Претражи резултате

АРЛОВ, Сава (Arlow, Anton Sebastian), фелдмаршал-лајтнант, племић (Горња Трстеница, Хрватска, 1827 – Беч, 30. V 1903). Основну школу завршио у Бовићу. Војничку каријеру започео 1843. у Првој банској граничарској регименти, а од 1846. служио је у граничарској В...

АРМЕНУЛИЋ, Радмило, тенисер, тренер, савезни капитен (Београд, 6. III 1938). Дипломирао на Правном факултету у Београду. Од ране младости бавио се тенисом. Са 18 година био је члан ТК Партизан, првак Југославије и државни репрезентативац. Као играч и тренер ст...

АРНАЈЕВО, село на западним обронцима Космаја, јужно од Београда. Налази се на десној страни слива Колубаре у долини Бељанице. Саобраћајно је изоловано и лежи на крају једног локалног пута, а најближе веће насеље, Барајево, удаљено је 13 км. Дисперзивног је тип...

АРНАУТОВИЋ, Александар, књижевни историчар, романиста, архивски радник (Пирот, 10. XII 1888 – Београд, 14. IX 1982). У Београду дипломирао југословенску књижевност и српски језик. Ђак и сарадник J. Скерлића, аутор монографија из српске културне и књижевне исто...

АРНАУТОВИЋ (ЈОВАНОВИЋ), хаџи Дамјан, ћурчија, трговац, добротвор (Сарајево, око 1680 − Сарајево, 25. III 1749). Путовао у Дубровник, Венецију, разне приморске и подунавске градове, гдје је продавао крзно и крзнарске производе, а у Дубровнику још вуну и восак. ...

АРНАУТОВИЋ, Драгомир Р., књижевник, преводилац (Пирот, 7. IX 1883 – Трстеник, 19. XII 1944). Из Пирота дошао на студије у Београд, где је 1903. био затворен због учешћа у мартовским демонстрацијама, а затим искључен на две године с факултета. После анексије Би...

АРНАУТОВИЋИ, насеље у непосредној близини Високог. У средњем веку носило је име Мили. У њима су фрањевци 1339/40. основали босански викаријат и подигли Цркву св. Николе са самостаном. У Милима су крунисани босански владари, заседали државни сабори, а ту се нал...

АРНЕРИ, Винко, пластични хирург, пуковник, универзитетски професор (Задар, 12. I 1907 – Београд, 3. XII 1989). Медицински факултет у Загребу завршио 1932, специјализацију из хирургије у Београду 1940. Отпуштен је из државне службе 1942, а 1944. прикључио се хи...

АРНЕРИЋ, Неда, глумица (Књажевац, 15. VII 1953). Студирала глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, дипломирала историју уметности на Филозофском факултету у Београду (1981). Дебитовала у својој тринаестој години у филму Сан (1966) Пурише Ђор...

АРНОВЉЕВИЋ, Војислав, интерниста-кардиолог, универзитетски професор (Разград, Бугарска, 15. IX 1895 – Београд, 5. IV 1989). Са оцем, који је био лекар, доселио се у Београд 1902. За време I светског рата са српском војском прешао преко Албаније. Медицински фак...

АРНОВЉЕВИЋ, Иван, грађевински инжењер, универзитетски професор (Велика Кикинда, 7. III 1869 – Београд, 7. XI 1951). Завршио Политехнику у Бечу 1892, положио инжењерски испит и започео инжењерску праксу. Његову каријеру карактеришу два периода: први (1892–1910)...

АРНОЛД из ЛИБЕКА (Arnold von Lübeck), немачки хроничар (крај XII и почетак XIII в.). Био опат бенедиктинског манастира. Најпознатије дело му је Chronica Slavorum коју је завршио око 1210. У њој пише о времену између 1172. и 1209, а посебно је корисна као извор...

АРНОТ АРНОВЉЕВ, Антоније, адвокат, публициста, професор (Сегедин, 22. VII 1808 – Будим, 23. IX 1841). Основну школу и гимназију завршио у родном месту, а права студирао у Пешти и на Лицеју у Кежмарку. Од 1831. бавио се адвокатуром у Будиму. Матичин Летопис му ...

АРОМУНИ → ВЛАСИ

АРПАДИ, мађарска великокнежевска, а затим краљевска династија. Потомци Арпада, великог кнеза и поглавара племенског савеза, под чијим су вођством Мађари 895/896. дошли у Панонску низију. Владари, од Арпада до Гезе, носили су титулу великог кнеза, а од Стефана ...

АРС АНТИКА → МУЗИКА АНТИКА

АРСА (Arsa), вишеслојно насеље и утврђење на Постењу код Новопазарске бање. Истражено je на локалитету Градина. Насеље из старијег гвозденог доба (VI–V в. п.н.е.) је визуелно и функционално повезано са богатом гробницом истог периода, смештеном под тумулом код...

АРСЕНИЈЕ (Брадваровић), митрополит црногорско-приморски (Банатска Паланка, 24. IX 1883 − Београд, 10. XII 1963). Под световним именом Светислав завршио је богословију и права, а потом служио као парох и секретар Великог црквеног суда. Замонашен је 1940. и хиро...

АРСЕНИЈЕ (Гаговић), архимандрит (Крушево, Пива, ? – ?, 1817/1824). Као хиландарски монах вратио се 1788. у родну Пиву, где је започео обнову манастира који је затекао у веома лошем стању. Обновивши манастир до 1793, наредне године је из Цариграда прибавио царс...

АРСЕНИЈЕ I (Сремац), архиепископ српски (Дабар, Срем, ? − Чрнча, Полимље, 28. X 1266). Дошао је у Жичу као млад монах. Истакавши се знањем типика и појања, марљивошћу и подвижништвом, постао је еклесијарх, касније игуман. Иако је био без епископског искуства у...