Прескочи до главног садржаја
Напредна претрага
Претражи појмове
Врста садржаја

Тачна поклапања
Претражи ознаке
Опције датума
Ажурирано налон
Ажурирано пре
Креирано након
Креирано пре

Претражи резултате

10058 резултат

ДВОР

Слово Д

ДВОР, владарска или властеоска резиденција, пространа кућа са више функција (стамбеном, управном итд.) коју су опслуживали хијерархијски и функционално распоређени службеници. Временом је термин почео означавати не само објекат, него и читаво окружење владара ...

ДВОР

Слово Д

ДВОР, село у Хрватској, у југозападном делу Баније, у долини Уне. Припада Сисачко-мословачкој жупанији и средиште је општине. Настало је у речном проширењу где се речица Жировница улива у Уну, а наспрам Новог Града (бивши Босански Нови). То је раскрсница на ко...

ДВОРАНЕ

Слово Д

ДВОРАНЕ, село на југоисточној периферији Метохијске котлине, на северозападним обронцима Жар-планине (1.694 м), уз један од изворишних кракова Старе реке (лева страна слива Белог Дрима). Општинско средиште Сува Река је 9 км северозападно, а повезани су сеоским...

ДВОРАНЕ

Слово Д

ДВОРАНЕ, село у Србији, на северним обронцима планине Јастребац, смештено у долини Бистрице, десне притоке Расине, на локалном путу који повезује Крушeвац и Велики Шиљеговац. Општински центар Крушевац је 13 км према северозападу. Насеље је дисперзивно, изграђе...

ДВОРИШТЕ

Слово Д

ДВОРИШТЕ (авлија), уређено земљиште око куће. Назива се и окућница, али се под тим термином у ширем смислу може подразумевати и све обрадиво и необрадиво земљиште које се налази у близини куће, а у поседу је једног домаћинства. Д. се у организацији руралних до...

ДВОРИШТЕ

Слово Д

ДВОРИШТЕ, село на подручју Ђердапске клисуре, 4 км јужно од Голупца, изграђено у уској долини реке Збег (десна страна слива Дунава), на висинама 150–200 м. Са општинским средиштем Голупцем спојено је локалним путем. Насеље је компактно, али проширено и дуж две...

ДВОРИШТЕ

Слово Д

ДВОРИШТЕ, село у источној Србији, у долини Ресаве (десна притока Велике Мораве), 7 км источно од општинског средишта Деспотовца, с којим је повезано асфалтним путем. Кроз село пролази железничка пруга Деспотовац–Ресавица. Насеље је изграђено у проширеном делу ...

ДВОРНИКОВИЋ, Владимир

Слово Д

ДВОРНИКОВИЋ, Владимир, филозоф, етнопсихолог, универзитетски професор (Северин на Купи, Хрватска, 18. VII 1888 – Београд, 30. IX 1956). Основну школу је учио у Дрежнику и Земуну, а гимназију у Земуну и Сарајеву. Као гимназијалац био је спенсеровац и хекеловац....

ДВОРНИКОВИЋ ЈОВАНОВИЋ

Слово Д

ДВОРНИКОВИЋ ЈОВАНОВИЋ, Јованка, глумица (Нови Сад, 15. V 1887 – Београд, 6. I 1963). Завршила Вишу девојачку школу у Новом Саду (1898–1902). Приватне студије глуме похађала у Загребу (1911–1913), а Глумачку школу у Бечу (1915, 1916) код наставника Алберта Хајн...

ДВОРНИЋ, Петар

Слово Д

ДВОРНИЋ, Петар, полимерни хемичар, универзитетски професор (Београд, 19. V 1948). Дипломирао 1972. и магистрирао 1975. на Технолошко-металуршком факултету у Београду, а докторирао 1979. на Департману за полимерне науке и инжењерство Универзитета у Масачусетсу ...

ДВОРОВИ

Слово Д

ДВОРОВИ, село у Републици Српској, 6 км сјевероисточно од општинског центра Бијељине. Кроз село су изграђени пут и жељезничка пруга Бијељина – Босанска Рача – Шид. Смјештено је у семберијској равници, на око 87 м н.в., на ниском земљишту са много забарених фос...

ДВОРОДРЖИЦА

Слово Д

ДВОРОДРЖИЦА, управник владаревог двора у средњовековном периоду. Старија историографија га поистовећује са византијским палатофилаксом. Титула се јавља при крају српског царства (1368), али не на царском двору, него на дворовима обласних господара. Александар,...

ДВОРСКА

Слово Д

ДВОРСКА, село у западној Србији, на левој страни слива Јадра (притока Дрине), на развођу њених притока Крлаган и Раковица. Смештено је око 13 км северно од општинског средишта Крупња. Са њим и са путем Лозница–Ваљево, који пролази северно од села, повезано је ...

ДВОРСКА АРХИТЕКТУРА

Слово Д

ДВОРСКА АРХИТЕКТУРА, уметност пројектовања и грађења дворова као седишта владара. Дворови по правилу настају као палате монументалних размера, а најчешће као дворски комплекси, са вртовима и декоративним оградама и улазима. Тачан опис српских средњoвековних дв...

ДВОРСКА КЊИЖЕВНОСТ

Слово Д

ДВОРСКА КЊИЖЕВНОСТ, књижевност која је везана за двор, коју пишу људи око двора или која је тематско-мотивски усред-сређена на дворски живот. У средњем веку била је у знаку религиозног култа владара и величања лозе Немањића. Утицај религиозне византијске књиже...

ДВОРСКА УМЕТНОСТ

Слово Д

ДВОРСКА УМЕТНОСТ, скуп уметничких дела и одговарајућих начина изражавања који нису обавезно везани за простор дворских резиденција, али посредно или непосредно настају под окриљем дворских кругова. Српски средњовековни двор, посматран у симболичко-институцион...

ДВОРСКЕ ШКОЛЕ

Слово Д

ДВОРСКЕ ШКОЛЕ, школе при дворовима које су оснивали владари за своју децу, децу племића и дворана, а у којима су углавном изучаване дисциплине тривијума и квадријума (septem artes liberales). Д. ш. спадају међу најстарије школе, а постојале су већ две и по хиљ...

ДВОРСКИ КОМПЛЕКС, Дедиње → ДВОР

Слово Д

ДВОРСКИ КОМПЛЕКС, Дедиње → ДВОР

ДВОРСКИ КОМПЛЕКС, Теразије

Слово Д

ДВОРСКИ КОМПЛЕКС, Теразије → ДВОР

ДВОРСКИ РАТНИ САВЕТ

Слово Д

ДВОРСКИ РАТНИ САВЕТ, централна војна канцеларија у Хабзбуршкој монархији 1556–1848. Њени корени налазе се у ратним саветима наследних аустријских земаља, који су Инсбрушким Либелом 1518. постали одговорни за заједничку одбрану у случају турског напада. Уместо ...