Претражи резултате

АРСЕНОВИЋ, Никола, сликар, етнограф (Ретфала код Осијека, 1823 – Београд, 1887). Касно је научио да црта и акварелише, кад се и заинтересовао за сликање народних ношњи. Напустио кројачки занат и обишао све јужнословенске земље сем Босне и једног дела Македониј...

АРСЕНОВИЋ, Теодора (Тода), глумица, оперска певачица (Врањево/Нови Бечеј, Банат, 22. XII 1885 – Београд, 18. X 1960). У путујућој дружини „Србадија" Д. Нишлића била 1900–1902. Од септембра 1906. била је привремени, а од јануара 1909. редовни члан Народног позо...

АРСЕНОВИЋ-ШОБИЋ, Вера, радиолог, универзитетски професор (Београд, 3. XI 1929). Дипломирала (1956) и докторирала (1979) на Медицинском факултету у Београду. На истом факултету изабрана у звање редовног професора 1989. По позиву предавала на мед. ф. у Загребу, ...

AРСИКИН, Ирина, оперска певачица, универзитетски професор (Београд, 5. II 1938). Дипломирала (1963) и магистрирала (1974) на Музичкој академији у Београду. Од 1960. је солисткиња Уметничког ансамбла ЈНА, а од 1969. хора Радио-телевизије Београд. С посебним усп...

AРСИЋ, Богољуб, епидемиолог, универзитетски професор (Волковија, Тетово, 2. VII 1914 – Београд, 25. VII 1999). Медицински факултет у Београду завршио 1942. и потом радио у Централном хигијенском заводу у Београду на сузбијању пегавца и других заразних болести ...

АРСИЋ, Бранка, филозоф (Београд, 9. VIII 1965). Школовала се у Београду где је завршила основне и докторске студије филозофије. Била је асистент и доцент на Филозофском факултету у Београду. Предавала је на женским студијама у Београду и Будимпешти, а потом ам...

АРСИЋ, Еустахија (Јевстахија), књижевник, добротвор (Ириг, 14. III 1776 – Арад, Румунија, 17. II 1843). Почетком XIX в. прелази с родитељима у Арад, гдје је уз (трећег) мужа Саву постала добротворка, помажући издавање дјела (Ј. Вујић, П. Берић), претплаћујући ...

АРСИЋ, Љубица, књижевник (Београд, 19. XII 1955). Дипломирала на Групи за југословенске књижевности и српски језик београдског Филолошког факултета 1978. Професор је у музичкој школи „Мокрањац" у Београду. Пише кратке приче, приповетке, романе и публицистичке ...

АРСИЋ, Милорад, рвач, судија (Бело Брдо код Вишеграда, 28. V 1920 – Војвода Степа, 27. X 2004). У Петровграду (данашњем Зрењанину) завршио средњу техничку школу и 1939. почео да се бави рвањем. Учествовао у НОБ-у и после рата остао у војсци, где је стекао чин ...

АРСИЋ, Милош, историчар уметности, ликовни критичар (Куманово, 6. I 1941). Дипломирао на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду (1965). Професионалну каријеру започео у Новом Саду као гимназијски професор. Од 1975. радио као кустос у За...

АРСИЋ, Мирослав, графичар, сликар (Пожаревац, 20. VI 1942). Студије сликарства завршио 1967. на Академији ликовних уметности у Београду, у класи Лазара Возаревића и Љубице Сокић. Факултативно студирао мозаик код Божидара Продановића и графику код Марка Крсмано...

АРСИЋ, Петар, архитекта, универзитетски професор (Београд, 28. VIII 1950). Дипломирао (1976) и магистрирао (1981) на Архитектонском факултету у Београду. Председник Савеза архитеката Србије и члан Комисије Србије и Црне Горе за УНЕСКО. Редовни професор на Кате...

АРСИЋ, Тихомир, глумац (Белановац код Љига, 21. VII 1957). Дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду у класи М. Маричића. Био је најмлађи Ромео у историји Народног позоришта у Београду, у режији С. Жигона. Након дванаестогодишње...

АРСИЋ БАСАРА, Светомир, вајар (Севце код Штрпца, 15. V 1928). После завршене Школе за примењену уметност у Нишу студирао на Академији примењених уметности у Београду и дипломирао 1958. Као референт за уметност у Секретаријату за културу Обласног одбора Космета...

АРСЛАНИЈА → НОВАЦ

АРТЕМИЈЕ (Радосављевић), епископ (Лелић код Ваљева, 15. I 1935). После завршеног Богословског факултета замонашио га је архимандрит Јустин (Поповић) у манастиру Ћелије 1960. и световно име Марко променио му у А. Био професор богословије у Крки (1964−1968). Зав...

АРТЕРИОЛОСКЛЕРОЗА, општи термин за различита обољења артериола (најситнијих артерија), која доводе до склерозе њиховог зида, тј. стврдњавања и задебљања уз губитак еластичности. Некада, код наглог и великог повишења крвног притиска може доћи до фибриноидне нек...

АРТЕРИОСКЛЕРОЗА, општи термин за различита обољења артерија, код којих долази до промена у њиховом зиду: склерозе – стврдњавања (прожимања везивним ткивом), задебљавања, закречавања (таложење калцијумових соли), тзв. Менкебергова калцификована склероза медије,...

АРТИКУЛАЦИЈА (лат. articulatio: изговарање), низ покрета говорних органа који, током проласка ваздушне струје кроз гласовни канал, утичу на формирање гласа. А. је у тесној вези с физиологијом, тј. грађом и улогом говорних органа приликом фонације. Основни арти...

АРТИКУЛАЦИОНА ФОНЕТИКА, грана фонетике која се бави превасходно начином функционисања и улогом гласовних органа у процесу творбе гласа. То је дескриптивна дисциплина која се ослања на медицинске гране анатомију и физиологију, те се често назива и физиолошком ф...