђорђе, стоматолог, ортодонт, универзитетски професор (Лесковац, 2. VI 1928 – Крагујевац, 28. IX 2000). Дипломирао на Стоматолошком факултету у Београду 1955. Хабилитацију стекао 1957. Специјализовао Ортопедију вилица са дечјом и превентивном стома...

БАБАЈИЋ, село северозападно од општинског средишта Љиг (2,5 км). Смештено је у долини потока Годевац, притоке реке Љиг. Дисперзивног је типа. Простире се на 160–250 м н.в. и чине га четири засеока. У новије време куће се концентришу уз друм. Први писани помен ...

БАБАЦ, Марко, монтажер, филмски редитељ, универзитетски професор (Земун, 9. III 1935). Завршио медицину у Београду (1962). Као један од оснивача Кино-клуба „Београд", од 1951. активно се бави аматерским филмом. Обављајући све фазе рада, од сценарија до монтаже...