Претражи резултате

АВРАМОВИЋ, Михаило, теоретичар и практичар задругарства, публициста (Смедерево, 17. XI 1864 – Београд, 16. IV 1945). По завршетку гимназије, Трговачке и Велике школе у Београду, земљорадничко за-другарство изучавао у Немачкој и Италији. Истакао се као поборник...

АВРАМОВИЋ, Ранислав М., инжењер (Маће код Чачка, 19. VII 1874 – Београд, 2. X 1961). Реалну гимназију завршио у Ужицу (1893), а техничке науке у Београду, положивши државни испит за грађевинског и саобраћајног инжењера (1897). По завршетку студија радио у Дире...

АВРАМОВИЋ, Сима, правник, универзитетски професор (Београд, 19. VII 1950). Дипломирао (1973), магистрирао (1977) и докторирао (1981) на Правном факултету у Београду. За редовног професора изабран 1993. Био је председник Савета ПФ-а, шеф Катедре за историју пра...

АВРАМОВИЋ, Сима Ј., дипломата, књижевник (Београд, 14. XII 1869 – Солун, 19. XI 1917). Апсолвирао 1888. на Правном факултету Велике школе, а као конзул у пензији стекао докторат права у Лијежу 1909. Чиновничку каријеру започео 1889. као писар у Управи вароши Б...

АВРАМОВИЋ, Стеван, протојереј (? − Драгиње код Коцељеве, 2. VII 1880). Као парох Орашја у Посавини учествовао у прибављању оружја и муниције за устанике у Босни. У Градашчевићевом спахилуку код Брчког 1858. био на челу сељачке побуне која је по њему названа Пр...

АВРАМОВИЋ, Теодор, просветни инспектор, језикословац (Рума, 1757 − ?, 1815). Пореклом из трговачке породице. Учитељски течај завршио 1783. код познатог српског педагога и школског инспектора Стефана Вујановског. Правне и филозофске науке студирао на Бечком уни...

AВРАМОВИЋ, Теодор, економиста, уни-верзитетски професор (Нови Сад, 21. VIII 1911 – Нови Сад, 12. I 1969). Завршио Економско-комерцијалну високу школу у Загребу. Од 1958. радио на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Докторирао 1961. на Економском факултету у...

АВРАМОВИЋ, Теодор Тицан, вођа сељачке буне (Јазак, Срем, око 1767 − ?, 1810). Потиче из сиромашне сељачке кметске породице. Учествовао у Наполеоновим ратовима. Вративши се у Јазак после војске 1807, прикључио се побуњеним сељацима у логору у Врднику и постао ј...

АВРАМОВСКИ, Живко, историчар, универзитетски професор (Непроштен код Тетова, 23. X 1926). После школовања у Непроштену, Београду и Скопљу, 1944. ступио у ЈНА и службовао у војсци до 1952. Завршио Вишу педагошку академију и радио у Вршцу. На Филозофском факулте...

АВРАНЕЗ, Мехмед → ЕВРЕНОС, Мехмед

АВТОВАЦ, село у Републици Српској на ободу Гатачког поља. Налази се на 950 м н.в., поред магистралног пута Дубровник−Требиње−Гацко−Фоча. Депопулационо насеље збијеног типа смјештено дуж обода поља, удаљено 4 км према истоку од општинског средишта Гацко. У турс...

АВУНКУЛАТ (лат. аvunculus: ујак), однос и узајамне обавезе ујака и сестрића. У традиционалном друштву улога ујака често је била важнија од очинске, а у том смислу он се појављује као нарочит заштитник деце своје сестре. У одређеним ваневропским заједницама так...

АВШИЧ, Јака, генерал-потпуковник (Клече код Љубљане, 24. IV 1896 – Љубљана, 2. I 1978). У I светском рату учествовао као официр аустроугарске војске одакле је 1916. пребегао и предао се руској војсци. Ступио у Српски добровољачки корпус у чијем саставу се бори...

АГА (тур. господар), почасна титула у Османском царству. Употребљавала се уз лично име (Ахмет-ага, Смаил-ага) за угледне људе који не припадају племству или интелигенцији. Носили су је и заповедници турске плаћене војске (азап-ага, бешли-ага). Од реформи Махму...

АГАНЛИЈА (Аганлија Хусејин-алемдар / Аганли-барјактар), београдски дахија (Босна, ? – Ада Кале на Дунаву, 6. VIII 1804). У младости је био лађар, родом из Босне. Један је од јаничарских вођа, дахија, које су након убиства београдског везира Хаџи Мустафа-паше Ш...

АГАПИЈЕ ЛАНДОС КРИЋАНИН, монах, писац (Ираклион на Криту, последња деценија XVI в. – Венеција, 1664). Замонашио се на Светој Гори, у Великој Лаври, али је након две године прешао у ћелију скита Мале Ане, где се посветио писању књига за које је налазио изворе п...

АГАРЕНИ, потомци Египћанке Агаре и њеног сина Исмаила. Према Библији, Агара је била робиња Аврамове жене Саре која дуго није имала деце, па је по Сариној жељи с Аврамом родила сина Исмаила, од којег је постао „велики народ". Тако се у српским средњовековним те...

АГАТАНГЕЛ, митрополит, патријарх васељенски (?, седма деценија XVIII в. − Једрене, 1832). Грк који је знао српски језик и брзо се снашао као митрополит београдски (1816−1825). Иако је Милош штитио народ од фанариота, због његовог мешања у канонске послове њихо...

АГАТАНГЕЛ, митрополит, архиепископ (Магнисија, Мала Азија, ? − Цариград, 1894). Грк, наследио митрополита Кирила на челу Зворничко-тузланске митрополије (1848–1861). Водио је бригу о васпитању и духовном развоју српске омладине. Залагао се и за побољшање полож...

АГАТОНОВИЋ, Радослав, историчар, политичар (Брус, 30. VI 1869 – Београд, 31. V 1928). Историјско-филолошки факултет Велике школе завршио у Београду, усавршавао се у Паризу. Предавао историју, латински и француски језик у Нишу, у српској гимназији у Скопљу и у ...